УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА
ПОЛОЖАЈ ЕЛЕКТРОНСКЕ УПРАВЕ У СИСТЕМУ ЈАВНЕ
УПРАВЕ
Семинарски рад из предмета
Систем јавне управе
Студент:
Ментор:
Лука Андрић
Доц. др Невенко Врањеш
У Бањој Луци, 2019. године
субјеката, саобраћај, контакти са базама података најудаљенијих коресподената итд. – све
то је у модерном свету незамисливо без информационо комуникационих технологија.
3
Нови алати, правила, пословни менаџмент и софистициранији корисници – све то
захтева сасвим нови приступ у раду јавне управе. За бољу услугу, за њен преображај и
нуђење
online
јавна управа се мора мењати из основа. Те промене од јавне управе
захтевају нову пословну стратегију сведену на електронску управу. Она мора бити
заснована на новим технологијама, пословним процесима и захтевима корисника.
Циљ овог рада јесте да прикаже и објасни појам електронске управе, из разлога
што развој друштва иде управо у смеру све већег кориштења технологије, а што онда
последично утиче и на управу. С обзиром да су интернет и веб апликације ушли у све поре
свакодневног живота, од пословних процеса где се не може такмичити на тржишту ако се
не користи рачунар или барем
e-mail
адреса, до обичних свакодневних потрепштина до
којих се може доћи путем
online
трговине, извлачи се претпоставка да ће интернет и нове
технологије бити у све већем интересу и центру пажње развоја као и будућих реформи
управе.
О систему јавне управе
Да би се могао одредити појам „јавне управе“, потребно је претходно одредити
појам „управе“. Појмовно одређивање „управе“ као друштвене појаве улази у оквир
најсложенијих и најспорнијих питања међу писцима управног права. Етимолошки, појам
управе се везује за именицу
управљање
(усмеравање, владање, координисање) и глагол
управљати
(спроводити, руководити, упућивати). Садржински, појам управе изводи се из
латинске именице
„administratio“
(спровођење, помагање, вођење) и глагола
„administrare“
(одлучивати, извршавати, вршити службу). У ранијем југословенском
праву нпр. речи „управа“ и „администрација” употребљавају се једно време као синоними
(све до 1956. године) да би у каснијој фази развоја појам „администрација” добио значење
професионалног службеничког апарата или посебне стручне техничке службе (садржајно
3
https://raf.edu.rs/citaliste/svastara/4237-xa-e-uprava-xa,
приступљено 23.11.2019. године.
ужи смисао). Kако би се што конкретније одредио појам „управе“ неопходно је утврдити
функционални и организациони
смисао тог управљања.
4
Са функционалног аспекта, управа се одређује као посебна делатност, тј. као
рационална (сврсисходна и свесна) активност људи када индивидуалне и заједничке
потребе треба задовољити организованим радом већег броја људи. Функционално
гледиште у дефинисању појма управе полази од функције, односно садржаја управне
делатности и подразумева теоријско одређивање основних активности којима управа
остварује своје послове и задатке. С тим у вези, јавну управу у функционалном смислу
чине управне делатности.
5
Са организационог аспекта, појам управе се одређује полазећи
од тога ко врши управне послове и на који начин, односно у којој форми. Према овом
приступу, управа је посебан систем организационих целина који обавља управну
делатност као своју основну и трајну активност. За одређивање организационог појма
управе, по правилу, се користи израз јавна управа. У ширем смислу, јавна управа
представља скуп управних организација које обављају јавне послове у интересу локалне,
регионалне или националне друштвено-политичке заједнице, те су као такви одређени
прописом државног, регионалног или локалног карактера.
6
Јавна управа у ужем смислу подразумева „ауторитативно решавање у
појединачним управним стварима о правима или обавезама појединаца или правних лица
путем управних аката и на основу закона, вршење управног надзора, вршење других
јавних овлаштења, као и уређивање односа од ширег значаја општим актима од стране
државних органа.“
7
Јавна управа обухвата све органе и тела која су вршиоци управне
делатности, како у оквиру државне организационе структуре, тако и изван ње. Вршиоци
управне делатности у оквиру државне организационе структуре чине државну управу или
јавну управу у ужем смислу. Ту спадају министарства и посебне управне организације
(агенције, заводи, дирекције и др.). Јавну управу чине и бројни други органи који нису део
државне управне структуре, али су део државног апарата (судска управа, стручне службе
законодавних и извршних тела и др.). Kоначно, јавна управа обухвата и органе који се
4
Петар Кунић,
Управно право,
Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, 2010. година, страна 6.
5
Опширније:
Стеван Лилић,
Управно право-Управно процесно право,
Правни факултет Универзитета у Београду, 2014. године., стр. 41.
6
Опширније:
Иван Kопрић,
Управна знаност – Јавна управа у сувременом еуропском контексту,
Загреб, 2014. година.
7
С. Поповић, Б. Марковић, М. Петровић,
Управно право – општи део,
Београд, 1992. година, стр. 36.
