СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
ПОРЕСКА ПОЛИТИКА
ТЕМА:
ПОРЕСКИ СИСТЕМ И ПОРЕСКА ПОЛИТИКА
Београд, 2016. година
1
С А Д Р Ж А Ј
Увод…………………...………………………………....................2
1. Порески систем………………………………............................4
2. Предмет опорезивања……………………….............................5
3. Порески обвезник…………………………….………………..7
4. Пореска основица……………………………………………...9
5. Пореске олакшице………………………………….................11
6. Пореска стопа………………………………………………….12
7. Порески систем у Србији…………..………….……………...15
8. Фискална политика....................................................................17
9. Пореска политика.......................................................................20
10. Социјална политика.................................................................22
11. Економска политика................................................................25
Закључак…………………..……………………………………...26
Литература.……………………………..………………………...27
3
1.
ПОРЕСКИ СИСТЕМИ
Поред великог број фактора који утичу на то да се порески системи разликују од
једне до друге земље, ипак постоји низ константних пореских облика који се јављају у
већини држава. То значи да порески системи почивају на концепту пореског плурализма,
а не монизма. Поред стандардних пореских облика (као што су порез на доходак
физичких и правних лица, порез на промет, акциза, порез на имовину и др.), који чине
порески систем већине земаља, постоји велики број специфичних фискалних облика који
нису у великој мери издашни, али одражавају тренутну пореску политику неке земље,
односно уведени су са неким посебним разлогом. Основни задатак пореског система и
пореске политике је прилагођавање околностима и чињеницама које су одлучујуће за
процес опорезивања. Наиме, сталне промене услова привређивања директно утичу на
промене пореских прописа и укидање појединих пореских облика, односно увођење
нових, промене пореске стопе и основице.
Порески системи савремених држава међусобно се разликују не само у односу на
саставне елементе, него и у погледу учешћа појединих пореских облика у структури
јавних прихода фискалног карактера. Наведене разлике настају због различитих фактора,
од којих су најважнији следећи
2
:
а) Развијеност привреде
.
– У развијеним земљама веће учешће у структури јавних
прихода имају порез на доходак и порез на имовину, с обзиром на висок доходак по глави
становника. Учешће ових пореских облика у мање развијеним земљама је знатно ниже. У
овим земљама веће учешће имају порези који погађају потрошњу, односно порез на
промет и акцизе.
б) Друштвено - економско уређење (са аспекта развијености тржишне привреде). –
У земљама са развијеним тржишним привредама пореска политика се води на начин да се
2
Живковић А.,Џелетовић М., БојевиЋ М., „
Монетарне финансије“
, Пи-пресс, 2012. год., стр.354
4
обезбеди оптималност у остваривању алокативних и редистрибутивних циљева. Порески
подстицаји су релативно распрострањени и основ за њихово прописивање су чврсто
постављени критеријуми који су углавном економске, еколошке или социјално-
политичке природе. У неразвијеним тржишним привредама порези и други јавни приходи
користе се као трансфер средстава из државних предузећа у буџет. Код опорезивања
промета прописан је велики број различитих пореских стопа, као и бројна пореска
ослобођења. Удео пореза који се прикупи од становништва углавном је безначајан.
ц) Флексибилност појединих пореза
.
– Уз претпоставку да се пореске стопе и
пореске олакшице не мењају, на промене у структури пореског система утичу промене у
привредним кретањама, на пример, у условима инфлације која се у већој или мањој мери
јавља у већини земаља.
д) Структура радне снаге. – Најефикаснији механизам за наплату пореза на
доходак физичких лица је наплата овог пореза у моменту исплате, односно по одбитку.
Међутим, то није могуће када велики број лица обавља самостално своју делатност, и у
том случају порез плаћа на основу решења надлежног пореског органа. У земљама где је
већи удео лица која самостално обављају делатност, удео пореза на доходак физичких
лица је релативно мањи.
е) Степен отворености економије
.
– У земљама које настоје да остваре што веће
учешће спољнотрговинског сектора у друштвеном производу води се рачуна о пореском
систему (нарочито када су у питању посредни порези), и то у смислу увођења пореских
облика који ће поспешивати извоз. Репрезентативни порески облик је порез на додату
вредност.
2. ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА
Предмет опорезивања, односно порески објекат може се дефинисати са
становишта науке о финансијама и са становишта пореског права.
6
б) пореска основица,
ц) предмет опорезивања,
д) пореске олакшице и
е) пореска стопа
.
Порески обвезник је оно физичко или правно лице које је законом обавезно да
плати порез. То значи да не мора свако лице бити порески обвезник, већ само оно за које
закон утврди. Порески обвезник назива се још и порески субјект. Међутим, то није
активан субјект, већ пасиван субјект. Активан порески субјект је држава која има право да
утврђује и наплаћује порез. Да би се избегла употреба активног и пасивног пореског
субјекта прихваћен је термин порески обвезник за пасивног пореског субјекта.
Порески обвезник је ужи појам од пореског дужника, јер сваки порески обвезник
је уједно и порески дужник, али порески дужник не мора бити порески обвезник. Појам
пореског дужника, поред појма пореског обвезника, обухвата и пореског плаца, пореског
посредника, пореског дестинатара и пореског јемца.
Порески платилац је оно физицко или правно лице које закон обавезује да
обрачуна и уплати прописани порез (послодавац који исплаћује зараду, банка која
исплаћује камату и сл.).
Порески посредник је дужан да са рачуна пореског дужника (пореског
обвезника или пореског плаца) на основу њиховог налога за пренос средстава обустави и
по одбитку уплати утврђени порез, у своје име, а за рачун пореског обвезника, односно
пореског плаца, на одговарајући уплатни рачун.
Порески дестинар је оно лице које је по интенцији законодавца позвано да сноси
порески терет, тј. чију би економску снагу (исказану кроз доходак или имовину) порез
требало да умањи. Порески дестинар може бити порески обвезник, али је могуће да то
буде и неко друго лице. Овакво раздвајање пореског обвезника и пореског дестинара
постоји код посредних пореза (порез на промет). Намера је законодавца код ове врсте
пореза да порески терет поднесе крајњи потрошач (купац), а не продавац, који је одређен
за пореског обвезника.
