СЕМИНАРСКИ РАД
Утицај пореза на друштвено благостање и ефикасност тржишта
Ментор:
Студент:
Проф др.
Број индекса:
Београд, 2021.година
добар потез. Уколико се они могу превалити на запослене, тако што ће им се исплаћивати
нижа зарада, тада делују на смањење агрегатне тражње.
1. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ ПОРЕЗА
Порез на додату вредност обично се дефинише као порез који се обрачунава и плаћа у
свим фазама производно-прометног циклуса на начин да се у свакој фази опорезује само
износ додате вредности која се оствари у тој фази производно-прометног циклуса. Овај
порез је добио назив по томе што га сваки учесник у циклусу производње и промета плаћа
само на вредност коју је додао у том циклусу.
ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и
пружање услуга у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз
добара, осим ако законом није другачије прописано.
ПДВ је порез који је укључен у цену производа или услуга и који плаћају крајњи
потрошачи. Систем ПДВ је заменио досадашњи порез на промет, јер је свеобухватнији,
њиме се значајно проширује пореска база, не само у погледу круга делатности и броја
пореских обвезника, већ и предмета опорезивања и броја пореских трансакција, на тај
начин се знатно више пара слива у државну касу
У дефиницији и објашњењу пореза произилазе и чињенице да постоје три основна
начина увођења и наметања пореза:
1) Наметање порезне обавезе силом (покореним народима),
2) Увођење пореза на основу уговора између одређених сталежа, класа и владара
(државе у време класног феудализма)
3) Уставно увођење и плаћање пореза, што је карактеристично за увођење пореза у
савременим државама, како капитализма, социјализма, тако и у земљама у транзицији.
Сва три облика треба да уђу у дефиницију пореза, што је, свакако, врло тешко, посебно
када се жели јединствена дефиниција.
Навешћемо само неке познате дефиниције пореза
1
:
„Порезима сматрамо давање новца, или других материјалних давања, држави или
другим јавноправним телима у циљу задовољавања јавних потреба од стране јавне власти,
која се убира на основу једнострано утврђеног начина и једнострано утврђеним износима
према неком општем мерилу''. (Ехеберг)
Према Гастону Језеу, порез се дефинише на следећи начин:
„Порез је давање у новцу, који држава убира од појединаца на основу своје власти, без
директне противнакнаде, а у циљу покрића јавних терета''. Ова дефиниција садржи у себи
доста општих и прихватљивих елемената за све системе.
Порез се, дакле, што се из дефиниције види, изводи из следеће три основне
карактеристике:
1
EBRD, Transition Report, 2003. godine.
4
1) Обавезност давања, чак и принудним путем (по чему се разликује од сваког
добровољног давања).
2) Не постоји директна противнаканада од стране државе или другог јавно-правног тела
пореском обвезнику (за разлику од такса, код којих постоји уска веза између давања и
чињења услуге),
3) Пореска давања су бесповратна (по чему се, у основи разликују од зајмова).
У јавним финансијама је апсолвиран став да манифестацију економске снаге коју треба
опорезовати, односно да порески објекат, чине
2
:
(1) приходи, односно доходак као збир свих нето прихода,
(2) имовина и
(3) потрошња.
Порези на потрошњу су порези који се плаћају у вези са коришћењем финалних добара
и услуга у земљи потрошње. Они су увек посредни порези који индиректно (посредно)
погађају пореску снагу која се манифестује у радњама употребе и трошења дохотка
односно имовине. У питању су, значи, порези који се плаћају у вези са коришћењем
финалних добара и услуга. Њихове кључне предности су
3
:
(1) издашност,
(2) еластичност,
(3) већа угодност при плаћању,
(4) скоро никакав отпор при плаћању и
(5) ниски трошкови наплате.
У недостатке ових пореза ваља укључити:
(1) регресивност и
(2) изражени инфлаторни потенцијал.
Порези на потрошњу представљају један од најстаријих пореских облика, будући да су
познати још у античком добу у виду пореза на промет и акциза. Такође, порези на
потрошњу су увек заузимали, а и данас заузимају, истакнуто место у пореским системима
односно у структури јавних прихода.
Порези на потрошњу се јављају у облику општег пореза на промет и пореза на
појединачна добра и услуге. Општи порез на промет може бити, с обзиром на број фаза
прометног циклуса у којима се врши опорезивање, све(више)фазан и једнофазан порез на
промет. Свефазни порез на промет се може појавити у виду свефазног бруто пореза на
промет и у виду свефазног нето пореза на промет, познатијег под називом порез на додату
вредност (у даљем тексту:
ПДВ
). Код једнофазног пореза на промет опорезивање може да
се спроводи у фази производње, у фази трговине на велико или пак у фази малопродаје
(што је случај код нас). Порези на појединачна добра и услуге обухватају релативно
бројну скупину акциза, царина, увозних и извозних дажбина, добит фискалних монопола,
пореза на инвестициона добра и других сличних селективних пореза на потрошњу.
2
Динчић М., (2008), Утврђивање и наплата јавних прихода, БПШ, Београд, стр.11.
3
Комазец С., Ристић Ж.,(2001), Монетарне јавне финансије, Београд,стр.31.
5
Порез на промет у трговини на велико се плаћа када се производи продају трговини на
мало или крајњем потрошачу.
Што се тиче пореза на добит предузећа, ситуација је још драстичнија. Његово учешће у
укупним јавним приходима у Србији у овом периоду износило је мање од 1%, тачније
0,8%, док је у државама ОЕЦД-а ово учешће износило 8,2%. Међутим, разлози за овакву
ситуацију нису само економска стагнација и пословање са губитком, већ пре свега висок
ниво сиве економије.
Табела 1: Структура пореских прихода у Србији
У пролеће
2001. године
отпочела је нова
фискална реформа
која је била наставак
претходне реформе. Ова пореска реформа карактерише се великим бројем нових пореских
закона. Један од њих био је и Закон о порезу на доходак грађана.
У овај закон, још увек, није уграђен синтетички порез на доходак физичких лица, због
неадекватне информационе подршке и других услова који нису били испуњени. Али и
поред тога што је задржано цедуларно опорезивање дохотка, нова решења су утицала на
стварање услова за његово увођење. Тако, коришћење бруто зараде представља
претпоставку за даље промене и осавремењивање пореза на доходак физичких лица.
Током године се врши аконтационо опорезивање, да би се на крају године утврдила
годишња пореска обавеза.
Овај закон је доживео одређене измене и допуне, али је још увек на снази и очекује се
његова замена законом који би подразумевао синтетичко опорезивање дохотка. С обзиром
на то да је опредељење економске политике земље ка тржишно орјентисаним привредама,
неопходна је реформа пореског система у сфери непосредних пореза, пре свега пореза на
доходак физичких лица.
7
