1.
ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ПОРОДИЧНОГ ПРАВА
•
Породично право се уобичајено посматра у своја два вида: породично право
као грана (део) позитивног права и породично право као део правне науке.
•
Правни систем се састоји од безброј правних норми којима се уређују
различити друштвени односи.
•
Породично право представља скуп правних норми којима се регулише
породица и односи између чланова породице.
•
Нормама породичног права регулишу се односи који настају поводом
формирања породице, њеног трајања и, евентуално, престанка постојања.
•
Ови односи се заснивају на вези мушкарца и жене, с једне стране, и рађању
и облицима сродства, с друге стране.
•
Овим, првенствено природним везама, право даје форму и одређује њихов
обим и садржину.
•
Породично право је и посебна научна дисциплина. Она се бави
систематизовањем правних норми, њиховим уопштавањем и груписањем у
правне институте, изналажењем заједничких начела и критичким
разматрањем и промишљањем нових и бољих решења.
•
Бави се и нормама породичног права из прошлости и предлаже нова решења
за будућност.
•
Предмет интересовања је и упоредно право.
•
Предмет породичног права
су породичноправни односи у којима се
обезбеђују животне потребе чланова једне породице.
•
Субјекти породичних односа
, имају различит положај и улогу (супружник,
родитељ, дете, сродник, усвојитељ, усвојеник). Једно исто физичко лице
може имати током живота различите положаје. Оно може постати субјект
породичног односа самим рођењем (нпр. права детета у односу на
родитеље), док се у другим случајевима захтева одређен узраст или
способност (нпр. за закључење брака или усвојење).
•
Породични односи су првенствено
личне природе
- тичу се права и
дужности личне природе између супружника, родитеља и деце, сродника.
•
У мањем обиму, предмет регулисања су и
имовински односи
(обавеза
издржавања, одговорност за потребе брачне заједнице, итд).
•
Само неки типични имовински односи спадају у породично право.
2. ПОДЕЛА ПОРОДИЧНОГ ПРАВА
•
Најчешћа подела, према начину заснивања породичног односа, је на: брачно,
родитељско и старатељско право.
1.
Брачно право
уређује питања склапања, дејства и престанка брака. У
последње време, овде спадају и питања везана за ванбрачну заједницу.
2.
Родитељско право
уређује правне односе између родитеља и њихове деце,
рођене у браку или ван брака, или усвојене. Ту су и питања која дотичу
правила утврђивања порекла детета и права деце, као и односе између
осталих сродника.
3.
Старатељско право
уређује питања заштите неких лица која нису у стању
да се старају о себи и самостално штите своја права и интересе – деца без
родитељског старања и пунолетна лица која су неспособна за расуђивање.
4. Друга подела породичног права је на лично и имовинско.
5.
Лична права
су она која за свог титулара не представљају никакву
материјалну вредност (обавеза вођења заједнице живота, обавезе родитеља
према деци у вези васпитања и образовања, право на поштовање приватног
живота).
6.
Имовинска права
имају новчану садржину и представљају за свога
титулара економску вредност. Ова права су у промету, јер их титулар може
пренети на друга лица.
7. Према некима (Гамс), лични односи чине предмет породичног права у ужем
смислу речи.
8. Имовински односи чине предмет породичног права али у ширем смислу
(породично имовинско право).
9. Имовински породични односи представљају спону која још увек спаја
породично и грађанско право.
1
10. Друге поделе:
11.
Породично право у ужем смислу речи
– регулише само унутрашње
односе чланова породице, док
породично право у ширем смислу
регулише и односе породице и друштвеног окружења.
12.
У оквиру
материјалног породичног права
налазе се одредбе које се баве
садржином породичних односа, а
процесно породично право
чине
одредбе о парничном, ванпарничном, извршном и управном поступку у
породичним односима.
3. МЕСТО ПОРОДИЧНОГ ПРАВА У ПРАВНОМ СИСТЕМУ
•
Аргументи за издвајање породичног права од грађанског
•
Породично право регулише претежно
личне односе
, а грађанско право
имовинске
. Имовински односи између чланова породице су непрометљиви,
за разлику од имовинских односа грађанског права.
•
Когентни (принудни) карактер норми
породичног права – односи у
грађанском праву су уређени претежно диспозитивним нормама, односно
странке својом вољом регулишу међусобне односе. Само ако то не учине
примениће се правило из правне норме. Ипак, у последње време све је више
могућности да се вољом, уговорно, уреди и садржина породичних односа,
личних и имовинских.
•
Разлика је и
у природи санкције
. Извршавање породичноправних обавеза
не може се обезбедити непосредно, директном санкцијом, као у случају
грађанског права. Санкција је посредна, примерена посебном карактеру
ових односа заснованих на осећањима љубави, наклоности, пријатељства.
4. ОСНОВНА НАЧЕЛА ПОРОДИЧНОГ ПРАВА
•
1. Начело једнакости и равноправности у породичним односима
–
односи се не само на равноправност мушкарца и жене већ и деце, без
обзира на порекло и без обзира на то да ли родитељи врше или не врше
родитељска права.
•
Наше раније породично право се заснивало на неравноправности и
неједнакости. Еволуција обичаја и морала, промена друштвених вредности,
одразили су се нарочито на породичне односе.
•
Ово начело доприноси елиминацији свих остатака дискриминације по било
ком основу, који су последица задржаних патријархалних обичаја и морала.
•
2. Начело посебне заштите породице
– произлази из Устава (чл. 66),
Породичног закона (чл. 2 ст. 1), и других извора. Посебну заштиту ужива
породица, а не брак, као некада – заштиту ужива свака породица, без обзира
на основ настанка.
•
Посебна заштита породице остварује се нарочито у судском и управном
поступку, али и кроз активност других органа: орган старатељства, брачна и
породична саветовалишта итд.
•
3. Начело посебне заштите деце
– Према Уставу, сви грађани су правно
једнаки, али деца због свог узраста и упућености на помоћ других морају
уживати посебну, додатну помоћ и заштиту.
•
У ситуацији када заштита породице није довољна или када сасвим изостане,
држава је обавезна да преко надлежних органа пружи деци посебну
заштиту (дужност суда да се о интересима деце стара по службеној
дужности, на пример)
•
Посебна заштита деце обезбеђује се и на међународном плану преко
докумената УН или регионалних извора. Нарочит значај има Конвенција о
правима детета, чији је основни садржај уткан у породично законодавство
Републике Србије.
5. НЕПОСРЕДНИ (ДИРЕКТНИ) ИЗВОРИ ПОРОДИЧНОГ ПРАВА
•
Основни непосредни извори – регулишу превасходно породичне односе
2
10
. ПОСРЕДНИ ИЗВОРИ ПОРОДИЧНОГ ПРАВА
•
Судска пракса
није формални извор права код нас. У Уставу је изричито
речено да судови суде “на основу Устава, закона и других општих аката”
•
Ипак, тумачење закона од стране судова није само правнотехнички посао,
већ очигледно има и своју стваралачку димензију – функција није само
попуњавање правних празнина, већ судска пракса постаје весник будућих
промена закона.
•
Динамика живота је таква да се многе ствари не могу предвидети, или
одредба бива брзо превазиђена, тако да судска пракса мора бити коректив
правних правила.
•
Врховни суд Републике Србије
прати и уочава проблеме који се могу
јавити у примени закона пред судовима у Републици, настојећи да уједначи
праксу.
•
Уједначавање се врши путем утврђивања начелних правних ставова и
мишљења, који формално нису обавезни за ниже судове.
•
Виши судови
– одлучују по редовним и ванредним правним лековима о
одлукама нижих судова. Они износе примедбе и схватања у погледу правне
ствари која је била предмет разматрања.
•
Нижи судови, по правилу, следе ставове које су заузели виши судови,
избегавајући ризик да им одлука буде укинута или преиначена, тако да они
фактички за њих постају извори права.
•
Судска пракса нарочити значај има код тумачења законских одредби
које у себи садрже тзв. правне стандарде –
правна правила, чија
садржина није
унапред одређена, већ је одређује судија, узимајући у обзир
конкретне
околности сваког случаја.
•
Породично право обилује правним стандардима које судови морају
конкретизовати и прилагодити сваком случају приликом доношења
појединачне норме.
•
Тако судови одлучују када постоји “
озбиљан и трајан поремећај
” брачних
односа код развода брака, када постоје “
оправдани разлози
” за склапање
брака малолетника, или шта ће се сматрати за “
трајнију заједницу
живота
” код ванбрачне заједнице, а шта “
очигледна неправда
” код
одбијања захтева за издржавање.
•
Обичај
– друштвена норма која настаје дуготрајним понављањем једног
истог понашања, тако да се ствара свест код припадника заједнице о
обавезности таквог понашања.
•
Обичајно правило код нас може бити само посредан (супсидијаран) извор
породичног права, а никако формалан извор.
•
У садашњем породичном законодавству Србије нема ни једне одредбе која
би упућивала на примену обичаја.
•
Правна
наука
проучава и анализира везе између појединих правних норми,
формулише правна начела и закључке и даје предлоге de lege ferenda за
усавршавање права и правног система.
•
Она није извор породичног права, будући да мишљења изнета од стране
појединих теоретичара немају обавезујућу снагу (за разлику од римског
права - ius publice respondendi).
•
Међутим, правна наука има велики утицај на законодавство и судску праксу.
Теоријски ставови изнети поводом неког правног питања често бивају
преточени у правно правило.
1
1
. ПОЈАМ ПОРОДИЦЕ
•
Дефиниције породице
– У законодавству којим се регулишу породични
односи ретке су дефиниције породице.
•
Породични закон Србије не садржи дефиницију.
•
Породични закон Ц.Горе наводи да је породица “животна заједница
родитеља, дјеце и других сродника који у смислу овога закона имају
међусобна права и обавезе, као и друга основна заједница живота у којој се
његују и подижу дјеца.”(чл. 2).
•
Беговић породицу означава као “круг, групу сродника који имају међусобна
права и обавезе”.
•
Нешто шира дефиниција истиче брак и сродство, као основе породице -
“скуп (заједница) лица везаних браком и сродством (крвним, тазбинским, по
4
усвојењу), или животна заједница родитеља, деце и ближих сродника"
(Поповић).
•
Још свеобухватнија дефиниција породице, поред основа на којима почива,
истиче и постојање права и дужности између њених чланова - “круг лица
везаних браком (или ванбрачном заједницом) и сродством, између којих
постоје законом утврђена права и обавезе, чије непоштовање повлачи за
собом одређене правне санкције" (Младеновић).
•
Међутим, породица може постојати и без брака.
•
Правним признањем ванбрачних заједница, и оне постају основи заснивања
породице, па постоје брачна и ванбрачна породица.
•
Данас, породица може постојати и без брака и без ванбрачне заједнице. Све
је више једнородитељских (монопаренталних) породица састављених од
једног родитеља и деце, рођене или усвојене.
•
С обзиром на речено прихватљива је следећа дефиниција породице:
•
“Породица је животна заједница лица везаних браком или ванбрачном
заједницом и сродством, или само сродством (крвним или грађанским), која
имају међусобна права и обавезе” (Комар – Кораћ).
•
Постојање животне заједнице и сродства су два конститутивна елемента
породице која се наглашавају и у свим одлукама Суда у Стразбуру, који
утврђује постојање или непостојање повреде “права на породични живот” из
члана 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
•
Поред овога, између чланова породице постоје различита, законом
предвиђена права и обавезе.
1
2
. ВРСТЕ И ФУНКЦИЈЕ ПОРОДИЦЕ
•
Постоје различите типологије породице зависно од критеријума који се
користи.
•
Према природи односа мушкарца и жене, породица се дели на:
брачну и
ванбрачну
. С обзиром на правну изједначеност брачне и ванбрачне
заједнице, ова подела нема практичан значај.
•
Друга подела се заснива на ширини сродника који живе у породици. Према
овом критеријуму она се дели на
велику, нуклеарну и једнородитељску
породицу
.
1.
Велика породица
обухвата све сроднике, потомке једног заједничког
претка (и побочне сроднике).
•
Некада је била преовлађујући тип (породична задруга). У њој је живело
неколико генерација, заједно привређујући на истом имању.
•
Под утицајем промењених друштвених и економских односа, она се распала.
Опстала је само у неким руралним крајевима, мада се може рећи да поново
настаје и у градским срединама под утицајем тешке економске ситуације
(недостатак станова, запослења, итд), или као последица економског
интереса њених чланова.
•
Наше породично законодавство води рачуна о овоме регулишући, пре свега,
имовинске односе чланова породичне заједнице (чл.195 ПЗС), али и неке
личне односе између чланова породицe.
2.
Нуклеарна породица
обухвата само родитеље и њихову децу,
најчешће само малолетну или и пунолетну коју родитељи издржавају
(искључени су побочни сродници)
•
Ово је данас преовлађујући тип породице.
•
Иако Породични закон не дефинише породицу, очигледно је да приликом
регулисања односа унутар породице законодавац има у виду, пре свега, овај
тип породице.
•
Једнородитељска (монопарентална) породица
састављена је од једног
родитеља и детета (деце).
•
Ове породице су увек постојале – најчешће су настајале смрћу једног
партнера или разводом, али их је данас све више.
•
Повећава се број развода, као и број жена које живе саме са децом зато што
тако хоће, користећи се, између осталог, и техником вештачке оплодње.
•
У пракси постоје различити облици – неудата (неожењен) родитељ, родитељ
фактички одвојен од свог партнера, разведен(а), удовица (удовац), итд.
5
colateralis) – браћа од стричева везана су крвном везом преко бабе и деде,
очевих родитеља, као најближих заједничких предака.
•
Побочно сродство може бити пунородно, ако побочни сродници потичу од
истог оца и мајке, или истог деде и бабе.
•
Може бити и полуродно ако су им преци заједнички само са једне стране
(имају истог оца а не и мајку, или исту баку, али не и деду итд) - полубраћа
и полусестре.
•
Крвно сродство се може и у правој и у побочној линији утврђивати према
мајчиној или очевој лози. Тако мајчину лозу чине син, мајка, родитељи мајке
итд., а очеву лозу чине син, отац, родитељи оца итд.
•
Израчунавање
– У оквиру линија, близина или удаљеност сродства се мери
(израчунава) степенима.
•
Наше позитивно право усвојило је римски систем израчунавања крвног
сродства, по принципу: Tot gradus, quot generationes (колико рођења, толико
степени) – степен се рачуна према броју рођења која деле два лица. Свако
рођење означава један степен.
•
Израчунавање крвног сродства у правој линији је врло једноставно – броје се
рођења. Нпр. отац и син су сродници у првом степену јер их дели једно
рођење – рођење сина; деда и унук у другом степену, дели их рођење
дединог сина (оца) и унука.
•
У побочној линији важи исти принцип израчунавања. Израчунава се број
рођења који дели сваког сродника од заједничког претка.
•
Најближи заједнички преци брата и сестре су родитељи. Од њих их деле
њихова два рођења и они су у другом степену побочне линије. Слична је
ситуација са стрицем и синовцем (трећи степен) – један степен између
стрица и заједничког претка (деде) и два степена између истог претка и
синовца.
•
Поред грађанског рачунања сродства постоји и канонско израчунавање, за
које важи принцип: „Quo gradu distant personae a stipite, eo distant inter se".
•
Степен сродства једнак је броју рођења само са једне (дуже) стране од
најближег заједничког претка.
•
Ако су побочне линије једнаке, онда је свеједно у којој ће се рачунати
близина сродства.
•
Ако су линије неједнаке дужине, онда се рачуна број рођења само са дуже
стране – стриц и синовац су у другом степену побочне линије.
•
Овакво рачунање не пружа реалну слику о близини и удаљености сродства –
у истом степену сродства налазе се стриц и синовац и деца рођене браће и
сестара (други степен побочне линије).
•
Значај крвног сродства
је велики – оно је најчешћа врста сродства на коме
се заснива породица.
•
Оно је извор многих права између сродника, а најважнија су:
1. права родитеља према личности и имовини њихове деце;
2. право најближих сродника да добију издржавање, у правој линији и у
побочној закључно са другим степеном под одређеним условима;
3. право да се тражи поништење брака најближих сродника
у случају апсолутне ништавости;
4.
право на настављање парнице за развод и поништај брака најближег
сродника.
5.
у наследном праву крвно сродство представља основ за законски наследни
ред.
•
Крвно сродство је и извор обавеза:
1. обавеза издржавања најближих сродника;
2. обавезе родитеља које проистичу из родитељског права (обавеза чувања,
подизања, васпитања итд.);
3. обавезе деце према родитељима (помагања, издржавања);
•
Крвно сродство изазива следеће сметње:
1. сметња је за закључење брака;
2. усвојеничка сметња између најближих сродника;
3. полно општење најближих сродника је санкционисано као кривично дело.
4. Судија или судија поротник, јавни тужилац и вештак не могу вршити своју
дужност ако им је окривљени, његов бранилац, тужилац, оштећени, његов
законски заступник или пуномоћник сродник по крви у правој линији.
7
