САДРЖАЈ
УВОД
...........................................................................................................
2
1. МАТЕРИЈАЛНИ УСЛОВИ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ
БРАКА
...............................................................................................
3
1.1. Кумулативна примена lex nationalis будућих
брачних партнера
.......................................................................
4
1.2.
Примена дела lex fori
.......................................................................
5
2. ФОРМА БРАКА
.......................................................................
5
2.1
.
Меродавно право за форму брака који се закључује
на територији домаће државе
...............................................
6
2.2. Меродавно право за признање бракова који су
закључени у иностранству
...........................................................
6
3. ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНИ БРАКОВИ
...........
8
4. НЕВАЖНОСТ БРАКА
...........................................................
8
5. РАЗВОД БРАКА
.......................................................................
10
6. ДЕЈСТВА БРАКА
.......................................................................
12
ЗАКЉУЧАК
..............................................................................................
15
ЛИТЕРАТУРА
...................................................................................
16
УВОД
Брак је установа чија заштита је од посебног интереса за сваку државу, те односи
који произилазе из брака не могу бити препуштени слободној вољи његових учесника.
Сходно томе, држава доноси прописе којима се уређују брак и односи у браку,
односно услове за настанак пуноважног брака, настојећи да тиме елиминише оне
бракове који не одговарају њеним узорима.
Брак правно уређују одредбе којима су прописане:
1. претпоставке и поступак за заснивање брака,
2. претпоставке и поступак за престанак брака,
3. односе у браку и у вези са браком и
4. правне последице престанка брака.
У браковима са елементом иностраности постоје разлике у националним
правима, различите концепције брака, различито држављанство или домицил веренице
и вереника.
У већини држава брак се сматра заједницом једног мушкараца и једне жене, те
се постојање пуноважно закљученог ранијег брака сматра брачном сметњом. Међутим, један
број законодавстава, углавном у исламским земљама, познаје и признаје брак који је
заједница једног мушкарца и више жена. Затим, поједина законодавства праве разлику
у процени да ли душевна болест представља сметњу за закључење брака, који степен
крвног сродства представља брачну сметњу, који узраст партнера је потребан да би се
брак могао закључити итд. Поред тога, број сметњи за закључење брака разликује се од
законодавства до законодавства.
У новије време јавља се и питање које се раније није постављало, а то је да ли је
различитост полова непоходан предуслов за закључење брака. По нашем Уставу
1
брак
је заједница живота мушкарца и жене. У приличном броју земаља овакав услов се не
поставља и омогућено је склапање истополних бракова.
За сва ова питања неопходно је одредити надлежност законодавстава између две
или више држава, односно одредити меродавно право за брачне односе са елементом
иностраности.
Одређивање меродавног права за брачне односе са елементом иностраности
чини једну од најзанимљивијих, а у пракси и једну од научесталијих области
међународног приватног права. Иако у овом домену не постоје, толико снажни
1
Члан 62. став 2. Устава Републике Србије (“Сл. гласник РС“ бр. 98/2006)
2
из таквих држава већ налази у браку, била би сметња за закључење брака са држављанком неке
европске државе, под условом да се брак закључује пред органом неке европске државе.
ЗМПП решава овај проблем тако што прописује да се апсолутне брачне сметње цене
према условима права оних држава чији су држављани будући брачни партнери, као и према
основним условима нашег законодавства.
1.1. Кумулативна примена lex nationalis будућих брачних партнера
Примена закона држављанства будућих брачних партнера приликом закључења
брака, без обзира да ли је један од њих домаћи држављанин, или обоје имају страно
држављанство, начин је да се избегну тзв. „шепајући бракови“, односно бракови који не
би важили у средини једног од брачних партнера, јер је могуће и вероватно да
персонална права будућих брачних партнера прописују различите услове за пуноважно
склапање брака. Дакле, уколико су будући брачни партнери држављани различитих
држава, кумулативно ће се применити прописи тих држава приликом закључења
њиховог брака. Оно што се поставља као питање је каква је то кумулација, јер се у
теорији разликују обична и дистрибутивна кумулација. Код обичне кумулације,
потребно је да партнери испуне услове из оба персонална права, док је код
дистрибутивне потребно да испуне услове само из права земље сопственог
држављанства.
У теорији, али и у пракси, више присталица има дистрибутивна кумулација, јер
се на тај начин омогућава државама да задрже контролу над статусом својих
држављана, а истовремено се пред веренике не постављају неразумне препреке.
Дистрибутивна кумулација, међутим има недостатак у смислу да се не може
применити у погледу свих брачних сметњи, јер постоје тзв. апсолутне или двостране
сметње које изискују примену обичне кумулације. Апсолутне брачне сметње су оне
које онемогућавају закључење брака са било којим лицем, у циљу заштите брачних
патнера или њихове будуће деце, а у њих се убрајају епилепсија или полне болести.
Оне треба да дејствују чак и ако је болесна особа она чији национални закон не
предвиђа овакву брачну сметњу.
Наш ЗМПП такође прихвата принцип дистрибутивне кумулација, али предвиђа
да се неће моћи закључити брак пред нашим органом, и поред испуњења услова према
lex nationalis вереника, уколико постоје, неке, посебно наведене, сметње по праву
Србије.
4
1.2. Примена дела lex fori
Поред персоналног права будућих брачних партнера, колизиона права бројних
држава предвиђају и меродавност домаћих права, односно дела lex fori, као
формулацију јавног поретка у једном ужем домену.
У неким правима јавни поредак, односно примена lex fori, јавља се у
пермисивном виду (дозвољава закључење брака, иако се према меродавном праву тај
брак не би могао закључити), а у другим правима у прохибитивном облику (не
дозвољава закључење брака са позивом на јавни поредак, иако би се према меродавном
праву могао закључити тај брак).
3
ЗМПП предвиђа да надлежни орган у Србији, неће дозволити закључење брака,
иако према lex nationalis одређеног лица, постоје услови да то лице закључи брак у
следећим случајевима;
- постојање ранијег брака,
- сродство и
- неспособност за расуђивање.
Ове три брачне сметње не одређују границе могућег позивања на јавни поредак,
што значи да се наш орган може и другим поводом позвати на јавни поредак.
2. ФОРМА БРАКА
Форма брака спада међу најзначајније елементе кроз које се настоји да се браку
да одговарајуће достојанство, као и да се обезбеди правна сигурност. Постизање ових
циљева разликује се од државе до државе, тако да у једном броју држава примат се даје
црквеној форми брака, док се друге државе залажу за грађанску форму, сматрајући да
ова форма највише обезбеђује достојанство и правну сигурност брака.
У браковима са елементом иностраности форма даје повода за разликовање две
ситуације. Прва се тиче закључивања бракова пред домаћим органом и на домаћој
територији, када се елемент иностраности јавља у субјекту, а друга се односи на
признање бракова који су закључени у иностранству, када се елемент иностраности
3
види: Варади, Т., Бордаш, Б., Кнежевић Г., Павић В.,
Међународно приватно право, четрнаесто
издање,
Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012. стр. 294.
5
