UNIVERZITET DŽON NEZBIT
BEOGRAD
FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR
Zorica Vlačić A434/13
POSLOVI INVESTICIONIH BANAKA NA PRIMARNOM I
SEKUNDRNOM TRŽIŠTU
SEMINARSKI RAD
Kragujevac , maj, 2017. godine
Seminarski rad
Poslovi investicionih banaka na primarnom i sekundarnom tr
žištu
2
S A D R Ž A J
Uvod
3
1. Pojam i razvoj investicionih banaka, investiciono bankarstvo i uloga investicionih banaka
4
2. Uloga investicionih banaka na primarnom tržištu
6
2.1. Uloga investicionih banaka prilikom izdavanja akcija
9
2.2. Javni plasman emisije hartija od vrednosti
9
2.3. Pokretanje i registracija emisije harija od vrednosti
11
2.4. Potpisivanje emisije hartija od vrednosti
14
2.5. Distribucija emisije hartija od vrednosti
14
2.6. Inicijalna javna ponuda hartija od vrednosti
16
2.7. Diskont i troškovi javne emisije hartija od vrednosti
17
2.8. Privatni plasman hartija od vrednosti
18
2.9. Privilegovani plasman emisije hartija od vrednosti
19
2.10.
Ostali načini plasmana hartija
19
3. Uloga investicionih banaka na sekunadrnom tržištu kod emisije dužničkih
hartija od vrednosti
20
3.1. Karakteristike državnih hartija od vrednosti
20
3.2. Karaktiristike hartija od vrednosti državnih agencija
23
3.3. Karakteristike hartije od vrednosti lokalnih organa vlasti
23
3.4. Karakteristike korporativnih dužničkih hartija od vrednosti
25
4. Zaključak
28
Literatura
29
Seminarski rad
Poslovi investicionih banaka na primarnom i sekundarnom tr
žištu
4
1. Pojam i razvoj investicionih banaka, investiciono bankarstvo i uloga
investicionih banaka
Karakteristika savremenog poslovanja na primarnom tržištu hartija od vrednosti je da se poslovi
emisije i plasmana poveravaju odabranom posredniku ( obično banci ), koji raspolaže kadrovima,
neophodnom organizacionom strukturom i u stanju je da čitav posao na brži i jeftiniji način obavi.
Razvoj finansijskih instrumenata, novih finansijskih tržišta, inovacija na finansijskom tržištu,
informacionih tehnologija, uticaj globalizacije itd., doveo je do pojačane konkurencije u ovoj oblasti, pa
su u cilju ostvarenja konkurentske prednosti investicione banke bile prinuđene da prošire obim svojih
usluga i stvore uslove da klijentima na jednom mestu pruže potrebne finansijske usluge. Pravci razvoja
investicionog bankarstva danas idu u pravcu "kupovine na jednom mestu" (engl. One-stop shoping), zbog
čega ova oblast više ne obuhvata samo osnovne poslove investicionog bankarstva, već se u cilju
zadovoljenja potreba klijenata na tržištu kapitala, razvijaju nove aktivnosti i stvaraju "finansijski
supermarketi", gde će klijenti moći da na jednom mestu obave čitav niz finansijskih usluga.
Uloga investicionih banaka se bitno razlikuje od uloge komercijalnih banaka. Investicione banke su često
delovi ( divizije ) velike finansijske korporacije koja obavlja čitav niz poslova i kao takve one pomažu pri
emisiji novih hartija od vrednosti preduzeća na primarnom tržištu, ali i posreduju u prometu ovim
hartijama na sekundarnom tržištu.
1
Investicione banke su ključni učesnici na tržištu kapitala i obavljaju dve funkcije:
1. Pomažu preduzećima, državi i njenim agencijama i inostranim entitetima da dobiju sredstva koja
su ima neophodna na finansijskom tržištu, tj. na primarnom tržištu i
2. Za investitore koji ulažu sredstva investicione banke se ponašaju kao brokeri i dileri na
sekundarnom tržištu.
Finansijsko tržište ima nekoliko značajnih uloga, a jedna od tih je transferna funkcija ,odnosno,
povezivanje investitora i emitenata. Postoje tri načina transfera sredstava od onih koji imaju višak
sredstava ka onima kojima sredstva nedostaju u tom trenutku. Prvi način jeste direktan transfer odnosno
direktno finansiranje. Ovaj vid transfera podrazumeva da investitor i emitent komuniciraju direktno jedan
sa drugim bez pomoći finansijskog posrednika ili institucije. Emitent prodaje svoje hartije direktno
investitoru, a zauzvrat od njega dobija potreban novac.
Aternativa direktnoj razmeni jeste poludirektno finansiranje. U ovom slučaju transfer ide preko
investicione banke, koja se pojavljuje kao treća strana koja olakšava izdavanje hartija od vrednosti.
Investiciona banka pomaže emitentu da proda svoje hartije od vrednosti investitorima.
I treći način je indirektno finansiranje, prilikom kog se javljaju finansijski posrednici kao što su npr.
banke ili investicioni fondovi. Posrednici dobijaju sredstva od emitenata, a njima daju zauzvrat svoje
hartije od vrednosti. Posrednici, dalje, ulažu sredstva koja su dobili u hartije drugih emitenata, i tako
stvaraju nove forme kapitala.
2
Direktan transfer od investitora ka emitentima se odvija povremeno, ali efikasniji način za preduzeće
je da prihvati usluge investicione banke. Iako ove organizacije pomažu preduzećima da emituju hartije,
često ih i same kupuju u cilju dalje prodaje zainteresovanim investitorima, reč je o transakcijama
primarnog tržišta hartija od vrednosti.
1
V. Bogojević Arsić, Tržište hartija od vrednosti, FON, Beograd, 2008., str.123.
2
Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević,
2004, 24 str.
Seminarski rad
Poslovi investicionih banaka na primarnom i sekundarnom tr
žištu
5
Investicione banke nisu klasični posrednici kao komercijalne banke i investicioni fondovi. One se
pojavljuju u ulozi agenata, posrednika koji pomažu da se emitenti hartija od vrednosti i investitori lakše
pronađu na finansijskom tržištu.
Veći broj autora navodi da je svremeno investiciono bankarstvo veoma kompleksno jer obuhvata
veliki broj različitih finansijskih usluga koje se nalaze pred njihovim klijentima. Zbog prisustva snažne
konkurencije, razvoja tehnologije i razvoja finansijskog inžinjeringa, spektar usluga investicionog
bankarstva se svakodnevno širi. Za aktivnosti investicionih banaka se može reći da su složene, rizične i
veoma profitabilne. Teško je navesti definiciju poslova kojima se bave investicione banke. Prema
tradicionalnom shvatanju, investicione banke obuhvataju poslove vezane za hartije od vrednosti. Stoga se
pod investicionim bankarstvom podrazumeva: preuzimanje i plasiranje korporativnih i državnih hartija
od vrednosti, na primarnom tržištu kao i pružanje posredničkih finansijskih usluga na sekundarnom
tržištu.
3
U knjizi investiciono bankarstvo, Robert Kuhn navodi četri definicije investicionog bankarstva.
Najšire postavljena definicija investicionog bankarstva polazi od velikog broja aktivnosti koje se odnose
na: preuzimanje i plasiranje hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržišti, kao i pružanje
finansijskih usluga (usluge osiguranja i posredovanja pri kupoprodaji nekretnina). Nešto uža definicija
investicionog bankarstva polazi od: preuzimanja i plasiranja hartija od vrednosti određenih kompanija,
zatim upravljanje fondovima i kapitalom kompanija. Ova definicija ne obuhvata elemente hipotekarnog
bankarstva, osiguranja i prodaje hartija od vrednosti individualnim klijentima banke. Naredna definicija
investicionog bankarstva polazi od nekih aktivnosti koje su prisutne na tržištu kapitala, kao što su: poslovi
preuzimanja i plasiranja hartija od vrednosti, poslovi merdžera i akvizicije. Dotična definicija isključuje
poslove u vezi upravljanja fondovima, rizicima i kapitalom banke. Najduža definicija investicionog
bankarstva obuhvata samo tradicionalne bankarske funkcije, kao što su: preuzimanje i plasiranje hartija
od vrednosti na primarnom tržištu i pružanje brokersko-dilerskih usluga na seknudarnom tržištu.
4
Prema stavovima Johna Marshalla, funkcionalno područje investicionog bankarstva obuhvata:
5
1. aktivnosti koje stvaraju prihode,
2. aktivnosti koje se odnose na podršku.
Aktivnosti prihoda se odnose na:
1. primarno tržište (akcije kompanija),
2. sekundarno tržište (dilersko-brokerske aktivnosti),
3. trgovanje (špekulaciju i arbitražu),
4. restruktuiranje kompanija (ekspanziju i vlasništvo),
5. finansijski inžinjering (hov pokrivene hipotekom, hov pokrivene aktivom, drivatni instrumenti i
obveznice bez kupona)
6. ostale aktivnosti banaka (investicioni menadžment, konsalting, merčent bankarstvo) i sl.
Aktivnosti podrške se odnose na:
1.
kliring,
2.
istraživanje,
3
Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008,
221 str.
4
Isto, 221 str.
5
Isto, 221-223 str.
Seminarski rad
Poslovi investicionih banaka na primarnom i sekundarnom tr
žištu
7
1. razvijeno finansijsko tržište,
2. efikasne finansijske instrumente,
3. razgranatu mrežu posrednika,
4. precizno definisane računovodstvene propise i procedure u vezi ocene boniteta,
5. postojanje klirinške kuće,
6. adekvatne zakonske propise,
7. efikasnu sudsku praksu.
Kompanije mogu pribaviti potrebna sredstva iz svojih izvora, iz tuđih izvora i emisijom hartija od
vrednosti. U nedostatku prve dve mogućnosti, kompanije se najčešće odlučuju za emisiju vlasničkih ili
dužničkih hartija od vrednosti. Emitenti mogu biti privredni subjekti, država, njeni organi i državne
agencije. Emisija hartija od vrednosti je korisna i za emitente, i za investitore, i za nacionalnu privredu u
kojoj se trguje sa hartijama od vrednosti. Zahvaljujući emisiji hartija od vrednosti emitent pribavlja
slobodna novčana sredstva, investitor ostvaruje zaradu po osnovu kamate, dividende ili kapitalne dobiti.
Ukoliko je emitent hartija od vrednosti država, ona prikuplja sredstva za ulaganje u velike privredne
projekte kao što su izgradnja mostova, aerodroma, železnice, fabrika, škola, bolnica i sl.
Investicione banke su nezaobilazne kod emisije harija od vrednosti, jer olakšavaju uslove
emitentima da prodaju hartije od vrednosti i na taj način obezbede potrebna novčana sredstva.
Investicione banke to čine na način da potpisuju emisiju i plasman hartija od vrednosti. One imaju brojne
funkcije kod emisije hartija od vrednosti, pa tako navodimo neke od njih:
1. administrativna funkcija, koja ukazuje da je za emitenta neprocenjiva pomoć upravo prikupljanje
podataka i kompletiranje dokumentacije neophodne za registraciju emisije hartija od vrednosti
kod nadležnih državnih organa,
2. savetodavna funkcija, koja podrazumeva pomoć investicione banke pri donošenju ključnih
odluka za emisiju hartija od vrednosti,
3. funkcija preuzimanja rizika, s obzirom da je neizvesno: da li može emitent hartija od vrednosti
sam da preuzme rizik prodaje novo emitovanih hartija od vrednosti. Upravo investicione banke
su te posredničke institucije koje preuzimaju „brigu” plasmana hartija od vrednosti po
nominalnoj vrednosti,
4. distributivna funkcija, s obzirom da se preko investicionih banaka ili sindikata banaka stvara
mreža prodavaca, koji za veoma kratko vreme može izvršiti distribuciju novo emitovanih hartija
od vrednosti.
Između emitenta hartija od vrednosti i investicione banke postoji velika povezanost. Naime, emitent
hartija od vrednosti uz pomoć investicione banke donosi odluku o:
7
1. iznosu kapitala koji želi da pribavi,
2. vrsti hartija od vrednosti koje ima nameru emitovati,
3. broju hartija od vrednosti i njihovoj ceni,
4. vremenu plasmana hartija od vrednosti,
5. načinu sprovođenja emisije hartija od vrednosti,
6. vremenu i načinu isticanja javne ponude,
7. roku i načinu upisa i uplata prodatih hartija od vrednosti,
8. roku i načinu otplate emitovanih hartija od vrednosti.
7
Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008,
236 str.
