DEF.I OSOBINE INFOR.
Informacija oznacava pojmove
kao sto su: proucavanje,
uputstvo, obavestavanje.
Definicija: „Informacijom se
naziva sadrzaj onog asto
razmenjujemo sa spoljnim
svetom dok mu se
prilagodjavamo i dok uticemo na
njega svojim prilagodjavanjem“.
Informacija je pojam suprotan
od entropije. Informacija moze,
ali ne mora, povecati kolicinu
znanja primaoca. Podatak i
informacija se razlikuju po
stepenu obrade i nacinu
upotrebe. Podatke prikupljamo i
registrujemo ih da bi ih mogli
cuvati i po potrebi koristiti.
Svojstva inform: relativnost,
utvrdjivanje cilja, cena, trajnost i
pouzdanost, kolicina inf., brzina,
periodicnost, troskovi.
PROCES INFORM.
To je proces stvaranje
inf.obradom podataka uz pomoc
inf.tehnologija. Proces promene
podatka u informaciju zasnovan
je na sedam koraka koji
zajednicki obuhvataju proces
informisanja: prikupljanje,
organizovanje, analiza, cuvanje,
obrada, primanje i prenosenje,
prikazivanje.
POSLOVNA INFOR.
Poslovni sistem predstavlja
osnovnu celiju privrede kao
velikog i slozenog sistema i
jedan od kljucnih nosioca
delatnosti i u isto vreme
ishodiste brojnih uticaja u
odnosu na ostale delove sistema.
Pod automatizovanim
inf.sistemom podrazumeva se
sistem u ciju opremu su
ukljuceni i racunari. Definicija:
„Poslovna informatika je
aplikacija informatike kao nauke
(znanja, metoda, zakonitosti itd.)
u oblasti poslovnih sistema uz
podrsku informacione
tehnologije“.
TRENDOVI INF. TEHNOL
Pod terminom informacione
tehnologije podrazumevaju se
razliciti elementi i vestine za
stvaranje, cuvanje i prenosenje
informacije. Opsti trendovi
relevantni za svaki racunarski
sistem su: odnos
trosak/performansa, objektno-
orijentisano okruzenje i
menadzment dokumenata,
umrezeno racunarstvo, mobilna
trgovina, mrezni racunar,
internet, intranetovi i
ekstranetovi, korporativni portal,
umrezeno preduzece, opticke
mreze.
PRIMENA inf. tehnol. u
poslovanju
:
1. U preduzecima
za podatke o narudzbini
materijala, stanju zaliha, prodaji,
placanju, narudzbama, budzetu.
Podrska su nadzoru , kontroli,
odlucivanju i planiranju. 2.
U
drzavnoj upravi
u cilju boljih
usluga gradjanima putem
sistema e-vlade.
3. U zdravstvu
i farm.industriji za sakupljanje,
evidentiranje, skladistenje i
obezbedjenje podataka za
podrsku odlucivanju,
predvidjanja, elektronski
zdr.zapisi itd. 4. U bankama –
plasticne kartice, bankomati,
el.transfer novca. Osim toga u
izdavastvu, turizmu,
prodavnicama itd.
INFORMACIONI I
POSL.SISTEM
Poslovni sistem postoji i
funkcionise u sistemu povratnih
sprega sa brojnim privrednim i
drustvenim subjektima sa kojima
posredno ili neposredno
komunicira, razvija poslovne
odnose i ostvaruje uzajamni
uticaj i medjuzavisnost.
Informacioni sistem omogucava
prikupljanje podataka iz internih
i eksternih izvora, obradom ih
pretvara u informacije i te
informacije u odgovarajucem
obliku prenosi menadzerima svih
nivoa, kako bi mogli da donesu
blagovremene i efikasne odluke
u planiranju izvrsavanju i
kontroli poslova za koje su
odgovorni. Cilj informacionog
sistema u poslovnom sistemu je
da svi zaposleni raspolazu sa
informacijama koje su im
potrebne u poslovima
odlucivanja, planiranja, izvrsenja
i kontrole. Poslovne organizacije
imaju potrebe za informacionim
sistemom i to kod:
Kontrole zaliha proizvoda,
prodaja, platnih spiskova, akcija
na trzistu, cena roba,
Donosenja odluka sumiranjem
i uporedjivanjem podataka,
Razmene podataka i
informacija izmedju pojedinaca i
sektora na razlicitim lokacijama,
Cuvanja i organizacije
informacija o trendovima
kupaca, proizvodima
konkurencije ili cene rada.
Uvodjenjem informacionih
sistema u poslovni sistem
omogucava se: brza i precizna
obrada podataka, arhiviranje
velike kolicine podataka, brza
razmena podataka, trenutni
pristup informacijama,
prevazilazenje fizickih granica
poslovnih sistema,
automatizacija, podrska
donosenju odluka, akumulacija
znanja poslovnih sistema, ucenje
na prethodnim iskustvima.
KLASIF. INF. SISTEMA
Prema
organizacionoj strukturi
na: odeljenski informacioni
sistem, informacioni sistem
preduzeca i medjuorganizacijski
sistem.
Prema
funkcionalnoj oblasti
na:
racunovodstveni i finansijski
informacioni sistem, proizvodni
IS, marketinski IS i IS
upravljanja ljudskim resursima.
Prema
pruzenoj podrsci
: sistem
obrade transakcija (TPS),
upravljacki informacioni sistem
(MIS), sistem za upravljanje
znanjem (KMS), sistem
automatizacije kancelarijskih
poslova (OAS), sistem podrske u
odlucivanju (DSS), informacioni
sistem preduzeca (EIS), sistem
podrske grupama (GSS),
inteligentni sistemi podrske.
Prema
arhitekturi
sistema je na:
sistem baziran na centralnom
racunaru, samostalni personalni
racunar (PC), distribuirani ili
umrezeni racunarski sistem.
PROCENA KVAL. INF.
SISTEMA
Kvalitet informacionih sistema
procenjuje se prema sledecim
kriterijumima: ispravnost,
potpunost, robusnost sistema,
jednostavnost upotrebe,
jednostavnost odrzavanja,
pouzdanost sistema, optimalnost
sistema, mogucnost prosirivanja
sistema, prenosivost sistema.
MIKORPROCESOR (CPU)
predstavlja cip koji upravlja
radom racunara, obavlja
kontrolnu funkciju rada
racunara, sastoji se iz dve glavne
komponente: aritmeticko-logicke
jedinice i upravljacke
(kontrolne) jedinice.
Aritmeticko-logicka jedinica
obavlja niz osnovnih
matematickih i logickih
operacija potrebnih pri obradi
podataka. Rezultati tih operacija
su privremeno smesteni u
akumulatoru.
Upravljacka (kontrolna)
jedinica
nadgleda i upravlja
radom svih pojedinih delova
racunara, odnosno racunarom u
celini. Jedna instrukcija moze
specifirati veoma slozenu
naredbu koju racunar treba da
izvrsi.
Mikroprocesori koji se koriste u
racunarima opste namene
dizajnirani su za rad sa podacima
duzine 4, 8, 16, 32 i 64 bita.
MEMORIJA UN.- RADNA
Sluzi za pamcenje podataka i
programa. S obzirom na
postojanost podataka, mozemo
je podeliti na RAM memoriju i
ROM memoriju.
RAM
memorija omogucava
izvrsavanje programa ili trenutno
skladistenje rezultata rada
programa. Sadrzaj RAM
memorija se moze menjati,
odnosno u RAM memoriji
podaci se mogu upisivati i
brisati. Medjutim, s prekidom
napajanja elektricnom energijom
sadrzaj memorije se gubi.
RAM memoriju predstavljlaju
memorijski cipovi razlicitog
kapaciteta i postavljaju se u
specijalna podnozja na maticnoj
ploci. U nju se upisuju, ucitavaju
razni programi, operativni
sistemi, aplikativni programi i
drugi.
Osnovni kriterijumi koji
odredjuju kvalitet RAM
memorije su: kapacitet, brzina
pristupa, nacin pakovanja i vrsta
podnozja, proizvodjac, cena.
ROM
memorija omogucava
iskljucivo citanje fabricki
upisanih podataka, pri cemu
promene sadrzaja nisu moguce u
obicnom radu sa korisnickim
programima.
HARD DISK
za vecinu
kompjuterskih sistema,
predstavlja uredjaj za cuvanje
podataka zato sto omogucava
brzi pristup podacima nego
diskete ili CD-ROM. Moze da se
kaze da je hard disk ustvari
stalna radna memorija
. Hard
disk cini vise diskova,
pricvrscenih na jednu osovinu i
smestenih u jednom kucistu.
Obicno na svaku povrsinu diska
dolazi po jedna glava za citanje i
pisanje. Promenljivo magnetno
polje u namotajima glave pri
upisivanju magnetise male
memorijske celije i usmerava ih
zavisno od smera struje u
namotaju glave. Osnovni
parametri kvaliteta hard diska
su: kapacitet, srednje vreme
pristupa podacima, brzina
prenosa podataka, brzina
obrtanja disk ploca, pouzdanost,
otpornost, garancija sa
dokumentacijom, proizvodjac,
cena.
Kapacitet hard diska predstavlja
kolicinu podataka koji se mogu
smestiti, odnosno memorisati na
hard disk, izrazenu u gigabajtima
(GB).
MATICNA PLOCA
predstavlja
elektronski stampanu plocu na
koju su „prikljuceni“
mikroprocesor (286, 386, 486,
Pentium, Pentium Pro, Pentium
I, Pentium II, Pentium III,
Pentium IV), ROM i RAM
memorija, namenski slotovi –
urezi za graficke, zvucne i druge
namenske kartice.
Maticne ploce su dobijale nazive
najcesce po formatu –
dimenzijama, prema centralnom
mikroprocesoru i prema skupu
mikroprocesora. Maticne ploce
mogu da se podele na dve
osnovne kategorije: klasicne
maticne ploce i integrisane
maticne ploce.
MEMORIJA SPOLJNA
Spoljne memorije za cuvanje
podataka mogu da budu:
magnetne trake, magnetni
diskovi, magnetne diskete i
opticki disk.
Od
disketa
najcesce su, prema
PC standardu, u upotrebi diskete
3.5“ kapaciteta od 1,44 MB.
Diskete su popularne jer
omogucavaju jednostavnu i
jeftinu distribuciju softvera, lako
su izmenljive, promenljive i
jeftine. Zbog svog kapaciteta,
danas se diskete uglavnom
koriste za cuvanje i prenosenje
malih programa sa jednog PC
racunara na drugi i kao
alternativni izvor za podizanje
sistema. Magnetni diskovi se
razlikuju od hard diskova po
konstrukciji, osobinama diskova,
kapacitetu i brzini pristupa i
prenosa podataka.
Opticki disk
predstavlja jednu
od najsavremenijih spoljnih
memorija, baziranih na laserskoj
tehnologiji upisivanja podataka
izuzetnoo velikih kapaciteta. Ovi
diskovi su napravljeni od
plastike. Opticki diskovi imaju
ogromne prednosti u pogledu
kapaciteta, brzine transfera
podataka, pouzdanosti i trajnosti.
CD-ROM
je opticki neizbrisivi
disk na koji moze da se smesti
oko 650 MB podataka u vidu
razlicitih zapisa. CD-ROM
karakterise velika „gustina
zapisa“ odnosno veliki kapacitet,
dugotrajna postojanost podataka
kao i multimedijska
