Povrtarstvo

KLASIFIKACIJA POVRTARSKIH KULTURA

-

500.000 registrovanih biljnih vrsta; povr. se gaji oko 1200 (78 fam.) kod nas 50, a 25 ima privredni značaj.

BOTANIČKA KLASIFIKACIJA

-

izvršena prema genetskom srodstvu; biljke se dele u rodove i familije.

-

povrtarske kulture spadaju u odeljak semenice (biljke sa semenom), pododeljak skrivenosemenice koji se deli na 

dve klase: 

1) monokotile

a) lukovi

  – crni luk, beli luk, praziluk, zimski, šalot, biser luk, vlašac, špargla;

b) trave

  – kukuruz šećerac;

2) dikotile 

a) pomoćnica

  – paradajz, paprika, plavi patlidžan, krompir;

b) tikve

  – krastavac, dinja, lubenica, bela tikva, tikvica, muskatna tikva, lufa, vrg;

c) krstašice

  – glavičast kupus, kelj pupčar, lisnati kupus, karfiol, keleraba, pekinški kupus, rotkvica, rotkva, 

ren;

d) leptirnjače

  – grašak, boranija, bob;

e) štitare

  – mrkva, peršun, paštrnjak, celer, kopar (mirođija);

f) glavočike

  – salata, endivija, cikorija, artičoka, crni koren;

g) pepeljuge

  – cvekla, blitva, spanać, loboda;

h) troskoti

  – kiseljak, zemlje, rabarbara;

i) slezovi

  – bamija;

KLASIFIKACIJA PREMA DUŽINI ŽIVOTNOG CIKLUSA

-

Zivotni ciklus

 – obuhvata period od pocetka rasta do potpunog formiranja i sazrevanja reproduktivnih organa (od 

semena do semena).

-

Vegetacioni period

 – dužina života biljke od početka rasta do berbe.

-

Period vegetacije

 – vreme povoljnih klimatskih uslova za proizvodnju neke vrste u odredjenom regionu.

-

U zavisnosti od životnog ciklusa povrtarske kulture se dele na

 :

1)

jednogodi

š

nje

  – završavaju životni ciklus u toku jednog vegetacionog perioda;  kod nas: pomoćnice, tikve, 

leguminoze, glavočike i lobodnjača.

2)

dvogodišnje

 – u prvoj godini biljke obrazuju vegetativne delove (biljne organe) koji se koriste za ishranu, a u 

drugoj cvetno stablo, cvetove plodove i seme; kupusnjača, korenasto povrće i lukovi.

3)

višegodisnje

 – ostaju na jednom mestu 3-5 pa i više godina; ren, špargla i rabarbaka; koren ili podzemno stablo 

akumuliraju značajne količine hranjivih materija zbog čega se javlja veći osmotski pritisak, što uslovljava bolju 

sposobnost za prezimljavanje.

KLASIFIKACIJA PREMA DELOVIMA ZA ISHRANU

-

U zavisnosti koji deo biljke koristimo kao hranu povrtarske kulture delimo na

 : plodovito, korenasto, lukovičasto i 

lisnato povrće.

-

Plod

 – koristi se u biološkoj zrelosti, tehnološkoj ili u obe varijante.

-

Cvet i cvast

 – koristi se kad malog broja biljaka (karfiol, brokola, artičoka).

-

List

 – koristi se kod velikog broja kultura; listovi: u vidu rozete, glavice ili pojedinačni.

-

Lisne drške

–

 kod celera rebrasa i rabarbare.

-

Stablo

 – jestivo kod malog broja povrtarskih kultura (kelerabe).

-

Koren

  –   mrkva,   peršun,   paštrnjak,   celer,   rotkva,   rotkvica,   broskva   i   repa   ugarnjača;   ove   kulture   formiraju 

zadebljali koren (različitih veličina) u kome akumuliraju hranjive materije.

-

Krtole

 – krompir, čičoka (zbog značajnog  udela šećera se smatra energijom budućnosti).

-

Lukovica

 – kod luka, u kojoj se akumuliraju šećeri, belančevine, mineralne materije; može biti: jedinstvena (crni 

luk) ili deljena (beli luk).

-

Podzemno stablo

 – ren, špargla (kod nje uslovno).

RAZMNOŽAVANJE POVRĆA

-

Povrtarske   kulture   se   razmnožavaju

 :   generativno   (semenom),   vegetativno   (pomoću   delova   biljke) 

mikropropagacijom, kulturom tkiva, embria.

-

Kod mnogih povrtarskih kultura uobičajena je proizvodnja iz rasada (mlada biljka 6-10 listova, 30-60 dana stara).

-

Seme

 – može nastati posle oplodnje ili bez oplodnje (staklenične sorte krastavaca) partenogeneza.

Seme se obrazje iz semenog zametka: 

1)

jednosemeni plod

 – u plodniku nalazi jedan semeni zametak (spanać, salata);

2)

višesemeni plod 

–  … više (paradajz, paprika);

3)

dvosemeni plod

 – ukoliko plod ima dva semena zametka (šizokrapija);

4)

zbirni plod

  – kod cvekle, blitve; nekoliko semenih zametaka srastaju zajedno i čine zbirni plod – klube ili 

klupko.

-

Po građi seme povrtarskih kultura možemo podeliti na dve grupe

a)

seme sa endospermom

: delovi – semenjača, klica i endosperm koji predstavlja rezerve hranjive materije (rezervna 

materija raspoređena van klice); paradajz, luk, mrkva, cvekla.

b)

seme bez endosperma

 – semenjača, kotiledoni i klica; kotileodni – izrazito razvijeni deo klice, akumulira rezerve 

hranjive materije.

-

Rezerve hranjive materije

 – aktivna materija potrebna mladoj biljci u početnim fazama rasta sve do prelaska na 

autotrofni način ishrane; osnovu ove materije čine: ugeljeni hidrati, belančevine, masti.

-

Bubrenje

  – zavisi od hemiskog sastava, seme koje sadrzi više belenčevina traži više vode od semena bogatijim 

skrobom i mastima.

-

Semenjača

  – štiti klicu; utiče na bubrenje: porozna ili lako propustljiva za vodu, čvrsta i teško propustljiva za 

vodu.

-

Sakrifacija

 – tretiranje semena cilju omekšavanja smenjače.

OSOBINE SEMENA

-

Kvalitet smena ocenjuje se indirektno procenom spoljašnih osobina i direktno ispitivanjem unutrašnjih osobina.

-

Spoljašnje osobine

  : oblik, boja, sjaj, miris, veličina i masa semena.

-

Unutrašnje osobine

  : energija klijanja i klijavost (setvene osobine).

-

Oblik

 – okrugao, jajolik, eliptičan, bubrežast, lancetast i uglast.

-

Boja i sjaj

 – karakteristične oznake sorte, mogu se menjati usled neblagovremene berbe i loših uslova skladistenja 

ili dužeg čuvanja, pored boje starenjem gubi i prirodan sjaj.

-

Površina semenjače

 – glatka, naborana, maljava, sa bodljama.

-

Miris

  – karakteristican pri prepoznavanju nekih sorti; starenjem isčezava, usled loših uslova skladištenja može 

dobiti miris plesni ili užegao miris.

-

Ispunjenost

  – (jedrina) značajan pokazatelj kvaliteta; potpuno sazrelo je dobro ispunjeno, teško; nedozrelo i 

nedovoljno sazrelo … sitno i šturo.

-

Naboranost semena

 – po pravilu znak lošeg kvaliteta (izuzeci: luk, praziluk i neke sorte stonog graška).

-

Veličina i masa

 – varira od sorte do sorte: vrlo krupna (1-10 broj 1 u gramu), krupno (11-60), srednje  krupno (61-

110), srednje sitno (111-350), sitno (351-900).

-

Čistoca semena

 – učesce zdravog i nepolomljenog semena osnovne kulture (%); primese: odpadci osnovne kulture 

i mrtve i žive nečistoce; žive nečistoće: seme drugih kultura i sorti, seme korova, insekti i njihove larve i lutke; 

čistoca semena = ukupno seme – primese ( % )

-

Energija klijanja

 – procenat semena koje proklija u prvim tačno definisanim danima ispitivane klijavosti.

-

Klijavost

 – procenat normalno proklijalih semena, a određuje se posebnim metodama; za određivanje klijavosti se 

koristi kvarcni pesak ili filter hartija, 3-5 uzorka na 100 semena.

-

Apsolutna masa

 – težina 1000 semenki. 

1KORENASTO POVRĆE

-

Kod nas najveći značaj imaju

 : 

štitonoše

 (mrkva, peršun, paštrnak, celer), 

pepeljuge

 (cvekla), 

krstašice

 (rotkva, 

rotkvica, repa ugarnjaca, broskva).

-

Dvogodišnje su biljke (sem rotkvice i nekih sorti rotkve); zadebljali koren je motiv gajenja ovih kultura, u njemu se 

nagomilavaju rezervne hranjive materije; 

-

Na korenu razlikujemo tri različita dela

 :

1)

glavu   –  

nastaje   od   epikotila,

predstavlja   jako   reducirano   stablo,   iz   nje   izrastaju   listovi   koji   sacinjavaju 

rozetu,vegetativni pupoljci kao i oziljci od umrlog lisca;

2)

vrat 

– nastaje od hipokotila,

povezuje glavu i pravi koren, nema listove ni pravi korenčića, jedino vrlo često 

korenske dlačice;

3)

pravi koren

 – snadbeva biljku mineralinim solima i vodom.

-

Razlikujemo tri tipa zadebljalog korena

 :

1)

 tip mrkve 

–  mrkva, persun, pastrnak i celer;

2)

 tip repe –

 cvekla; 3) 

tip 

rotkve 

– rotkve i rotkvice.

MRKVA

-

Razlikujemo tri tipa mrkve

 : 

evropski

 (sorte sa crvenim, žutim I belim korenom), 

aziski

 (ljubičasti i žuti koren) i 

afrički

 tip (ljubičasti i žuti koren).

-

Dvogodišnja, dikotiledona 

biljka, koja u prvoj godini obrazuje lisnu rozetu i zadebljali koren, a u drugoj cvetno 

stablo i seme.

-

Koren

 – u zavisnosti od sorte: konusan, vretenast, okrugao; sa spoljašnje strane prljavo bele i žućkaste boje, 

hrapave površine, bez sjaja; kora i srčika su bele boje; prema anatomskoj građi isti kao kod mrkbve, ali je kora 

znatno tanja (50% celog korena); prisustvo eteričnih ulja daje mu sepcifičan mirisi i aromu; krupnoća korena je 

sortna oznaka.

-

Cvetovi

 žute boje, seme jako spljošteno.

CELER

-

Celer

 – je dvogodišnja povrtarska kultura, koja vodi poreklo od divljeg močvarnog celera.

U proizvodnji su zastupljena tri varijateta: 

korenasti celer

 (korenaš), 

lisnati celer

 (lišćar), 

celer rebraš

.

Navedeni varijateti se međusobno razlikuju samo u prvoj godini po korenu i po listovima, dok su generativni 

organi koji se razvijaju u drugoj godini potpuno isti; celer niče sa dva klicna listića, koji su pri osnovi širi, a pri 

vrhu suženi i sitni.

-

List

 – je perasto složen, delovi liske su krupni, po obodu nazubljeni; lisne drške su različito razvijene; prirodna 

boja lisnih drški je zelena, ali se u ishrani koriste etiolirane, bez prisustva hlorofila što se postiže primenom 

specijalne   agrotehničke   mere-blanširanjem,   belenjem   odnosno   postepenim   ogrtanjem;   kod   svih   sorti   ovog 

varjeteta lisna rozeta je uspravna. Postoje sorte sa: malim, velikim  i srednjim brojem listova.

-

Koren

 – je u zavisnosti od varijeteta različite građe i razvijenosti.

Korenasti celer

 – obrazuje zadebljali koren pljosnate, okrugle i kruškaste forme, sa mnoštvom razvijenih žila u 

donjem delu i zbog zbog čega se kaže da ima bradat izgled; brojnost i razvijenost korenovih žila zavisi u prvom 

redu od načina proizvodnje; tako pri proizvodnji iz rasada koren je više bradat, ima veći broj žilica, koje su tanje i 

kraće što je posledica presađivanja; tom prilikom dolazi do kidanja najrazvijenijih korenčića, čime se podstiče jače 

grananje korenovog sistema; nasuprot tome pri direktnoj setvi formira se manji broj korenovih žilica koje su 

razvijene i prodiru dublje u zemljište; anatomska građa zadebljalog korena ista je kao i kod mrkve, stim što je kora 

tanka; konzumni deo predstavlja srčika, koja je bele boje; krupnoća korena je sortna oznaka (razlikujemo sitan, 

srednje krupan i krupan).

Osnovni   pokazatelj   kvaliteta   je   konzistencija   mesa   (srčike);   poželjno   je   da   srčika   bude   sočna   bez   prisustva 

drvenastih vlakana, što nije sortna karakteristika već u velikoj meri i zavisi od uslova uspevanja; do stvaranja 

drvenastih vlakana dolazi usled nedostatka vode i ekstremno niskih temepratura; cela biljka, a naročito koren, ima 

karakterističnu aromu i miris, što potiče od specifičnih eteričnih ulja.

Lisnati celer

 – formira jako razgranat, žiličast korenov sistem, s mnogobrojnim isprepeltenim žilicama koje se šire 

uglavnom horizontalno u gornjem delu oraničnog sloja.

Rebraš

 – odlikuje se žiličastim korenom, sa određenim brojem jačih žila, koje idu više u dubinu, a manje u širinu u 

poređenju sa lisnatim celerom.

Cler je kultura koja se odlikuje dosta dugom vegetacijom (120-130 dana rane sorte, 150-160 kasne sorte).

-

Cvetno stablo

 – razvija se druge godine; ono je uspravno i dosta razgranato i dostiže visinu do 1m; vrhovi cvetnih 

grančica završavaju se štitastim cvastima u kojima su petodelni cvetovi bele boje; seme je najsitnije povrtarsko 

seme.

-

U proizvodnji se najvise gaji korenasti celer pa samim tim ima mnogo više sorti, a lišćar i rebraš ređe i imaju 

manje sorti.

CVEKLA

-

Cvekla

 – jednogodišnja zeljasta kultura, koja u prvoj godini obrazuje listove i koren, a u drugoj cvetno stablo i 

seme; vodi poreklo od divlje forme (koje i danas ima u Sredozemlju, na Balkanu, Aziji, Africi...);

-

Proizvodi se direktnom setvom, znatno ređe iz rasada (samo za izrazito ranu proizvodnju).

-

Po nicanju iznosi dva klicna listića, koji su u trenutku nicanja sitni, ali za nekoliko dana znatnije narastaju; po 

obliku su elipsasto izduženi, sa gornje strane tamnozeleni, a sa naličja intezivno antocijanovo crveni; ostali listovi 

mogu da budu različitog oblika (u zavisnosti od sorte) najčešće su nepravilno trouglasti ili srcasti sa izduženim 

vrhom; boja listova je svetlo do tamno zelena, sa slabije ili jače izraženom antocijnovom pigmentacijom; listovi 

sačinjavaju lisnu rozetu, koja može da bude ležeće, poluuspravna ili uspravna.

-

Zadebljani koren

 – kod cvekle je u tipu repe; može da bude pljosnatog, okruglog ili izduženog oblika; 

Pri formiranju kor. dolazi tri puta do značajnih promena razlikujemo: primarnu, sekundarnu i tercijalnu građu.

1)

primarna građa

 – je prisutna kod ponika, pri čemu na poprečnom preseku razlikujemo: rizodermis, primarnu 

koru i centralni cilindar; osnovni deo centralnog cilindra čine primarni ksilem i floem i osnovno parenhimsko 

tkivo, što sve zajedno čini sporovodni snopić;

2)

sekundarna građa

 – nastaje sa pojavom stalnih listova, kada u centralnom cilindru, ispod floema, dolazi do 

formiranja kambiuma; kambium prema centru stvara sekundarni ksilem, prema periferiji sekundarni floem, a 

između se formira parenhim;

3)

tercijalna građa

  – započinje kada se od parenhimskih ćelija stvara novi kambijum, koji stvara prstenove 

sprovodnih snopića i međuprstenski parenhim; novi prsten stvara se tako što se iz sklerenhima prethodno 

stvorenog prestena stvara kambijum od koga nastaju novi prstenovi; tako dolazi do debljanja korena, koje se 

naziva tercijalno debljanje, pri čemu se na poprečnom preseku naizmenično smenjuju prstenovi sprovodnih 

snopića i parenhimskog tkiva, ali su takođe i sudovi snopići razdvojeni parenhimom.

-

Koren predstavlja najznačajniju sortnu oznaku, a osnovni pokazatelji determinacije su:

1)

oblik   (forma)

:   pljosnat,   pljosnato   okrugao,   sferičan   i   konusan   (u   nepovoljnim   uslovima   često   dolazi   do 

promene oblika ili pojave deformacija);

2)

krupnoća korena

 – sitan, srednje krupan i krupan;

3)

površina   korena   (plutno   tkivo)

  –   glatka,   mrežasta   ili   izbrazdana,   crvene,   ljubičaste   ili   kafene   boje,   sa 

antocijnovom nijansom.

-

U zavisnosti od dužine vegetacije sorte se dele na

 : rane (oko 100 dana), srednjestasane (100-130 dana) i kasne 

( preko 130 dana vegetacije);

-

Cvetno stablo

 – izrasta iz glave korena u drugoj godini; do cvetanja odlazi 50-60 dana nakon sadnje i produžava se 

od 30-50 dana; razgranato je i na njemu se nalaze mlečne cvasti; cvetovi se nalaze u pazusima listova 1-3 zajedno, 

hemafroditni su, ređe sa razdovjenim polovima; nakon oplodnje formira se zbirni plod, klube (klupko) u kojem 

ima 1-4 semenke.

ROTKVA 

-

Rotkva

 vodi poreklo iz srednje Azije i Kine; za ishranu se koristi zadebljali koren; botanička rotkva je dvogodišnja 

kultura, s tim što u prvoj godini obrazuje listove i zadebljali koren, a u drugoj generativne organe; kod nekih sorti 

pre svega ranih, je karakteristično da u nepovoljnim uslovima formiraju cvetno stablo već u prvoj godini.

-

Pri nicanju iznosi dva klicna listića, koji su bubrežasto srcastog oblika; prvi list je jako usečen u osnovi, delovi liske 

imaju nazubljenu periferiju; ostali listovi su isto deljenji, pri čemu imaju manje ili više delove, retko se sreću 

nazubljeni; listovi su obrasli dlačicama i formiraju lisnu rozetu koja može biti uspravna; veličina lista varira od 

sorte (sitni, srednji, krupni); boja je zelena, s tim što lisne drške kod nekih sorti imaju anticijnovu pigmentaciju; 

broj listova od 8-12.

-

Koren

  –   je   zadebljao,   tipa   rotkve,   što   znači   da   u   njegovom   formiranju   najvećim   delom   učestvuju   epikotil   i 

hipokotil, a samo kod sorti sa izduženom formom koren, značajno učestvuje i korenak; na formiranom korenu 

spolja se nalazi plitko tkivo, ispod njega je tanak sloj kore (floem) debljine 1-2mm; ispod kore je prsten kambijalnih 

ćelija, a zatim ksilem, drvenasti deo, koji zauzima čitavu unutrašnjost i predstavlja jestivi deo; u centralnom delu je 

primarni ksilem razdeljen primarnim sržnim zracima; formiranje korena tipa rotkve je analogno formiranju 

korena tipa mrkve; razlika je u tome što kambium kroz ceo vegetacioni period intezivno obrazuje unutrašnji 

sekundarni drvenasti parenhim, a mnogo slabije koru; stoga je uvek kambijalni prsten blizu periferije korena.

Oblik korena: okruglo, pljosnat ili konusoidan koren; bele, žute, crvene ili crne boje; unutrašnjost korena je bela 

često sa ružičastom nijansom.

-

Pojedine   sorte   se   međusobno   razlikuju   po

 :   dužini   vegetacije   (40-199   dana),   otpornosti   prema   visokim 

temperaturama i pucanju korena

-

Cvetno stablo

 – izrasta u drugoj godini, a kod ranih sorti (proletnjih i letnjih) već u prvoj godini, obraslo dlačicama 

i sitnim listovima lancetaste forme; građa cvetnog stabla je kao i kod ostalih kupusnjača, isto tako cvetova i 

plodova.

ROTKVICA 

-

Rotkivca

 – vodi poreklo iz Srednje Azije i Kine, gaji se u svim delovima sveta; interesantna je zbog veoma kratke 

vegetacije, što uz skormne zahteve prema temeperaturi doprinosi veoma ranom pristizanju ovog povrća za svežu 

potrošnju; jednogodišnja je biljka.

-

Niče sa dva trouglasta srcasta klicina listića zelene boje koji su prekriveni gustim dlačicama; subkotiledono kolence 

je kod sorata sa crvenim korenom zele boje sa crvenkastom nijansom, a kod sorata koje obrazuju koren bele boje, 

žuto zeleno ili belo.

-

List

 – prvi pravi list je ovalno izdužen, sa neravnomerno nazubljenom periferijom, stablo usečen, izrazito maljav; 

ostali listovi su po formi veoma slični listovima rotkve, samo su znatno sitniji, tako da postoje sorte sa sitnim 

listovima, srednje krupnim i krupnim.

-

Koren

 – okrugao, sferičan ili cilindričan; u formiranju zadebljalog korena učestvuju kod okruglastih formi epikotil 

i hipokotil, a kod izduženih još i korenak; boja korena varira u dosta širokim granicama, ali se najčešće sreću sorte 

sa crvenim, ružičastim, belim i žutim korenom, jednobojnim ili dvobojnim; boja mesa je uvek bela, ponekad sa 

bledoružičastom nijansom; prema konzistenciji meso je krho i sočno, a po ukusu sa ljutinom ili bez ljutine, što 

zavisi od sorte i primenjene agrotehnike; konzistencija i ukusu se takođe značajno menjaju i sa starenjem, a