Дипломски рад Позитвиан утицај физичке активности и спорта на организам човјека

Сњежана Станковић

Садржај:

1.Сажетак...................................................................................................................................2

2.Увод.........................................................................................................................................3

3.Појам физичке активности....................................................................................................4

3.1.Врсте физичких активности:

.....................................................................................................5

3.2. Позитивни ефекат физичке активности на кардиоваскуларни систем...................................................7

3.3.Утицај физичке активности на липидни статус

.........................................................................................8

3.4. Утицаји на коштано-мишићни систем

.........................................................................................................9

3.5. Утицај на респираторни систем

.................................................................................................................10

3.6. Утицај на нервни систем

..............................................................................................................................11

3.7. Утицај на дегистивни систем

......................................................................................................................11

3.8.Епидемиолошка испитивања о утицају физичке активности у превенцији кардиоваскуларних
обољења .................................................................................................................................................................

3.9. Препоруке за физичку активност

................................................................................................................14

4.Физичка неактивност – глобални и економски проблем................................................17

5.Спортска рекреација ефикасан лијек................................................................................20

5.1.Механизам опште адаптације.....................................................................................................................

5.2.Протективни ефекти програма спортске рекреације

...............................................................................22

5.3.Ендокринометаболички ефекти програма спортске рекреације

..............................................................24

5.4. Механизми позитивног утицаја програма спортске рекеације...............................................................

.26

6.Закључак..............................................................................................................................29

7.Литература...........................................................................................................................30

Дипломски рад Позитвиан утицај физичке активности и спорта на организам човјека

Сњежана Станковић

1.Сажетак:

Према истраживањима, данас човjек пресједи у свом животу у просеку око 150.000
сати, односно преко 17 година. Такав начин живота оставља низ негативних последица
по његово здравље. Пад здравствене и радне способност радног човјека услед
хипокинезије поприма епидемиолошки карактер .

Прогресивно   расту   болести   изазване   физичком   неактивношћу,   а   њихове   последице
нису охрабрујуће, шта више, врло често представљају узрочник скраћеног биолошког
вијека   човjека,   односно   преране   смрти   или   тежих   облика   инвалидитета.   Са   друге
стране,   послодавце   и   државу,   све   више   коштају   изостанци   запослених   услед   ових
болести.

«Физичка активност може заменити многе лијекове али ни један лијек не може
замијенити физичку активност», (ТИСО)

Људски живот се кроз вијекове промијенио и то посебно после експанзије технолошке
револуције, до таквог степена да је код већине људи престала потреба за обављање
тешког физичког рада. У индустријализованим земљама све више преовладава сједећи
начин   живљења.   Посао   обављају   машине,   а   човјек   их   из   фотеље   надгледа   и
контролише.   Комуникациона   ИТ   технологија   структурално   драматично   мијења
досадашње процесе рада.  Људи који обављају седеће послове, пресједе знатно више од
овог просека. Када томе придодамо и нове трендове културно-друштвеног живота и
забаве који се остварују преко интернета, тада се са сигурношћу данашњи човек може
назвати хомо седенс – седећи човек.

. Светска здравствена организација, Смањење ризика, промовисање здравог живота, Светски здравствени извештај Женева, 2002

Дипломски рад Позитвиан утицај физичке активности и спорта на организам човјека

Сњежана Станковић

Проводити свакодневно трећину укупног времена у сједећем положају само на радном
мјесту, не рачунајући вријеме које се пресједи кући за комјутером, пред тв екраном,
приликом обедовања, током превоза, ставља такве људе у високоризичне групе који
оболевају   од   болести   проузроковане   мировањем,   односно,   недовољном   физичком
активношћу.   Посебно   забрињава   податак   да   су   такве   болести   у   наглом   порасту.
Смањеним кретањем, смањује се снага насег организма и моћ имуног система. Органи
и органски системи лагано, али поуздано пропадају. Плућа губе своју функцију. Срце је
изложено већој могућности инфаркта. Крвни судови губе своју еластичност. Мишићи
атрофирају и пропадају, а зглобови и везе су због тога под великим оптерећењем, те
лако   долази   до   повреда   локомоторног   апарата.   Метаболичко-ендокрини   поремећаји
проузрокују низ нових нежељених последица. Једноставно, организам брже стари и
брже   се   ближи   свом   биолошком   крају.   Управо   због   тога,   Светска   здравствена
организација   и   Међународно   удружење   за   спортску   медицину   крајем   1995.   године,
доносе заједничку деклерацију: “ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ЗА ЗДРАВЉЕ”. То је апел
свим   владама   свијета   са   позивом   и   јасним   препорукама   за   акцију   да   се   постојеће,
неповољно стање снижене физичке активности (хипокинезија), које погађа више од
половину становништва, што прије, кроз различите акције и програме, на адекватан
начин   ријеши.   Хипокинезија   се   квалификује   као   “феномен   свјетског   значаја   и
најважнији је фактор лошег здравља, разбољевања и непотребног умирања, који погађа
све: дјецу, одрасле и старије.Подржавање физичке активности мора да буде дио јавне
политике, јер су њени утицаји на здравље веома значајни и далекосежни.”

Братић М., Физичка активност – стање, тренд и препоруке, Зборник радова треће међународне конференције“

Дипломски рад Позитвиан утицај физичке активности и спорта на организам човјека

Сњежана Станковић

3.Појам физичке активности

Физичка   активност   је   један   од   најзначајнијих   фактора   за   превенцију   и   лијечење
гојазности.   Физичка   активност   има   читав   низ   позитивних   утицаја   на   све   системе
човјековог   организма   као   што   су:   кардиоваскуларни   систем,   имуни   систем,
респираторни систем, коштани систем, мишићни систем.

Редовна   физичка  активност   је   важан   фактор   здравља   како   за   појединаца   тако   и   за
популацију   уопште.   Физичка   активност   није   важна   само   као   примарна   превенција
многих хроничних болести, него и као секундарна превенција која успорава и смањује
симптоме хроничних болести. Осим утицаја на хроничне болести физичка активност
повољно   утиче   и   на   побољшање   самопоуздања,   друштвених   вјештина,   когнитивног
функционисања, смањује симптоме стреса и др., што заједно са осталим позитивним
ефектима свеукупно доприноси бољем квалитету живота.

Према извештају WHO (world health organization – свјетске здравствене организације)
недовољна физичка активност проглашена је за самостални ризико фактор. Раније су
такав статус имали хипертензија и гојазност, али праћење начина живота и рада указало
је на хипокинезију као самостални фактор.

На основу праћења великог броја испитаника, кроз лонгитудиналне студије које су
рађене у развијеном свијету, уочено је да се код особа које немају довољно физичке
активности у току радног ангажовања и слободног времена, општа смртност повећана
за 2,5 пута, код кардио-васкуларних обољења смртност је већа чак за 3,5 пута, и код
појединих врста карцинома фатални исход је присутнији три пута.

Редовна, правилно дозирана, физичка активност значајан је чинилац здравог начина
живота који и до 50% може утицати на превенцију појаве различитих обољења. WHO је
у   неколико   наврата   упућивала   свим   владама   свијета   отворено   писмо   у   којима   је
указивала на велики значај редовне физичке активности за укупно здравље популације.
Том   приликом   дефинисане   су   и   категорије   грађана   које   су   посебно   угрожене
недовољном   физичком   активношћу   и   за   које   би   свака   влада,   сходно   економским   и
организационим потенцијалима, требало да направи посебну стратегију вјежбања ради
здравља.

Посебно угрожене категорије грађана јесу:

-дијеца

-адолесценти

-особе трећег доба

особе које болују од хроничних незаразних болести: хипертензија гојазност диабетес
мелитус остеопороза

Дипломски рад Позитвиан утицај физичке активности и спорта на организам човјека

Сњежана Станковић

Дијеци обично нису потребни формални облици физичке активности. Млађа дијеца
обично јачају мишиће током гимнастике, игре на игралиштима или пењањем по дрвећу.
Дијете треба охрабрити да учествује у активностима које су одговарајуће за његов
узраст, које су забавне и разнолике.

Слика број 1. Физичка активност трчања и вожње бицикла

3.2. Позитивни ефекат физичке активности на кардиоваскуларни систем

Физичка активност доприноси редукцији кардиоваску ларног морбидитета и
морталитета, као и побољшању квали- тета живота . Улога дозиране и систематске
физичке активности јесте вишеструка . Помоћу физичке активности могуће је
побољшање метаболичких, периферно-мускуларних, пулмоналних, кардиоваскуларних
функција, као и аутоно- мног нервног система.

Механизми утицаја физичке активности на кардиоваскуларни систем огледају се у
смањеној срчаној фреквенцији и смањеном раду симпатикуса, што води редукцији
потреба за кисеоником при истом напору и тиме економичнијем раду срца .

Она води повећаној липолизи са повећањем ХДЛ фракције и смањењу атерогене ЛДЛ
фракције. Поред позитивног утицаја на процес коагулације, такође, испољава се утицај
на метаболизам угљених хидрата, повећањем мишићне масе долази до смањења
инсулинске резистенције .

Од   посебног   значаја   су   васкуларни   ефекти.   Честа   ендотелијална   дисфункција   код
пацијената са кардиоваску ларним ризиком води смањеној продукцији азотмонок сида
(НО) и ослобађању слободних радикала . Акту  елне студије показују, такође, утицај
физичке   активности   и   на   овај   аспект.   После   само   четири   недеље   тренинга,   код
кардиоваскуларних пацијената побољшава се ендотелијална дисфункција са повећењем
коронарне резерве крви за 29% .

http://www.webmedicina.org/aktuelnosti/rekreacija/1479-aerobna-i-anaerobna-fizicka-aktivnost-

Jolliffe JA, Rees K, Taylor RS. Exercise-based rehabilitation for coronary heart disease (Cochrane Review). Cochrane Database Syst Rev

2001.