Visoka medicinska i poslovno-tehnološka škola Šabac
Pravne osnove računarskog kriminaliteta u
Srbiji
profesor:Danijel Čabarkapa student:Dragana Milovanović 4-88/2015
Šabac, 2018
2
Sadržaj
Uvod
1.Pojam racunarskog kriminaliteta
4
2.Karakteristike računarskog kriminaliteta
6
3. Ciljevi, način korišćenja kompjutera pri kriminalnim aktivnostima i posledice
kompjuterskog kriminaliteta
8
3.1 Ciljevi kompjuterskog kriminaliteta ……………………………….………………………....8
3.2 Način korišćenja kompjutera pri kriminalnim aktivnostima………………………………….9
3.3 Posledice……………………………………………………………………………………..10
4.
Vrste i odlike počinilaca kompjuterskog kriminaliteta
11
4.1Amateri................................................................................................................... 12
4.2Profesionalni kriminalci........................................................................................ 12
4.3Hakeri...................................................................................................................... 13
5. Kompjuterska krivična dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije
15
6. Kriminološka tipologija kompjuterskog kriminaliteta
16
1.
Kompjuterske krađe…………………………………………………………………….
2.
Kompjuterske prevare…………………………………………………………….……
3.
Kompjuterske pronevere……………………………………………………………….
4.
Kompjutersko falsifkovanje……………………………………………………………
5.
Narušavanje privatnosti pomoću informacionih tehnologija…………………………..
6.
Kompjuterska sabotaţa…………………………………………………………………
7.
Kompjuterska špijunaţa………………………………………………………………..
8.
Kompjuterska pornografija…………………………………………………………….
9.
Kompjuterska propaganda…………………………………………………………….
10.
Kompjuterski terorizam………………………………………………………………..
11.
Hakovanje ( hacking )……………………………………………………….…………
12.
Stvaranje i distribucija virusa………………………………………………….………
4
kriminalnog ponašanja. Kompjuterski kriminalitet je samo opšta forma kroz koju se ispoljavaju
razliĉiti oblici kriminalne aktivnosti, to je posebna vrsta kriminaliteta upravljena protiv
kompjuterskih sistema u celini, ili jednom delu, na razliĉite naĉine i razliĉitim sredstvima u
nameri da sebi ili drugom pribave kakvu korist ili da se nanese drugom šteta.
U kriminološkoj literaturi postoji shvatanje da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog
kriminaliteta, ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da su kompjuterska kriviĉna
dela po svom karakteru najbliţa imovinskim kriviĉnim delima. Najrasprostranjenija definicija u
kriminologiji definiše kompjuterski kriminalitet kao skup svih delinkventnih ponašanja kojima se
ureĊaji za elektronsku obradu podataka koriste kao
srededstvo za postizanje kaţnjivih radnji ili kao direktan cilj kaţnjive radnje.
Ministarstvo pravde Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava je u Priruĉniku za kriviĉno pravosuĊe (eng.
The Criminal Justice Resource Manual on Computer Crime) iz 1979. godine dalo prvu definiciju
kompjuterskog kriminaliteta i po njoj kompjuterski kriminalitet predstavlja svaki nelegalni akt za
ĉije uspešno kriviĉno gonjenje je neophodno dobro poznavanje raĉunarske tehnologije.
Radna grupa eksperata Ujedinjenih Nacija je na XI Kongresu prevencije krimaliteta i kriviĉnog
pravosuĊa odrţanom 2005. godine u Bangkoku na Tajlandu definisala kompjuterski kriminalitet
tumaĉeći ga u skladu sa razmerama njegove rasprostranjenosti i opasnosti koja od njega potiĉe,
kao opšti pojam koji obuhvata kriviĉna dela koja se vrše pomoću kompjuterskog sistema ili
mreţe, u kompjuterskom sistemu ili mreţi ili protiv kompjuterskog sistema ili mreţe.
Komisija Evropske unije je u Saopštenju datom 2001. godine odredila kompjuterski kriminalitet
u najširem mogućem smislu, tako da se kompjuterskim kriminalitetom podrazumeva svako
kriviĉno delo koje na bilo koji naĉin podrazumeva upotrebu informacionih tehnologija.
Na prostoru bivše Jugoslavije, jedna od definicija koja je takoĊe vredna paţnje, jeste svakako
ona koju je dao prof. dr ĐorĊe Ignjatović, prema kome kompjuterski kriminalitet predstavlja
poseban vid inkrimisanih ponašanja kod kojih se raĉunarski sistem pojavljuje kao sredstvo
izvršenja ili kao objekat kriviĉnog dela, ukoliko se to delo na drugaĉiji naĉin, ili prema drugom
objektu, uopšte ne bi moglo izvršiti ili bi ono imalo bitno drugaĉije karakteristike.6
5
Jedna od naraširenijih i upotrebljivanih definicija je i da je kompjuterski kriminalitet predstavlja
društveno opasnu pojavu, za ĉije se ostvarenje uĉinilac koristi, znanjima kompjuterske
tehnologije, tako što se kompjuterski sistem shvaćen u najširem smislu, koristi kao sredstvo ili
kao objekt kriminalnog napada ili kao i jedno i drugo.7
Iz obe definicije moţe se uoĉiti opseg kriminalnih radnji širok i da se pod kompjuterskim
kriminalitetom smatra svaka kriminalna radnja koja koja se vrši uz pomoć kompjutera,
kompjuterskih mreţa i programa. Pored radnji koje su usmerene na pribavljanje protivpravne
imovinske koristi, kompjuterski kriminal je obuhvata i aktivnosti koje su uĉinjene i iz drugih
pobuda, kao što su stvaranje i distribucija virusa i malicioznog softvera, objavljivanje poverljivih
liĉnih i poslovnih podataka na internetu i sl.8
Prof. dr Vladimir Vodinelić je definisao kompjuterski kriminalitet u pravom ( uţem ) i nepravom
( širem ) smislu ,tako da u uţem smislu obuhvata kompjutersku prevaru sabotaţu i špijunaţu, dok
se širem smislu odnosi na protivpravno prisvajanje kompjutera i njegovih komponenti kraĊom,
proneverom i sl. Po prof. dr Vidoju Spasiću kompjuterski kriminalitet predstavlja kriminalitet
koji se vrši u digitalnom okruţenju, i predstavlja specifiĉan oblik protivpravnog ponašanja u
kome se kompjuterske mreţe javljaju kao sredstvo, cilj, ili dokaz izvršenja kriviĉnog dela.
Imajući u vidu da su navedene znaĉajnije definicije, koje kompjuterski kriminalitet definišu
zastupajući razliĉita gledišta , ipak je opšti utisak da ne postoji definicija koja je obuhvatila svu
sloţenost i problematiku kompjuterskog kriminaliteta.
2. Karakteristike kompjuterskog kriminaliteta
Bez obzira na nedostatak univerzalne definicije kompjuterskog kriminaliteta analizirajući
navedene definicije lako se odreĊuju njegove specifiĉnosti u odnosu na druge oblike
kriminaliteta. U odnosu na tradicionalne oblike kriminaliteta, kompjuterski kriminalitet brzo
menja forme i oblike ispoljavanja, granice meĊu drţavama kao i vrstu oštećenog. Ova kriviĉna
dela vrše se prikriveno, ĉesto bez neke vidljive i bliske prostorne povezanosti uĉinioca dela i
7
prema nekim procenama kreće od 90% do 99%. Jedan od osnovnih problema u spreĉavanju i
suzbijanju visokotehnološkog kriminaliteta je i ĉinjenica da samo mali broj izvršenih kriviĉnih
dela biva pribavljen i rasvetljen od strane policijskih i pravosudnih organa. Za tamnu brojku
kompjuterskog kriminaliteta karakteriĉne su dakle sledeće ĉinjenice: mala verovatnoća
otkrivanja;neurednost u izveštavanju o izvršenim delima; neodgovorna zaštita; porast broja
raĉunara uslovljava porast broja potencijalnih izvršilaca, teško pronalaţenje materijalnih tragova
izvršenog kriviĉnog dela.
Prilikom razliĉitih zloupotreba samo mali broj oštećenih lica je i svesno da je bilo žrtva
krivičnog dela, pa tako i izostaje podnošenje kriviĉne prijave, a ako i doĊe do otkrivanja
izvršenog dela, u većini sluĉajeva je već i prekasno da se preduzme neka odgovarajuća mera.
Karakteristiĉno je da i kada oštećeni otkriju da su bili ţrtve kriviĉnog dela, oni ĉesto ne podnose
prijavu i ne obaveštavaju nadleţne organe. Kako su ţrtve uglavnom finansijke institucije i
privredni subjekti razlog ne neprijavljivanja je strah od gubitka poverenja kod poslovnih
partnera, što dalje moţe dovesti do bankrotiranja. U velikom broju sluĉajeva rukovodioci
oštećenih subjekata nastoje zataškati ova kriviĉno dela i radije bi pretrpeti štetu nego da
podnošenjem prijave reskiraju nesagledive posledice poljuljanog poslovnog poverenja. Ukoliko
bi kojim sluĉajem došlo do neovlašćenog prodora u informacioni sistem banke, i ukoliko bi se
ova ĉinjenica objavila, klijenti bi sa pravom strahovali da njihovi podaci nisu u dobrim rukama, i
potraţili bi drugog poslovnog partnera.
3. Ciljevi, način korišćenja kompjutera pri kriminalnim
aktivnostima i posledice kompjuterskog kriminaliteta
3.1 Ciljevi kompjuterskog kriminaliteta
Kako bi odredili ciljeve kompjuterskog kriminaliteta prethodno moramo odrediti osnovne
pojmove. Kompjuterski sistemom moţemo definistati kao svaki pojedinaĉni kompjuter ili kao
grupu kompjutera koji su meĊusobno povezani ili uslovljeni, od kojih u zavisnosti od programa
za upravljanje, jedan ili više njih, vrši automatsku obradu prikupljenih podataka. Kompjuterski
podaci se definišu kao svako izlaganje ĉinjenica, podataka ili koncepata u obliku koji je pogodan
