4
Појам и порекло федералне државе
Државно уређење једне земље се одређује према томе каква је унутрашња
структура њене власти: да ли постоји један или више центара државног и политичког
одлучивања. Како постоје те структуре власти, уочавају се различите врсте државног
уређења. Традиционална и уобичајена подела држава је на оне просте (унитарне) и
сложене које се појављују или као савез држава (конфедерација) или као савезна држава
(федерација) мада има и оних који сматрају да сложена држава и није у правом смислу
држава.
Прве државе са којима се срећемо биле су строго централистички и унитарно
уређене, са једним (јединственим) центром државног и политичког управљања и
одлучивања. То су биле некад моћне империје и деспотије у којима је постојала само
једна власт која је у правом смислу била суверена и у којој су биле уједињене све њене
надлежности (функције). Такве државе имају просту структуру власти – једног носиоца
државне власти у коме се налазе најважнији државни органи (законодавни, извршни и
судски) који врше све функције државне власти. За унитарну државу (било да је
централизована или децентрализована) је важно то да на истој државној територији и
над истим становништвом не постоји нека друга власт која конкурише постојећој
(унитарној), тако да су грађани потчињени само једном закону, уставу и власти.
Сложена или федерална држава
Овде нам сам назив говори да се сложена држава састоји из више центара
државног и политичког одлучивања и она настаје удруживањем двеју или више држава.
Сложена држава се често поистовећује и са термином федерализам који означава савез,
удруживање неколицине посебних заједница без жртвовања њиховог идентитета. Код
сложене државе се поставља питање односа између њених саставних делова, чланица, с
обзиром да у њој оне имају већу или мању самосталност или посебне органе који су више
или мање независни од органа заједничке државе. Сложена држава се појављује у
различитим облицима пре свега као федерација (савезна држава) или конфедерација
(савез држава), док су државне уније као њен облик данас углавном ишчезле и
5
представљају анахронизам. Код сложене државе се поставља основни проблем: ко је
суверен, код кога се налази сувереност – да ли код савеза или чланица и на том питању се
управо и разликују федерација и конфедерација. За конфедерацију се обично тврди да то
и није у правом смислу држава, већ да је то више облик повезивања и удруживања
посебних држава чланица које и након тог удруживања задржавају своју сувереност.
Насупрот њој, федерација је нова држава, правна личност која има сувереност, за
разлику од њених чланица које нису суверене, већ само уживају одређени степен
самосталности у вршењу послова из своје надлежности. Поред ова два облика,
федерализма постоје или, боље рећи, постојали су и други облици удруживања посебних
држава у једну заједничку творевину звану државна унија.
Врсте федерације
Федерације се деле на:
Федерације према начину настанка
Према националном саставу
Према федералној структури
Према начину организовања федералних подручија
Федерације према начину настанка- оне настају помоћу методе агрегације и
методе деволуције. У првом случају настају на основу усвојеног договора самосталих
држава, а друга метода је потпуна примена унутрашње струкутуре. Први случај
сједињавања више независних држава у једну федерацију, а други је разједињавање
једне унитарне државе на више држава које добијају својство једне јединице.
Федерације према националном саставу- су федрације са етнички хомогеним
становништвом и вишенационалне федерације. Први случај данас готово да не потоји, са
апсолутно етнички хомогеним становништвом. То значи да у федерацији, поред једне,
постоји и више других суседних нације. Уколико су припадници других нација бројнији
или компактно настањени на једном делу територије и додељује им се право и статус
националне мањине. Други случај, вишенационалне федерације, постоји када је и сама
чињеница вишенационалности разлог њеног постојања.
