ПОСЛОВНИ И ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ- УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПОСЛОВНО ПРАВО
ГРЧКА У СТАРОМ ВЕКУ
Студент: Ментор:
Марјановић Јелена проф.Душан Јеротијeвић
Београд, 2023.
4
1.УСТРОЈСТВО АТИНА
У античкој Грчкој, Атина је израсла као епицентар демократије и грађанских слобода у
периоду од VI до V века п.н.е. Ова полис, која је претпоставка модерне демократије,
оставила је неизбрисив траг у историји човечанства.
У овом раду истражићемо устројство Атине, фокусирајући се на аспекте демократске
политичке системе и грађанских слобода које је ова грчка полиса нудила својим
грађанима.
У периоду званом „златно доба Атине“, који се поклапа са временом управе периклеа,
Атина је постала светионик демократије. Демос (народ) је имао централну улогу у овом
друштву, што се највише исказивало кроз функцију Еклесије, где су грађани имали право
на глас. Еклесија, скупштина грађана, одлучивала је о свим кључним питањима,
укључујући законодавство, ратне одлуке и изборе за важне функције. Ово учешће
грађана у јавном животу представљало је основу атинске демократије.
Систем јавне управе у Атини је био допуњен осталим институцијама, као што је веће
народа (Буле), које је представљало 500 случајно изабраних грађана који су служили као
саветодавци и припремали законске предлоге који су се потом стављали пред Еклесију на
гласање.
Ова децентрализована природа управе имала је за циљ спречавање монопола власти и
обезбеђивање широког учешћа грађана у одлучивању.
Основна најава демократског друштва у Атини била је идеја грађанских слобода.
Грађани, који су били део демоса, имали су право на учешће у јавном и политичком
животу, што је било нарочито значајно у контексту тог времена.
Појам слободе изразито се огледао у концепту „исегорије“ - праву на слободно изношење
мишљења. Грађани су имали право обавештавања, критиковања и учествовања у јавним
дебатама, што је било средство контроле власти.
Ипак, демократија у Атини није била апсолутна. Грађанство је било ограничено на
мушкарце, изузимајући жене, робове и странце. Овакво ограничење демократије било је
неизбежно у друштву тог времена, али оставља питање о истинском опсегу грађанских
слобода.
5
Додатно разумевање устројства Атине захтева истраживање и других аспеката,
укључујући и улогу гражданске религије, образовног система и сарадње међу полисима.
Грађанска религија играла је битну улогу у атинском друштву, преплетајући веру и
обичаје са политичким и друштвеним животом.
Јавни обреди и обавезе у темплу били су део дневног реда, а богат пантеон грчких божана
пружао је контекст и облик гражданске памћења. Религиозни обреди такође су имали
политичку функцију, с обзиром да су неки од најважнијих обреда одржавани у време
важних политичких догађаја, као што су избори и ратови.
Образовни систем Атине био је усмерен на формирање грађана способних за учешће у
друштву и политици.
Млади Атињани образовани су у тривиуму: граматици, реторици и дијалектици. Ова три
дела образовања намењена су развоју језичких вештина, логичког размишљања и
убеживања, као вештина која је била кључна за политички ангажман. Образовање је
омогућавало грађанима да се ангажују у јавном дебатном животу и обављају грађанске
обавезе.
Сарадња међу грчким полисима, и поготову са суседном Спартом, имала је велики утицај
на друштвено-политички ландшафт Атине. Напетост између ове две полисе довела је до
Пелопонеског рата (431-404. п.н.е.), што је обликовало историју обе државе. Овај рат је,
иако је Атина изгубила, оставио трајан утицај на оба друштва и обликовао их у периоду
који је следио.
Један од кључних елемента атинске демократије био је и концепт изономије - једнакости
пред законом. Ова идеја је била основа за правни систем у Атини, што је представљало
одступање од концепата тог времена који су признавали неравноправност између грађана
и неграђана. Ово је било од суштинског значаја за одржавање демократског усмерења
политичког система.
Усред свих ових аспеката, важно је истаћи дубоку приврженост грађана и њихову
готовност да се ангажују у јавном и политичком животу.
Атинско друштво, иако је било ограничено по питању грађанских права, представљало је
корак ка модерној демократији, а његови принципи и идеје наставили су да утичу на
историју и друштво у последећим вековима.
