СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
Османско царство и Србија - историја Србије
под османском влашћу и утицај који је имала на
развој државног права
Предмет:
Историја и право државе
2
Садржај
УВОД ......................................................................................................
3
1. ПРЕДОТОМАНСКА СРБИЈА...........................................................4
2. ОСМАНСКО ОСВАЈАЊЕ СРБИЈЕ..................................................6
3.
УТИЦАЈ
НА
ДРЖАВНО
ПРАВО......................................................7
4.
СРПСКИ
ОТПОР
И
БУНЕ..................................................................9
5. ТАНЗИМАТ РЕФОРМЕ И МОДЕРНИЗАЦИЈА СРПСКОГ
ПРАВА...................................................................................................11
6. КРАЈ ОСМАНСКЕ ВЛАДАВИНЕ И УТИЦАЈ НА ДРЖАВНО
ПРАВО ..................................................................................................12
7.
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................15
4
српску правну традицију. Покрети отпора и реформе током отоманске ере обликовали су
путању српског државног права. Док улазимо у наредне одељке, анализираћемо
вишестрани однос између Отоманског царства и Србије, посебно се фокусирајући на
правне димензије и трајни утицај османске владавине на српско државно право.
1. Предосманска Србија
Пре доласка Османског царства, Србија је имала живу средњовековну државност која је
поставила темеље за њен каснији развој. Средњовековна српска држава настала је током 9.
века и временом је расла по моћи и територијалном утицају. Једна од значајних личности
српске средњовековне историје је Стефан Немања, који је успоставио династију
Немањића у 12. веку. Под његовом влашћу Србија је доживела период политичке
консолидације и територијалног проширења. Стефан Немања и његови наследници,
посебно његов син Стефан Душан, одиграли су кључну улогу у обликовању српске
државности и правног оквира тог времена. Србија је током свог средњовековног периода
прихватила облик монархије са централизованом влашћу. Владар је имао значајну власт и
управљао кроз систем вазализма и феудалних односа. Српска средњовековна држава
развила је административне институције, укључујући судове, за спровођење закона и
одржавање реда у царству. Једна значајна карактеристика средњовековне српске
државности била је блиска веза између државе и Српске православне цркве. Црква је
играла виталну улогу како у духовним тако и у световним стварима, често делујући као
уједињујућа снага за српски народ. Црквена јерархија је такође допринела развоју и
примени закона и правне праксе. Српска средњовековна државност била је сведок
кодификације правних начела и обичаја, чиме су постављени темељи за будући развој
државног права. Ови правни принципи обухватали су различите области, укључујући
имовинска права, наслеђе, кривична дела и уговорне обавезе. Спровођење правде
ослањало се на обичајно право, локалне прописе и пресуде феудалаца.
У предосманској Србији постојао је низ правних и политичких институција за управљање
друштвом и спровођење правде. Ове институције су имале кључну улогу у одржавању
реда, решавању спорова и одржавању владавине права. Ево неких од кључних правних и
политичких институција које су деловале у предосманској Србији:
5
Велики Жупан: Највиша политичка функција у средњовековној Србији била је
велика Жупан, који је служио као владар царства. Велики Жупан је имао значајну
политичку и војну власт, надгледајући спровођење правде, одбрану и управљање.
Они су били одговорни за доношење важних одлука, спровођење политике и
одржавање стабилности државе.
Веће племића: Веће племића чинили су најутицајнији и најмоћнији племићи у
српском царству. Имали су саветодавну улогу Великом Жупану, дајући савете о
питањима управљања, законодавства и политике. Унос савета био је од виталног
значаја у обликовању правца државе и осигурању да су интереси племићке класе
били заступљени.
Правосудни систем: Правосудни систем у предосманској Србији био је
првенствено заснован на обичајном праву и одлукама феудалаца. Спорови и сукоби
решавани су на различитим нивоима судова. На локалном нивоу, феудалци су
имали своје судове за решавање предмета на својој територији. Виши судови, као
што је суд Великог Жупана, били су надлежни за надзор над важнијим правним
стварима и жалбама.
Административна подела: Предосманска Србија је била подељена на
административне области познате као жупе. Сваком жупом управљао је жупан који
је деловао као локална управна и судска власт. Жупан је био одговоран за
одржавање реда, убирање пореза и спровођење правде у оквиру своје надлежности.
Они су играли кључну улогу у укупном управљању државом.
Скупштина народа: Народна скупштина (Сабор) је била важна институција у којој
су се окупљали представници различитих региона и друштвених слојева да
расправљају и доносе одлуке о важним питањима. Сабор је служио као платформа
за политичко учешће, омогућавајући различитим групама у друштву да изразе своје
бриге и допринесу процесу доношења одлука.
Српска православна црква: Док је била првенствено верска институција, Српска
православна црква је имала значајан утицај како на правна тако и на политичка
питања у предосманској Србији. Играла је кључну улогу у обликовању моралних
кодекса, промовисању образовања и одржавању културног идентитета. Црква је
