„POJAM, VRSTE I TOK KRIVIČNOG
POSTUPKA”
4
pomilovanje, kao i za naknadu štete licima neopravdano osuđenim i neosnovano lišenim
slobode. Struktura skraćenog postupka zasnovana je u suštini na strukturi opšteg postupka, s
tim što je jednostavnija. Tako, na primer, kod ovog postupka mogu izostati pojedine faze,
krivičnoprocesne radnje i slično. Skraćeni krivični postupci mogu se različito razvrstavati što,
između ostalog, zavisi od njihove važnosti.
5
1. POJAM KRIVIČNOG POSTUPKA
U zakonodavstvu se krivični postupak definiše kao regulisani tok rasvetljavanja i rešenja
krivične stvari koji se ostvaruje zakonom predviđenom delatnošću krivično procesnih
subjekata. Krivično procesno pravo je grana pozitivnog prava koja predstavlja vetu između
krivičnog materijalnog i prava o izvršenju krivičnih sankcija. Preciznije rečeno, da bi se norme
krivičnog materijalnog prava mogle realizovati zakonom je regulisan krivični postupak koji
ima za cilj utvrđivanje formalnih i materijalnih, objektivnih i subjektivnih elemenata krivičnog
dela; u smislu da li se neko delo može okarakterisati kao krivično delo, da li je određeni
subjekat izvršilac tog dela kao i da li postoje uslovi i osnovi krivične odgovornosti i po tom
osnovu izricanje adekvatne krivične sankcije prema tom počiniocu.
1
Analogno tome, krivični postupak predstavlja postupnu delatnost subjekta i u sebi sadrži
određene etape koje predstavljaju faze krivičnog postupka. U pogledu njihove brojnosti i
imenovanja postoje određene razlike što je posledica činjenice da je zakonodavac regulisao
više vrsta postupaka u zavisnosti od težine krivičnih dela, svojstva učinilaca i drugih
okolnosti. Naime, kako su krivične stvari različite, usled toga je i ovaj zakonski regulisan tok
različit što za rezultat ima različite posupke.
2
Generalno posmarano, mogu se identifikovati dve vrste postupaka uređenih prema
normama krivičnog procesnog prava; redovni i posebni krivični postupak. Kada je reč o
posebnom krivičnom postupku on se dalje može klasifikovati na osobeni i pomoćni postupak.
Posmatrajući osobeni postupak može se reći da se radi o vrsti posebnog krivičnog postupka u
kojoj se meritorno rasvetljava i rešava krivična stvar s tim što se način rešenja razlikuje od
redovnog krivičnog postupka. Sa druge strane, pomoćni postupak doprinosi u većoj ili pak
manjoj meri rasvetljenju krivične stvari.
3
Govoreći o posebnom krivičnom postupku treba
napomenuti da on može biti propisan u Zakoniku o krivičnom postupku ili pak nekom drugom
izvoru krivičnog procesnog prava poput Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i
krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim
stvarima i slično.
Nadalje posmatrano redovni krivični postupak se sprovodi za najteža krivična dela i
pretežno je reč o krivičnim delima iz nadležnosti višeg suda, mada u praksi postoje slučajevi
da se on sprovodi i za određena dela koja spadaju u domen osnovnog suda. Posmatrano sa
aspekta dužine predviđene kazne, redovni krivični postupak se uvek sprovodi za dela za koja
je predviđena zatvorska kazna duža od osiam godina. Budući da se sprovodi za najteža
krivična dela, redovni krivični postupak poseduje posebnu i ujedno najpotpuniju strukturu.
1
Beljanski S. (2003): Prva novela zakonika o krivičnom postupku i pravci dalje reforme krivičnog postupka,
Glasnik Advokatske komore Vojvodine, Novi Sad,
75(1-2), str. 6.
2
Bejatović S. (2016): Krivično procesno pravo,
Službeni glasnik, Beograd, str. 425.
3
Brkić S., (2004): Pokazatelji efektivnosti krivičnog postupka, Zbornik radova Pravnog fakulteta Novi Sad,
38
(3), str. 271.
