Pravo se definiše kao jedna on novijih školskih disciplina, smatra se da je nastalo kada i država
odnosno pravo je društveno istorijska tvorevina nastala na određenom ekonomsko društvenom
stepenu.
Pravna nauka je društvena nauka kojoj su glavni objekti proučavanja država i pravo. Pravna nauka je
izgradila sistem koji obuhvata niz posebnih pravnih nauka.
Sistem pravne nauke se može se podeliti u tri osnovne grupe:
grupa opšteteorijskih pravnih nauka
- u njoj se izučavaju elementi koji su zajednički svim
državama i svim pravnim sistemima, bez obzira na istorijsko razdoblje, geografski položaj i sl.
grupa istorijskopravnih nauka
- proučava razvoj prava kroz istoriju
grupa pozitivnopravnih nauka
- izučava konkretne pravne sisteme koji postoje u sadašnjosti
(pozitivnopravni sistemi)
Institut prava nam omogućava način proizvodnje klase na vlasti, kao i osnovnu društvenu funkciju
klasa. Definicija u knjizi
1
kaže da je pravo skup društvenih normi koje donosi država radi zaštite
interesa vladajuće klase i kao takvo ima prinudni karakter.
Ili drugim rečima pravo se može nazvati sistemom normi ljudskog ponašanja koje propisuje i u
slučaju kršenja sankcioniše država. Pravo međutim svoje izvore ima u moralu, običajima, etici i
naročito pravdi.
Ovo dvojno lice prava je tema viševekovne rasprave o tome da li se pravom
mogu nazvati i oni sistemi normi koje propisuje nelegitimna ili nepravedna vlast. U pravnoj teoriji i
filozofiji pravo se određuje ne samo kao idealna, duhovna pojava, tj. kao skup misli, već i kao
realna pojava. Realne pojave su one koje imaju i vremensku i prostornu dimenziju. Kao realna
pojava, pravo je vezano za ljude i njihovu psihu, kao i za njihovo društvo.
Pravo se generalno deli na dve glavne oblasti. Krivično pravo se bavi ponašanjem koje se
smatra štetnim za društveni poredak i u kojem se kriva stranka može osuditi ili kazniti.
Građansko pravo se bavi rešavanjem tužbi (sporova) između pojedinaca ili organizacija
Zajednička svojstva prava
Postoji dvanaest karakterističnih zajedničkih svojstava, odnosno merila pravnosti. Ova zajednička
svojstva prava omogućavaju odvijanje zajedničkog života sa što manje neusklađenosti, prepreka,
sukoba i borbi koje razaraju društvo. To su:
1. spoljašnjost - pravom se reguliše spoljašnje telesno ponašanje, činjenje ili nečinjenje,
2. heteronomnost - kada se subjekt pokorava normi koju je doneo neko drugi,
3. društvenost - pravnim normama se isključivo reguliše ponašanje ljudi,
4. regulativnost - sistemski legitimni uticaj na ponašanje ljudi,
5. tradicionalni predmet regulisanja - sukob interesa je naročito izražen u oblastima imovinskih
odnosa, odnosa vlasti i društva koji su tradicionalni predmet regulisanja,
6. merljivost i preciznost - tačno se određuju ovlašćenja i obaveze subjekata i precizan
postupak, precizne norme,
7. pojava spora i postojanje suda - zbog različitih interesa ljudi nastaje spor pa je neophodna
neutralna strana - sud koji mora biti društveno i pravno priznat,
8. postupak formalizacije,
9. društvena sankcija - mora biti pravom predviđena, društvena, merljiva i srazmerna,
10. ostvarivanje vrednosti reda, mira i sigurnosti,
11. zahtev za ostvarivanje drugih društvenih i pravnih vrednosti i
12. omogućavanje sapostojanja ljudi u društvu
U istoriji, ono se javlja prvi put u robovlasničkom poretku klasa koje u prvobitnoj zajednici nisu
postojale, tek formiranjem robovlasničkog poretka došlo je i do formiranja tj. pojave države.
Vladajuća klasa ima svoj privilegovani položaj. Iz tog ugla već možemo sagledati da su pravo i država
usko vezane, kako nastaju tako i nestaju jedno bez drugog. Kao društveno-istorijska kategorija pravo
se razvija u nekoliko etapa ( a sa njim i država). To su: robovlasničko, feudalno, buržoasko i
socijalističko pravo.
Smatram da je robovlasničko pravo bilo krajnje surovo i ograničeno po nedužne ljude, pri tom je
ugrožavalo njihovo osnovno pravo, pravo na život, a zatim i na određenu slobodu. Kroz
robovlasničko pravo najviše je bila istaknuta klasna nejednakost.
Zatim feudalno pravo, koje se karakteriše kao „pravo privilegija“ nije korektno jer kmet je uvek bio u
gorem položaju i ne bi mogao napredovati. Feuadlci su bili blaže kažnjavani za iste stvari, za razliku
od kmetova.
Buržoasko pravo je došlo sa revolucionarnim kretanjima buržoazije, razorivši feudalno pravo, stvorvši
dve neprijateljske grupe bužoaziju i proletarijat.
Socijalističko pravo se javlja u državama gde je radnička klasa došla na vlast, karakteriše ga
nastojanje društva i države da stvori besklasno društvo. U ovom slučaju smatram da je to
najpravednije, jer svi smo mi ljudi.
U savremenoj državi, odnosi su raznovrsni i složeni.
Pod pojmom sistem prava podrazumeva se skup opštih pravnih normi, niza manjih/većih jedinica
koje povezane jedna s drugom čine neprotivrečnu celinu. Osnovne elemente pravnog sistema čine
opšte pravne norme, koje se mogu grupisati u manje,a i veće celine koje čine grane prava.
Sistem prava Republike Srbije karakteriše kombinacija pisanog prava, sudske prakse i međunarodnog
dogovaranja. Naš pravni sistem ima devet grana: ustavno, upravno građansko, porodično, radno,
privredno, krivično i međunarodno.
