Odlomak

Нови Устав Републике Србије од 8. новембра 2006. године (у даљем тексту: нови Устав), у односу на одлуке Устава Републике Србије из 1990. године, донео је значајне промене у погледу улоге и положаја Уставног суда. Савремени уставотворац тако изричито наводи да је Уставни суд „независан и суверен државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе“, чије су одлуке „коначне, извршне и универзално обавезујуће“. У том циљу, уставотворац је извршио суштинске измене у организацији и надлежности Уставног суда, стварајући на тај начин основне гаранције које би требало да доведу до тога да Уставни суд у друштвеној стварности буде не само „чувар Устава” који врши нормативну контролу над Уставом. уставности и законитости свих општих правних аката у правном поретку земље, али и да постане неприкосновена институција заштите људских слобода и права и других основних вредности на којима почива уставна структура Републике Србије. Дакле, функција Уставног суда Србије данас није само да контролише законодавну власт и друге носиоце нормативне делатности (чиме се обезбеђује уставност и законитост нормативних аката у формалном и материјалном смислу), већ и да спречава сваку злоупотребу и прекорачење овлашћења органа јавне власти.“.

      -Улогу чувара уставности и законитости и заштитника људских права и слобода, Уставни суд ће у стварности моћи да оствари само ако буде независан и непристрасан орган у односу на законодавну, извршну и судску власт, и без икаквог (директног или индиректног) утицаја и притиска на било коју страну. Отуда је организациона, функционална и финансијска независност Уставног суда данас очигледна, односно претпостављена. У супротном, Уставни суд у стварности неће оправдати разлоге свог постојања.

ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАВНОГ СУДА

У организацији и саставу органа законодавне и извршне власти Републике Србије, нови Устав није извршио веће промене, док уставне одлуке које се односе на судове и јавно тужилаштво дају могућност законодавцу да изврши одређене промене у организација правосуђа.Касациони суд, као највиши суд у Републици. Међутим, уставне одредбе о организацији и саставу Уставног суда Србије претрпеле су суштинске измене.

САСТАВ УСТАВНОГ СУДА

Уставни судови, као колегијални органи, имају различит број чланова у савременим европским земљама. Уставни суд Србије по новом Уставу чини 15 судија, уместо досадашњих девет, па је наш Уставни суд један од судова већег састава. Повећање броја судија Уставног суда Србије условљено је, пре свега, чињеницом да су бројна нова радна места потпала у надлежност овог суда. Када је реч о земљама у транзицији, а наша земља је у тој групи, улога уставног судства је неопходна у успостављању истинске владавине права, тако да адекватан број судија тог суда и присуство различитих професионалних каријера адвоката, односно различите правне специјалности доприносе остваривању његове улоге, а тиме и ауторитета ове институције.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 13 stranica
  • Uredjenje i organizacija pravosudnog sistema dr.Nebojsa Jerinic
  • Školska godina: 2022
  • Seminarski radovi, Pravo
  • Srbija,  Beograd,  Beogradska poslovna škola Visoka škola strukovnih studija  

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Komentari

Click to access the login or register cheese