Универзитет “Унион-Никола Тесла,,
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
Семинарски рад из предмета:
РАДНО ПРАВО
Тема:
ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Професор: Студент, број индекса:
2
САДРЖАЈ
1. УВОД---------------------------------------------------------------------------------------------------- 3
2. О ПОЈМУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ УОПШТЕ------------------------------------------------------ 3
3. ОСНОВНА ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ КАО ОБЈЕКАТ ЗАШТИТЕ У
НАЈВАЖНИЈИМ МЕЂУНАРОДНИМ АКТИМА------------------------------------------------ 4
4. СЛОБОДА РАДА И БОРБА ПРОТИВ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ КРОЗ НЕДИСКРИМИНАЦИЈУ У
АКТИМА МОР- А ------------------------------------------------------------------------------------- 7
5. ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ У МЕЂУНАРОДНИМ АКТИМА------------------------------------ 8
6. ЗАКЉУЧАК-------------------------------------------------------------------------------------------13
7. Литература -----------------------------------------------------------------------------------------14
4
здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности,
старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама
и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима“
1
. Дакле,
дискриминација је, на основу напред наведеног, неоправдано или безразложно
прављење разлике, и на основу тога неправедно искључивање, ограничавање или
давање првенства лицу, или групи лица, која се налазе и истој или упоредивој ситуацији.
3.ОСНОВНА ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ КАО ОБЈЕКАТ ЗАШТИТЕ У
НАЈВАЖНИЈИМ МЕЂУНАРОДНИМ АКТИМА
У литератури која се бави међународним правом врло често се говори о „три
генерације права“. Прва су она грађанска и политичка (право на живот, забрана ропства,
мучења...); у другу групу спадају социјална, економска и културна (право на рад,
образовање, социјално обезбеђење...); док трећу генерацију права представљају
такозвана „права солидарности“ (право на економски, социјални и културнио развој,
право на управљање природним ресурсима...). Када су у питању основна грађанска и
политичка права државе их обавезно обезбеђују на основу међународних аката, а у
случају угожавања истих оштећени субјекти имају могућност обраћања међународним
или унутрашњим судским или другим телима ради правне заштите. Међутим, када су у
питању економска, социјална и културна права обавезе држава су релативније, а
кршење ових права је теже доказати. И поред тога и ова права су данас потврђена
многим међународним документима.
2
Развој међународног права подразумева регулисање све комплекснијих
међународних односа. У амбијенту све већег међународног повезивања и повећања
размене у свим друштвеним секторима забрани дискриминације, као савременом
проблему, се посвећује изузетна пажња. Преузимајући међународне обавезе у виду
ратификације конвенција државе кроз своја законодавства утврђују најмање минимум
стандарда заштите људских права.
Основна људска права, као и заштита од различитих облика дискриминације
утврђени су низом међународних аката. Повеља Уједињених нација у свом уводном
делу говори о „подстицању поштовања права човека и основних слобода за све без
обзира на расу, пол, језик или веру“. Исто ово Повеља УН понавља и у свом IX поглављу
уз наглашавање начела равноправности свих.
3
1
Закон о забрани дискриминације, чл. 2
→
https://www.minrzs.gov.rs/files/doc/porodica/ostali/Zakon%20o%20zabrani%20diskriminacije.pdf
2
Борис Кривокапић, Актуелни проблеми међународног права, Службени гласник, Београд 2011, стр. 324
3
Повеља УН, чл.1 и 55 →
http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document__sr/2016-05/
povelja_un_lat.pdf
