ZABRANA DISKRIMINACIJE

U literaturi koja se bavi međunarodnim pravom vrlo često se govori o „tri generacije prava“. Prva su ona građanska i politička (pravo na život, zabrana ropstva, mučenja…); u drugu grupu spadaju socijalna, ekonomska i kulturna (pravo na rad, obrazovanje, socijalno obezbeđenje…); dok treću generaciju prava predstavljaju takozvana „prava solidarnosti“ (pravo na ekonomski, socijalni i kulturnio razvoj, pravo na upravljanje prirodnim resursima…). Kada su u pitanju osnovna građanska i politička prava države ih obavezno obezbeđuju na osnovu međunarodnih akata, a u slučaju ugožavanja istih oštećeni subjekti imaju mogućnost obraćanja međunarodnim ili unutrašnjim sudskim ili drugim telima radi pravne zaštite. Međutim, kada su u pitanju ekonomska, socijalna i kulturna prava obaveze država su relativnije, a kršenje ovih prava je teže dokazati. I pored toga i ova prava su danas potvrđena mnogim međunarodnim dokumentima.[1]