Veštačka  inteligencija  je  jedna  od  oblasti  računarstva  koja  se  poslednjih  decenija  najbrže
razvija. Paralelno sa tim burnim razvojem rastu i očekivanja od ove discipline. Dok se za neke
oblasti  računarstva  već  smatra  da  su  zaokružene  i  da  se  u  njima  ne  očekuju  novi  značajni
prodori, od veštačke inteligencije se rezultati tek očekuju, uprkos tome što su već razvijeni
mnogi ”inteligentni” sistemi koji funkcionišu izuzetno dobro.

Ovo možda možemo da objasnimo time što ti ”inteligentni” sistemi, i pored varljivih spoljnih
manifestacija,  funkcionišu  na  principima  koje,  najčešće  nemožemo  smatrati  zaista
inteligentnim.  Time,  naravno,  veštačka  inteligencija  samo  dobija  na  atraktivnosti,  a  novi
eksperimenti  i  teorijska  istraživanja  predstavljaju  put  ka  novim  primenama  u  najrazličitijim
oblastima.

Kako je razvoj veštačke inteligencije oduvek bio zasnovan na komplementarnom povezivanju
teorije i eksperimenata, tako i budući razvoj zahteva proširivanje i učvršćivanje teorijskih
znanja, pre svega matematičkih, ali i znanja o specifičnim oblastima primene, kao i njihovu
adekvatnu formalizaciju.

Slika 1. Na slici je prikazan robot NASA-e koji implementira principe veštačke inteligencije

PREPOZNAVANJE TEKSTA PRIMENOM NEURONSKIH MREŽA

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

Na slici 1. je prikazan Robonaut 2, NASA robot koji ima sposobnost da komunicira sa
Međunarodne Svemirske Stanice IIS putem Twitter-a, što je jako zaintrigiralo svetsku javnost
pored činjenice da robot vrši popravke umesto samih astronauta.

2.1.

Osnovni pojmovi veštačke inteligencije

Pokušajmo da odgovorimo i na osnovna pitanja šta je to inteligencija i šta je to veštačka
inteligencija. Uobičajeno pod inteligencijom podrazumevamo sposobnost usvajanja,
pamćenja i obrade određenjih znanja.

Ipak,  nijedna  dfinicija  veštačke  inteligencije  nije  opšte  prihvaćena,  bar  ne  neka  koja  bi
odgovarala uobičajenom, svakodnevnom smislu i istovremeno precizno i formalno opisivala
pojam.  U  svakom  slučaju  možemo  smatrati  da  inteligencija  podrazumeva  bar  dve
sposobnosti:

sposobnost pamćenja, skladištenja znanja i

mogućnost njegove obrade.

Osoba ili mašina bez ikakvog znanja ne može biti smatrana inteligentnom. Takođe,
inteligentnom ne može biti smatrana ni osoba ili mašina sa ogromnom količinom statičkog
znanja odnosno podataka, ali bez sposobnosti da to znanje obrađuje i da rešava probleme u
vezi sa njim.

Postoje i drugi aspekti inteligencije. Jedan od njih je brzina obrade znanja, koja je, kada su u
pitanju računari, zavisna ne samo od procedura za zaključivanje, već, naravno, i od tehničkih
karakteristika pojedinog računara. Sposobnost učenja - usvajanja novih znanja takođe je
jedan od aspekata inteligencije, iako je možemo uvrstiti u sposobnost rešavanja problema.
Aspektom inteligencije možemo smatrati i sposobnost komunikacije sa drugim inteligentnim
bićima (mašinama), koju takođe možemo uvrstiti u rešavanje problema.

Smatraćemo,  dakle,  da  biće  ili  mašina  imaju  atribute  intelignetnog,  ako  imaju  navedena
svojstva.  Ako  se  radi  o  mašini  odnosno  uređaju  bilo  koje  vrste  sa  navedenim  svojstvima,
govorićemo  o  veštačkoj  inteligenciji.  Podsetimo  se  i  jedne  klasične  definicije  veštačke
inteligencije:

“Ako su u odvojene dve prostorije smeštene jedna ljudska osoba i neka naprava i ako na
identične probleme one pružaju odgovore na osnovu kojih se ne može pogoditi u kojoj sobi je
čovek, a u kojoj naprava, onda možemo smatrati da ta naprava ima atribute veštačke
inteligencije.”