1. УВОД

Изворе  права  Европске Уније чине примарни и секундарни. Примарне изворе 

чине   Оснивачки   уговори,   Међународни   споразуми   и   општа   правна   начела.   У 
секундарне изворе права спадају уредбе, упутства, одлуке, препоруке и мишљења.

Однос права ЕУ према унутрашњим националним правом држава чланица је 

одређен принципима директне примене, директног дејства и супериорности.

1

  Неке од 

извора   права   ЕУ   карактерише   то   да   имају   директно   дејство   и   директну   примену   у 
државама  чланицама.  Под   директном   применом   се   подразумева   подесност   одредби 
правних   норми   права   ЕУ   да   буду   непосредно   или   директно   унете   (признате)   у 
унутрашње   правне   системе   држава   чланица,   без   интервенције   националних 
легислативних или управних власти.

2

 

Под непосредним или директним дејством комунитарног права подразумева се 

способност или капацитет одредби права ЕУ да непосредно стварају права или намећу 
обавезе на које се могу позивати појединци, без интервенције управних или судских 
органа.

3

 Уредбе обавезују и непосредно се примењују у свим државама чланицама.

У предмету  

Foster,  

који је предмет обраде овог рада,  тужиље се позивају на 

упутство. Упутства (директиве или смернице) су правни акти који обавезују државе 
чланице на које су адресирани у погледу циља који треба остварити, али је адресатима 
остављена слобода у погледу избора облика и средства њиховог спровођења у живот, 
односно   извршења.

4

  Оне   то   могу   извршити   на   начин   за   који   сматрају   да   је 

најподеснији.   То   могу   извршити   како   законским   тако   и   подзаконским   актима,   а 
заштита се може остварити или у судском или у управном поступку, све у зависности 
од   тога   на   шта   се   држава   одлучила.   За   упутства   је   неопходно   да   држава   донесе 
одговарајуће имплементирајуће мере и на тај начин их унесе у свој национални правни 
поредак.   Отуда   би   права   појединаца   и   других   субјеката,   без   признавања   права   на 
директно   позивање   на   упутства,   зависила   искључиво   од   имплементирајућих   мера.

5 

Стога  појединцима  је   дата   могућност   да  се  позову   на   одредбе  упутства   уколико   је 
истекао   рок   за   његово   имплементирање   а   држава   је   пропустила   или   је   на 
неодговарајући начин извршила његову имплементацију.

1

 

Проф

. Др 

Р. Вукадиновић, 

Увод у институције и право Европске уније

, Крагујевац, 

2012. стр. 134.

2

 

Ibidem 

 стр. 137.

3

 

Т. Ћапета и С. Родин, 

Основе права Европске уније

, Загреб,  2009

стр. 17.

4

 

Проф. Др Р. Вукадиновић,

 opus citatum, 

стр. 114.

5

 

Ibidem, 

стр. 150.

1

background image

2. ТЕКСТ ПРЕСУДЕ

Пресуда Суда од 12. јула 1990. године,

А. Foster

 и остали против 

British Gas plc

,

Захтев за претходно мишљење:  Дом Лордова (

House of Lords

)

Уједињено Краљевство 

Социјална политика

Једнако поступање према радницима и радницама

Директно дејство упуства у односу на национализовано предузеће

Предмет 

C-188/89

Извештај Европскога суда 1990. страна I-3313

Посебно шведско издање 1990. страна 0479

Посебно финско издање 1990. страна 0499

КЉУЧНЕ РЕЧИ

1.  Мере које доносе институције – Упутства – Директно дејство – Да ли је могуће 

позвати се на упуство против тела која су под управом или контролом државе или има 

посебна јавна овлашћења? (Уговор о ЕЕЗ- чл. 189. трећи став)

2. Социјална политика – радници и раднице – приступ запошљавању и условима рада – 

једнако поступање – Упутство 76/207 – чл . 5. (1) – Директно дејство  (Упутство 76/207, 

чл . 5. (1))

3

РЕЗИМЕ

1.   На   безусловне   и   довољно   одређене   одредбе   Упутства   може   се   позвати   против 

организација или тела која су под управом или контролом државе или имају посебна 

овлашћења,   шира   од   оних   које   произлазе   из   уобичајених   правила   примењивих   на 

односе међу појединцима. На њих се у сваком случају може позвати против тела, без 

обзира на његов правни облик, које је надлежно, у складу са мером усвојеном од стране 

државе, за пружање јавних услуга под контролом државе и које у ту сврху има посебна 

овлашћења,   шира   од   оних   која   произлазе   из   уобичајених   правила   примењивих   на 

односе међу појединцима.

2. Члан 5. (1) Упутства 76/207 о једнаком поступању према мушкарцима и женама у 

погледу   приступа   запошљавању   и   условима   рада   је   одредба   која   је   безусловна   и 

довољно прецизно одређена да се на њу појединац може позвати и да је национални 

судови могу примењивати.

СТРАНКЕ

У предмету 

C

-188/89

ЗАХТЕВ Суду за претходну одлуку  на основу  члана 177. Уговора о ЕЕЗ-у од стране 

Дома Лордова у поступку који је у току (

застао)

 пред тим судом између 

A. Foster, G. A. H. M. Fulford-Brown, J. Morgan, M. Roby, E.M. Salloway 

и

 P. Sullivan 

и

предузећа 

British Gas plc,

о   тумачењу   Упутства   Савета   76/207/ЕЕЗ   од   9.   фебруара   1976.   године   о 

имплементирању начела једнаког поступања према мушкарцима и женама у погледу 

4

Želiš da pročitaš svih 17 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti