Proces: Prijava i odjava radnika na Univerzitetu Metropolitan
PROJEKAT IZ PREDMETA OM410 – UPRAVLJANJE
POSLOVNIM PROCESIMA
Profesor:
Tatjana Šibalija
Asistent:
Student:
Aleksandra Ljubić
Beograd, jun 2012
1.1. Podaci o organizaciji
Univerzitet Metropolitan vuče korene još iz 2005.godine kada je nastao Fakultet informacionih tehnologija – FIT.
Tada je on izgrađen po principima koje definiše Bolonjska deklaracija za evropski sistem obrazovanja. Svi nastavni
programi u ovoj oblasti su bili usaglašeni sa preporukama američkih informatičkih profesionalnih udruženja IEEE i
ACM, koje usmeravaju programe američkih univerziteta u informatičkim oblastima, a u skladu sa potrebama
preduzeća, vladinih i drugih organizacija. Na osnovu svih tih činjenica, FIT je se razlikovao od drugih i studentima
omogućio prepoznatljivu diplomu.
Nešto što je FIT omogućio, po prvi put u Srbiji, su studije preko Interneta. Ovo je vrlo zahvalan način studiranja
studentima koji ne žive u Beogradu ili su zaposleni pa ne mogu uskladiti svoje termine sa terminima predavanja. FIT
je u međuvremenu razvijao i druge studijske programe iz oblasti dizajna i menadžmenta, pa je 2010.godine prerastao
u danas vrlo poznat, Univerzitet Metropolitan.
U okviru Univerziteta Metropolitan, danas, postoje tri fakulteta :
Fakultet informacionih tehnologija – FIT
Fakultet za menadžment – FM
Fakultet digitalnih umetnosti – FDU
Svaki od ovih fakulteta ima niz studijskih programa, što omogućava studentima bliže opredeljenje za željeno
zanimanje. Na slici 1
1
, prikazani su svi studijski programi ovog Univerziteta.
1
http://www.metropolitan.edu.rs/osnovne-studije/
Slika 1, Studijski programi Univerziteta Metropolitan
Kao što se na slici vidi, ovaj Univerzitet ima dosta studijskih programa što zahteva dostra stučnjaka iz svake od ove
tri oblasti (informacione tehnologije, dizajn i menadžment) iako nema puno studenata, za svaki od predmeta su
potrebni profesor i asistent. Zatim, kao i svaka organizacija on mora imati i deo koji se bavi poslovanjem odnosno
rektorat, dekanat, menadžment, sektor za finansije, ljudske resurse, studentsku službu, marketing službu, ICT centar,
e-learning centar, centar za razvoj i dizajn službu. Shodno tome, iz oblasti ljudskih resursa, potrebno, između
ostalog, i ustanoviti procedure za prijavu i odjavu zaposlenih. O tome će biti govora u daljem delu rada.
2. Prikaz arhitekture organizacije
Slika 2, Prikaz organizacione structure UM
Postojeći proces počinje pitanjem da li se radi o prijavi ili odjavi radnika. Ovo su na početku, dva potpuno različita
procesa i zato se i dijagram račva na dva dela, gde svaki ka drugim aktivnostima. U jednom trenutku se ova dva
dijagrama spajaju i vode ka istom završetku.
Kod procesa
Prijava radnika
– se prvo razmatra pitanje da li je zaposleni novi ili stari.
U slučaju kada je zaposleni novi, izvršava se aktivnost –
Uzimanje osnovnih podataka
. Pod osnovnim podacima se
podrazumevaju:
1. Ime i prezime
2. Vid angažovanja
3. JMBG
4. Adresa stanovanja
5. Opština stanovanja
6. Kontakt telefon
7. E-mail
S druge strane dijagrama je mogućnost da je to stari zaposleni i onda se vrši
Pretraga podataka u bazi.
Ovo
podrazumeva pretraživanje zaposlenog u postojećoj bazi Univerziteta Metropolitan i iz nje se izvlače svi neophodni
podaci.
Kada su svi podaci o zaposlenom (potencijalnom) dostupni vrši se
Izrada i potpisivanje ugovora.
Potrebno je
izraditi ugovor koji može biti na određeno ili neodređeno vreme. Prvi tip ugovora ima više vrsta i to na 3, 6 i 12
meseci. Treba izraditi četiri ugovora i dati zaposlenom da potpiše.
Ovim se završavaju aktivnosti koje su jedinstvene za slučaj prijave radnika. Što se tiče dela odjave radnika, tu su
karatkteristične aktivnosti:
Popunjavanje dokumenta za odjavu radnika –
važno je napomenuti da postoje tri vrste ovih dokumenata. To su:
1. Sporazum o raskidu radnog odnosa
2. Otkaz od strane poslodavca
3. Otkaz od strane zaposlenog
Kao i kod prijave, potrebno je izraditi 4 kopije ovog dokumenta.
Kada se popune dokumenta onda se radi
Obaveštavanje zaposlenog da dodje da potpiše dokumenta
, gde se
zaposleni poziva da potpiše prethodno pripremljena dokumenta za odjavu radnika. On potpisuje sva četiri primerka.
Vreme koje se u ovom trenutku troši nekontrolisano je čekanje zaposlenog da dođe da potpiše potrebna dokumenta.
On može kasniti što samim tim i produžuje komplatan proces.
Nakon ove aktivnosti dijagram za ova dva procesa se spaja i potrebno je pratiti sledeći proces kako bi se i prijava i
odjava zaposlenih privela kraju.
Prva aktivnost je
Sakupljanje dokumenata.
Potrebna dokumenta za prijavu i odjavu zaposlenog su:
Za prijavu novog zaposlenog:
1. Kopija lične karte
2. Ugovor o radu
3. Radna knjižicu
Za starog zaposlenog:
1. Kopija lične karte
2. Ugovor o radu
3. Radna knjižicu
4. Stari ugovor o radu
Za zdravstveno osiguranje, potrebna su sledeća dokumenta:
1. Potvrda o izabranom lekaru
2. Zdravstvena knjižica
3. M i M-A obrazac
4. Zahtev za izdavanje zdravstvene knjižice
Napomena: U slučaju prijavljivanja dece za zdravstveno osiguranje potrebno:
1. Kopija izvoda iz matične knjige rođenih
2. Potvrda iz škole/fakulteta
3. Kopija lične karte
4. M i M-A obrazac (x2)
5. M-prijava zaposlenog na uvid (kopija)
6. Zahtev za izdavanje zdravstvene knjižice
Napomena: U slučaju prijavljivanja supružnika za zdravstveno osiguranje potrebno:
1. M i M-A obrazac (x2)
2. Izvod iz matične knjige venčanih
3. Kopija lične karte
4. Kopija radne knjižice
5. Zahtev za vađenje zdravstvene knjižice
Za odjavu zaposlenog :
1. Radna knjižica
2. Kopija lične karte
3. Ugovor u radu (kopija)
4. Sporazum o prestanku radnog odnosa ili otkaz (potpisan od rektora i zaposlenog)
Kada su prikupljena sva dokumenta važno je
Popunjavanje M i M-A obrazca.
Ovo podrazumeva popunjavanje standardnog M i M-A obrazac naspram dostavljenih dokumenata zaposlenog i
podataka iz baze. U slučaju starog zaposlenog treba popuniti M i M-A obrazac i za odjavu i za prijavu.
Sledeća aktivnost je
Popunjavanje radne knjižice
i to podrazumeva da:
Ako se zaposleni prijavljuje, u radnu knjižicu se upisuje datum početka rada i knjižica se overava/pečatira.
Ako se zaposleni odjavljuje, u radnu knjižicu se upisuje datum prestanka rada, dužina radnog odnosa i knjižica se
overava/pečatira.
Posle popunjene radne knjižice dolazi na red
Predaja/overa dokumentacije u nadležnim institucijama
Overen spisak dokumenata, popunjena radna knjižica i M, M-A obrazac se nose na overu. Važna informacija je da:
Ako je potrebno samo prijaviti zaposlenog (bez prijave zdravstvenog osiguranja/knjižice) onda se ide u PIO
(Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje) fond.
Ako je potrebno prijaviti zaposlenog i zdravstveno osiguranje/knjižicu za njega ide se u RZZO (Republički
fond za zdravstveno osiguranje).
Ako je potrebno odjaviti zaposlenog ide se u PIO fond.
Dokumenta za predaju u PIO/RZZO:
1. Overen spisak dokumenata
2. Popunjena radna knjižica
3. M, M-A obrazac
Kada se sva dokumenta prikupe i overe, potrebno ih je adekvatno skladištiti, kako bi u svakom trenutku bili dostupni
bez mnogo gubljenja vremena. Kompletna aktivnost je nazvana
Skladištenje dokumenata.
Tada se u otvoreni dosije
zaposlenog (u arhivi) smeštaju se sva dokumenta iz PIO/RZZO. Ako dosije nije otvoren (za novog zaposlenog)
potrebno je otvoriti ga.
Kada su dokumenta uskladištena na pravi način onda se radi
Obaveštavanje zaposlenog da je prijava gotova.
Ovde
se zaposleni obaveštava da je uspešno prijavljen/odjavljen i da može preuzme potrebna dokumenta.
Na samom kraju se vrši
Predaja dokumenata.
Ako je zaposleni prijavljen predaje mu se:
1. nova zdravstvena knjižica
2. dokumenta
Ako je zaposleni odjavljen predaje mu se:
1. radna knjižica
2. kopija MA obrazca
3. primerk sporazuma o raskidu ugovora (ili otkaza) bivšem zaposlenom
3. Analiza poboljšanog procesa (TO-BE dijagram)
Grafik 1, TO-BE proces prijave radnika
Grafik 2, TO-BE proces odjave radnika
prijave na obavezno socijalno osiguranje u skladu sа zаkоnimа kојi urеđuјu pеnziјskо i invаlidskо оsigurаnjе i
zdrаvstvеnо оsigurаnjе
2
”) od zaposlenog se uzimaju neophodni podaci za prijavu. To su lični podaci koji su isti kao
u as-is dijagramu.
Nakon toga se pristupa informacionom sistemu. Sistemu se pristupa preko pretraživača. Nakon što se pokrene web
pretraživač, u polje za web adresu (url) potrebno je uneti:
https://portal.croso.gov.rs/criscr
i pritisnuti "Enter" na tastaturi ili
na sajtu Centralnog registara
http://www.croso.rs/
izabrati opciju ePrijava.
Otvara se prozor za prijavu zaposlenih:
U informacioni sistem se unose neophodni podaci za prijavu radnika. To je standardni M obrazac u elektronskom
obliku gde su potrebni:
JMBG,
Prezime i ime,
Pol,
Datum rođenja,
Ime jednog roditelja,
Opština prebivališta-boravišta,
Mesto Prebivališta-boravišta, PTT broj,
Ulica, broj, podbroj i stan (Opciono),
Državljanstvo,
Zanimanje stečeno školovanjem,
Nosilac osiguranja.
I u drugom delu informacije:
Dаtum pоčеtkа оsigurаnjа
Оsnоv оsigurаnjа
Zаnimаnjе - prеmа rаdnоm mеstu
Stеpеn stručnе sprеmе - prеmа rаdnоm mеstu
Rаdnо vrеmе
Vrstа zаpоslеnjа
Zаpоslеn kоd višе pоslоdаvаcа
I treći deo koji se odnosi na podatke o obvezniku plaćanja doprinosa.
2
http://www.croso.rs/
Kada se popune svi neophodni podaci izvrši se potvrda i štampa se dokaz o prijavi koji se daje zaposlenom. Ovim je
formalni proces prijave radnika završen. Interno je važno ove podatke uneti u bazu Univreziteta. Tu se konačno i
završava kompletan proces.
Kao što se može videti to-be proces je znatno prostiji, efikasniji, nema redova čekanja, uskih grla i uzaludnog
trošenja resursa.
Zatim To-Be odjave radnika:
Grafik 4,
TO-BE odjava radnika elektronskim putem
Drugi dijagram se odnosi na odjavu radnika. Prva aktivnost je pristup informacionom sistemu, i on je naravno isti
kao i kod odjave radnika samo se otvara drugi prozor koji je namenjen odjavi
5. Uloga BPM u transformaciji organizacije
Suština BPM-a je ustvari upravljanje poslovanjanjem preko dobrog upravljanja poslovnim procesima. Uvođenje
BPM podrazumeva: Tranformaciju poslovanja (upravljanja poslovnim procesima) koje treba biti fokusirano na
procese. Transformacija poslovanja ka procesima višeg nivoa zrelosti zahteva tranformaciju procesa i tranformaciju
upravljanja procesima. BPM zahteva i organizacijsku tranformaciju. Koncepcija organizacione transformacije se
obično vrši kroz različite faze tranformacija između funkcija, ka procesno-orijentisanoj organizaciji: To obično
podrazumeva kretanje od funkcionalno-orijentisanje organizacije kroz neku vrstu matrično-orijentisane organizacije
(mešavina funkcionalno I procesno – orijentisane organizacije), ka stvarnoj procesno-orijentisanoj organizaciji.
Uloga upravljanja BPM-a je zaista značajna u ovom procesu.
Novi predlog vrednosti BPM podrazumeva najpre da procesi budu automatizovani. Prema tomevažna je činjenica da
tehnologija treba da bude vođena poslovanjem, deo IT organizacije koji je sporedan.
Upravljanje novim lancem vrednosti baziranim na BPM je ključno za dostizanje svih koristi implementacije BPM-a.
Pod tim se misli na: IT, IS organizacije, poslovni procesi, globalne operacije, poslovna vrednost. Premna tome, treba
posvetiti pažnju sledećem:
- platforma poslovnih procesa
(Business Process Platform),
gde IT moraju biti procesnocentrične;
- upravljanje poslovnim procesima, sa konačnim ciljem inovativnosti poslovnih procesa (agilnost), gde platforma
poslovnih procesa omogućava BPM;
- inovacije poslovnih procesa - ključni procesi, koji određuju organizaciju I obezbeđuju visoku vrednost za kupce,
moraju biti agilni I inovativni;
- ovo sve zahteva novi pristup za razvoj i tranformaciju organizacije.
3
Prvenstveno zadatak BPM-a je da prati procese, omogućava njihovu agilnost i jednostavnost i traži priliku za
moguće pojednostavljenje i unapređenje. Ovde je bilo jako značajno pratiti trendove iz okoline. Proces bio
maksimalno uređen, nije imalo potrebe optimizovati ga interno, zato što je Univerzitet svoj deo maksimalno
pojednostavio i izbacio suvišne aktivnosti. Glavni problem je bi u čekanju koje izazivaju institucije kojima se radnici
prijavljuju/odjavljuju. Veliki korak koji su oni primenili je bio implementacija pomenutog informacionog sistema. U
ovom slučaju glavni posao BPM-a je bio da prati novitete na tržištu (ovde pojavu sistema) i da osmisli proces
implementacije. Kao što je i prikazano u drugom delu rada, implementacijom ovog načina odvijanja aktivnosti,
dolazi do kompletne reorganizacije procesa i poslovanja. Dakle, prvo treba biti informisan, a zatim na pravi način
primeniti informacije, tako da organizacija ima koristi od toga.
3
OM410 Upravljanje poslovnim procesima, Prof. Dr Tatjana Šibalija, Predavanja i vežbe – Univerzitet Metropolitan, Beograd
6. Faze mapa puta BPM
Na slici 4
4
su prikazane faze mape puta BPM u organizaciji:
Slika 4, Faze mape puta
Mapa puta za BPM obezbeđuje smernice za tranformaciju organizacije od funkcionalno orijentisane ka procesno-
orijentisanoj organizaciji. Da bi organizacija bila procesno-orijentisana, neophodno je implementirati BPM. Mapa
puta za BPM predstavlja način implementacije BPM u organizacijama.
Mapa puta BPM uključuje 4 faze:
1.
Faza: strategija (
BPM strategy
)
2.
Faza: postavka (
BPM set-up
)
3.
Faza: tranzicija (
BPM transition
)
4.
Faza: kontinualno unapređenje (
Continuous improvement
)
Kroz ovaj pristup, aktivnosti podrške moraju biti izvršene:
•
Komunikacija I obuka,
•
Upravljanje promenama,
•
Izgradnja procesno-orijentisanih IT.
Logično je da bez jasne strategije BPM ne postoji cilj koji treba slediti, pa tako ni unapređenje nije moguće.
Strategija BPM-a definiše gde kompanija želi da bude i kada to želi da postigne.
Koraci razvoja strategije
su prikazani na sledećoj slici
5
:
4
OM410 Upravljanje poslovnim procesima, Prof. Dr Tatjana Šibalija, Predavanja i vežbe – Univerzitet Metropolitan, Beograd
5
OM410 Upravljanje poslovnim procesima, Prof. Dr Tatjana Šibalija, Predavanja i vežbe – Univerzitet Metropolitan, Beograd
Slika 6, Blokovi izgradnje
Treći korak je izbor pristupa gde se bira najbolji pristup za stizanje u 3.fazu mape puta BPM, odnosno bira se
putanja tranzicije. To može biti revolucionarni pristup (“bing bang”), pristup korak po korak - projekat po projekat i
na kraju evolucioni pristup - proces po proces. Treba najpametnije odlučiti šta je najbolje za implementaciju BPM-a.
Do sada se UM prilikom uvođenja novih procesa odlučivao za razne od ovih strategija, bez posebnog ograničenja.
Iako neki od njih mogu biti rizični, treba proceniti da li je taj proces vredan tog rizika i da li se upuštati u nesigurne
situacije.
Korak 4 je praćenje stanja i napretka gde se vrši pregled definisanih blokova izgradnje rokom čitave transformacije
BPM, i izveštava o tome. Treba razviti sistem merenja gap-ova i stalno ih pratiti, kako bi ceo proces imao smisla i
kako promene ne bi bile uzaludne.
Faza 2 je Postavka BPM
i ona se odnosi na razvoj neophodnog konceptualnog pristupa kako bi se najjednostavnije
sinhronizovale poslovne jedinice posebno IT sa biznisom.
Osnovni koraci postavke su:
1. Definisanje osnova
2. Razvoj analitike
3. Kreiranje metodologije
4. Harmonizacija terminologije
1.korak 2.faze - Definisanje osnova podrazumeva definisanje koncepta, odnosno kategorija procesa i hijerahije
procesa, definiše i analizira ciljnu grupu kojoj je namenjena mapa procesa, zatim primenu formalnih modela
procesa. Važna stvar je vlasništvo nad procesima i tela za donošenje odluka. Kada su ove formalnostu utvrđena,
organizacija sigurnim putem može nastaviti ka fazi tranzicije.
Drugi korak – Razvoj analitike podrazumeva jedan važan segment koji menadžerima pomaže da što efikasnije
upravljaju procesima. Odnosi se na razvoj indikatora performansi procesa PPI. Ovo je prilično opširno jer se u obzir
uzimaju i tipovi PPI koji se mere, ciljnje grupe sa svim neophodnim informacijama. Takođe sve ove anlalize
pomažu da se izmeri zrelost procesa, kako on napreduje i šta još treba primeniti/promeniti.
Kreiranje metodologije – treći korak – definisanje skupa alata i konvencije za modelovanje procesa.
Najjednostavnije objašnjenje je da dobra BPM metodologija mora da obuhvata sve faze PLM modela (i procese i
njihovo okruženje), da omogući poređenje, da izlazi budu upotrebljivi, da bude jednostavna, fleksibilna i najvažnije
da stvara komunikaciju između biznisa i IT-a. Zato je potrebno je prvo pažljivo objasniti metodologiju BPM, I onda
obezbediti konvencije za modelovanje i standard, kako bi na osnovu toga zaposleni započeli sa modelovanjem
procesa.
Poslednji korak druge faze mape puta je Harmonizacija terminologije. Ovde se kreiraveći broj koncepata /
elemenata koji su ili novi (novi termini) ili trebaju biti standardizovati za korištenje u BPM. Oni se mogu
prilagođavati i ustvari služe da termini koji se koriste budu razumljivi na nivou cele kompanije. Uz totreba voditi
računa da nekisektori / poslovne jedinice rade sa različitim partnerima koje treba uputiti u terminologiju.
Treća faza mape puta Tranzicija
se sastoji iz koraka i blokova izgradnje koje oni pokrivaju:
1. Kreiranje osnova: mapa procesa, uloge i zadaci, i, merenje performansi procesa;
2. Izvođenje analize: plan zrelosti procesa, i, proces obaveštavanja/izveštavanja kroz organizaciju;
3. Definisanje portfolia: procesno-orijentisano strateško planiranje upravljanjem portfolia projekata, i, tela za
donošenje odluka;
4. Optimizacija procesa - metodologija BPM.
Kreiranje osnova podrazumeva projektovanje mape procesa, dodeljivanje vlasništva nad procesima, i definisanje
indikatora za merenje performansi procesa. Važno je uvek znati da kada se pristupa različitim poslovnim jedinicama
u mapi procesa organizacije, potrebno je biti dobro pripremljen i razlikovati ključne od procesa podrške. Zatim se
podela uloga i zadataka definiše na osnovu dobrog poznavanja kompletne arhitekture organizacije, a za merenja
treba precizirati ciljne grupe i kontrolu performansi procesa.
Drugi korak – izvođenje analize je važno kako bi sve informacije u svakom trenutku bile dostupne. Na osnovu toga
se može videti da li sve ide po planu, da li ima problema i gde se oni nalaze. U te svrhe, treba obavljati intervjue sa
zaposlenima na tom procesu i lično i elektronski. Informacije koje se dobijaju i izveštaji koji se prave treba da budu
sažeti, jasni, koncizni kako bi se na najjednostavniji način uočio problem i otkrio način za njegovo rešenje.
Definisanje portfolia je treći korak i odnosi se na odobravanje i upravljanje portfolio procesa na osnovu strategije
organizacije. Cilj je identifikacija oblasti procesa koje imaju najveći uticaj na dostizanje ciljeva kompanije. Fokus je
na procesima koji imaju najveći potencijal i njihov preduslov je mapa procesa organizacije napravljena na osnovu
strategije. Takođe se formira matrica prioriteta koja pomaže pomaže telima za odnošenje odluka kompanije, da
identifikuju i izaberu procese, a samim tim i relevantne projekte. Što se tiče tela za odlučivanje, tu se obično koriste
postojeće rukovodstvene strukture (komitete, savete, itd.), kako bi se izbeglo dupliciranje struktura rukovođenja.
Četvrti korak optimizovanje procesa se odnosi na analizu pristupa za unapređenje: PLM ili Šest sigma metodologija.
Metodologija mora da bude ugrađena u ukupni model BPM, i da obezbeđuje postojanje specifičnih uloga
(npr.vlasnik procesa) i struktura (npr,mapa procesa). Kada se metodologija integriše kompanija ide ka kontinualnom
unapređenju. Važno je biti siguran u izabranu metodologiju,a projekti svakako moraju biti formalizovani sa
rezultatima koji su standardizovani. Proces optimizacije se treba pratiti od početka do kraja i unapređivati dalje.
Četvrta faza mape puta su kontinualna unapređenja
i to:
1. Nagrađivanje na bazi procesa;
2. Izveštavanje širom organizacije;
3. Raspoređivanje budžeta i troškova na bazi procesa;
4. Revizija / pregled procesa.
Na samom početku je pomenuta važnost svesti zaposlenih o procesima i da ih treba nagrađivati u slučaju dobrog
poslovanja. Ponovo, važno je da su definisani ciljevi performansi jasno povezani sa ciljevima performansi procesa,
ali i sa strategijom kompanije.
Izveštavanje se odnosi na značaj praćenja rezultata i kontinualnog unapređenja. Važno je da svi imaju odgovarajuće
podatke, da se zna šta je učinjeno, a šta tek treba uraditi i konstantno raditi na tome. U ovom koraku IT ima značajnu
ulogu zato što je logično najjednostavnije globalno praćenje preko sistema savremenih tehnologija.
7. Zaključak
U ovom radu je detaljno predstavljen proces prijave/odjave radnika na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu.
Prvo je dat prikaz samog Univerziteta, nešto o njemu i dijagram organizacione strukture. Nakon toga je prikazan
postojeći proces, odnosno AS-IS dijagram za trenutni način prijave/odjave radnika na Univerzitetu. Taj proces je
detaljno opisan kako bi se janije zaključilo šta treba izmeniti i koje delove procesa bi bilo dobro automatizovati.
Ukratko je zatim objašnjena uloga IT za upravljanje tim procesom, kao i razlozi transformacije.
Drugi deo rada je isti taj proces samo poboljšan i automatizovan. Prvo je prikazan TO-Be dijagram poboljšanog
procesa bez mogućnosti automatizacije, a onda i potpuno novi način obavljanja ovog procesa na moderan način
posredstvom informacionih tehnologija.
Na samom kraju se govori o ulozi BPM u transformaciji organizacije i predstavljene su faze mape puta BPM.
Zaključak na osnovu ove kompletne analize je da su savremene tehnologije jedno veoma moćno sredstvo
poboljšanja poslovanja ako se koriste na pravi način. U datom TO-Be dijagramu se proces prijave/odjave radnika
obavlja elektronskimputem, što u odnosu na primer zastarelog procesa skupljanja papirologije predstavlja ogroman
napredak. Štedi se jako puno vremena, efikasnije je i što je najvažnije štede se resursi, što ljudski, što materijalni.
Ispostavilo se da je analiza ovog procesa bila neophodna, i da je u skladu sa novitetima koji su se pojavili u našoj
zemlji proces znatno poboljšan.
8. Literatura
•
OM410 Upravljanje poslovnim procesima, Prof. Dr Tatjana Šibalija, Predavanja i vežbe – Univerzitet
Metropolitan, Beograd
Internet:
http://www.croso.rs/
(06.06.2014)
http://www.metropolitan.edu.rs/o-univerzitetu/
(06.06.2014)
