Emisije hartija od vrednosti
1.
Direktna - emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi, bez
posrednika (banke);
2.
Indirektna - obavezno posredovanje banke;
3.
Interna emisija - vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene
u preduzecu. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom, već se emituju
dividendne akcije.
Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti,
tržište kapitala predstavlja jedinstvo:
a) berzanskog prometa i
b) vanberzanskog prometa.
Berzanski promet
– predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze
hartija od vrednosti, odnosno efekata, kao instituciji tržišta kapitala.
Vanberzanski promet
– predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od
vrednosti, koje se realizuju izvan službenog dela berze. Po svom obimu, ovaj promet
je veći od berzanskog.
Ostvaruje se:
u okviru berzanskog poslovnog prostora, na svim mestima i u svim
prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim;
u bankama i drugim finansijskim institucijama - posrednicima na
tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti
tržišta kapitala ili tzv. „šalter-promet efekata“, i
između učesnika na tržištu kapitala, direktno i neposredno van berze i
banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski
promet efekata“
Kapital i njegovi vlasnici
1.
Izvori kapitala
Štednja kao izvor kapitala:
Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine. Osnovni motiv
odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. To je i osnov za
uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. Dakle, štednjom se proizvodi kapital.
Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od:
stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije;
stope očekivanih prihoda u narednom periodu;
stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja,
odnosno štednje, i
4
stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta
hartija od vrednosti.
a)
Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije
D = P + Š
Veća štednja - veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja
potrošnje biti duži od 12 meseci.
Primer:
D = 1.000 din.; P = 600 din.; Š = 400 din..
U toku godine iznos od 400 din., tj. štednje se potroši. Je li ostvaren
kapital ?
NE !
Š = 400 din.. U toku godine potroši se 300 din.. Ostalo je 100 din.
Iznos od 100 din. predstavlja kapital.
b)
Stopa očekivanog prihoda, ili visina prihoda koja se očekuje u
narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje, tj štednju, ako je
već, biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto.
c)
Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja, tj. štednje,
predstavlja razvijenost bankarsko - finansijskog sektora, posebno
funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, jer ono direkno
određuje dužinu roka odlaganja trošenja.
2.
Transformacija novca kao izvor kapitala
Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora, da
štednju, čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci, transformiše na rok
duži od 12 meseci. Ovo je motiv svake banke, jer na taj način obezbeđuje veće
prihode. Na taj način, uporedo sa ličnom koristi, banka obezbeđuje korist i za
ukupni privredni sistem, jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno
funkcionisanje tržišta kapitala.
Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu
tržišta kapitala. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu, a oni su: pojedinci;
privredni subjekti; državni ili paradžavni subjekti, institucije i organizacije
svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta.
3.
Korisnici kapitala
Korisnici kapitala su:
pojedinci - pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita
5
da je pismena isprava;
da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo
i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno
zakonskim vlasništvom, posedovanjem te hartije od vrednosti.
2.
Bitni elementi hartije od vrednosti
Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti,
neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente:
naziv hartije od vrednosti;
naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti;
tačno označenu obavezu izdavaoca, koja proizilazi iz hartije od
vrednosti;
naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi;
mesto i datum izdavanja i serijski broj, i
potpis izdavaoca hartije od vrednosti.
3.
Vrste hartija od vrednosti
a)
Akcija
b)
Obveznica;
c)
Blagajnički zapis;
d)
Komercijalni zapis;
e)
Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat);
f)
Bankarski akcept.
4.
Kriterijumi podele hartija od vrednosti
1. Prema mogućnosti prenošenja:
a)
hartije od vrednosti koje glase na ime, i
b)
hartije od vrednosti koje glase na donosoca.
2. Prema vrsti prihoda:
a)
hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi
dividende,
b)
hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi
kamate,
c)
hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i
dividende.
HV – varijabilni prihod = AKCIJA
Akcija
je hartija od vrednosti, koja glasi na deo akcionarskog kapitala.
Varijabilnog je karaktera, što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat, niti
zagarantovan prihod. Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada
privrednog subjekta, koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih
efekata. Osim toga, visina prihoda, bez obzira na ostvarene rezultate rada, zavisna je i
od odluke skupštine svih vlasnika akcije. Iz tih razloga, prihod može biti različit od
jednog do drugog obračunskog perioda.
7
