Panevropski Univrtzitet

PEIRO

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

College of Modern Management

a Luka

PRIMENA INFORMACIONIH

TEHNOLOGIJA – POŠTE SRPSKE

DIPLOMSKI RAD

Mentor

Student:

Prof. dr Branko Latinovi

Jela

Vukadin

Banja Luka, oktobar 2006

.god.

Sadržaj:

Uvod_______________________________________________ 4

1. POJAM I ZNA

AJ INFORMACIONO

KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA_________________ 7
1.1. Informaciono-komunikacione tehnologije__________ 8
1.1.1. Milroelektronska tehnologija_______________ 10
1.1.2. Komunikaciona tehnologija________________ 11
1.1.3. Ra

unarska tehnologija___________________ 11

2. RA

UNARSKE MREŽE ___________________________ 12

2.1. Topologija mreže______________________________ 13
2.2. Mrežni softver_________________________________ 16
2.3. Komunikacioni protokoli_________________________ 16
2.4. Osnovni mrežni ure

aji__________________________ 17

2.5. Prednosti i nedostatci ra

unarskih mreža____________ 17

2.6. Internet______________________________________ 18
2.6.1. Istorijat interneta__________________________ 18
2.6.2. Servisi interneta__________________________ 19

3.OSNOVI POŠTANSKOG SAOBRA

AJA_______________ 23

3.1. Zna

aj i uloga poštanskog saobra

aja u razvoju društva 23

3.2. Preduze

e za poštanski saobra

aj A.D. Banja Luka ___ 26

3.3. Organizaciona struktura preduze

a________________ 27

4. INTEGRALNI INFORMACIONI SISTEM
IIS – POŠTA SRPSKE______________________________ 30
4.1. Služba za sistemsku podršku_____________________ 31
4.2. Služba za mreže i komunikacije___________________ 31
4.3. Služba za projektovanje i programiranje_____________ 31
4.4. Služba za održavanje opreme_____________________ 32
4.5. Topološka struktura integralno informacionog sistema__ 32
4.6. Data Warehouse_______________________________ 33
4.7. Informacioni podsistem – Šaltersko poslovanje _______ 34
4.8. SPnet POŠTA SRPSKE_________________________ 35
4.9. Novi servisi i usluge_____________________________ 37
4.9.1. SPINTER – Internet provajder Pošta Srpske_____ 37
4.9.2. Info – kiosk_______________________________ 38
4.9.3. VoIP (Voice over Internet Protocol)____________ 40
4.9.4. Hibridna pošta___________________________ 42

Uvod

Poštanski saobra

aj, kao sistem za prenos vesti i saopštenja, prati

ove

anstvo

od postanka civilizacije do današnjnih dana. Okolnosti nastanka i razvoja
poštanskog saobra

aja, kao i obaveze koje svaka država preuzima na bazi

Svetske poštanske konvencije i obaveza prema Svetskom poštanskom savezu,
uslovile su tretman poštanskog saobra

aja kao odre

ene vrste državne

organizacije tj. organizacije koja treba da izvršava funkcije koje joj država odredi.

Razvoj društvenih odnosa i privrednih potreba, kao i modernizacija tržišnog
poslovanja, uslovljavaju potrebu prilago

avanja p

та

ко

g sistema

tendencijama tih pojava. P

та

nski sistem je po svojoj funkcionalnosti jedan od

preduslova za savremeni razvoj drštva, koji treba da obezbedi odgovaraju

protoke poslovnih i drugih informacija. Razvojem informacione tehnologije i
strukturnom reformom , pošta se našla na raskrsnici dva puta:

•

put negovanja dosadašnjeg imidža (koji sigurno vodi do gubljenja
sadašnjih korisnika).

•

osposobljavanje za brzo reagovanje na doga

aje u okruženju, što

podrazumeva, izme

u ostalog, uvo

enje novih usluga i fleksibilniji odnos

prema zahtevima tržišta.

Pojava sve ve

e konkurencije na nekim segmentima tržišta poštanskih usluga,

podstakla je da se razmišlja o uvo

enju novih usluga. Tradicionalne poštanske

usluge ne mogu više da obezbe

uju prosperitet ovog sistema, ve

su potrebne

nove usluge i nova tržišta sa novim tehni

ko-tehnološkim dostignu

ima.

“Jedino je promena stalna” je

uveni zaklju

ak,do koga je došao starogr

ki filozof

Heraklit još pre skoro 2500 godina, i on se u potpunosti može primeniti na
današnje globalno poslovanje. Svet se menja brzo i fundamentalno. Globalna
tržišta su ve

realnost. Razvoj tehnologije i svetska dešavanja stavljaju vlade i

itave industrije pred sudbonosni izbor: da se redefinišu ili da odu u istoriju.

Simboli starog poretka ruše se svakodnevno, a ono što ostane

eka nesigurna

budu

nost. Jedna od glavnih karakteristika okruženja u kom živimo su stalne

promene, i to promene koje se stalno ubrzavaju. Jedino u šta se sigurno
možemo pouzdati je da ništa ne

e biti kao što je bilo.

Živimo u periodu u kome tre

a tehnološka revolucija izaziva fundamentalne

promene u svim sferama ljudskog delovanja i u

estvuje u nastajanju fenomena

naj

eš

e nazvanog “ubrzana istorija”. Pozitivne promene su uslov pozitivnih

dugoro

nih ekonomskih, socijalnih i drugih promena, te stoga uspešna strategija

razvoja nije mogu

a ako njenu srž ne

ine te promene.

Globalno tržište je relativno novo svojstvo našeg sveta. Ono postoji zahvaljuju

modernim komunikacionim sistemima, koji omogu

avaju brzo i efikasno

premeštanje robe, ljudi i informacija širom sveta. Globalno tržište i dobri
komunikacioni sistemi formiraju za

arani krug. Bolji komunikacioni sistemi

olakšavaju me

unarodnoj trgovini da se razvija, a ona sa svoje strane pove

ava

zahteve za boljim komunikacionim sistemima. Tehnologija omogu

ava da se ovaj

fenomen rasprostre kroz celo društvo, izazivaju

i važne promene u radnoj praksi

sa odgovaraju

im posledicama i na na

in života pojedinaca. Ovi efekti sa svoje

strane stimulišu promene u društvenim institucijama kao što je, vlada, obrazovni
sistem, socijalna i poreska politika, struktura porodice i dr.

Rastu

i zna

aj globalnog tržišta i me

unarodne konkurencije stvara imperativan

zahtev za mnoge organizacije da naprave fundamentalne promene u svojoj
organizacionoj strukturi i radnoj praksi, u nameri da prežive u sve žeš

konkurenciji. Neke od organizacija biraju radije da odmah pristupe neophodnim
promenama, da se ne bi našle pred ultimatumom: ”Promeni se ili umri”. Brojne
promene u savremenom svetu inicirane burnim tehnološkim razvojem (posebno
u oblasti komunikacija) – izmene karakteristika tražnje i promene u poštanskim
proizvodnim i troškovnim funkcijama – stvorile su pritisak na tradicionalnu
ekonomsku strukturu poštanske službe i dovele u pitanje njenu dalju egzistenciju.

Razvoj informacionih i telekomunikacionih tehnologija

ini osnovu razvoja

savremenog društva. Globalno informaciono tržište sa marketingom i
informaciona ekonomija predstavljaju osnovne karakteristike savremenog
poslovanja. Intenziviran razvoj ove tehnologije uslovio je globalizaciju poslovnih
procesa i tržišta posredstvom raznih mreža i servisa. Ta prisutnost se odražava
i na poslovanje pošte.

Suština rada se odnosi na savremene tehnološke pristupe, koji omogu

avaju

nove strategijske odnose pošta-korisnik usluge sa svrhom ostvarivanja opstanka,
rasta i razvoja pošte i sticanje konkurentske prednosti. U tim okvirima
informaciona tehnologija stvara nove mogu

nosti za primenu adekvatnih

koncepcija u poslovanju pošte.

U dvadeset prvom veku komparativne prednosti preduze

e se sve više

zasnivati na tehnologiji, jer preduze

a ako žele da plediraju na konkurentnost

treba da idu u korak sa brzim tehni

kim razvojem. Tehnologija sadrži znanje,

stru

nost, kao i na

ine za koriš

enje faktora proizvodnje u cilju stvaranja

proizvoda i usluga, za kojima postoji ekonomska tražnja. Tehnologija je znati
praviti stvari pomo

u kojih društvo zadovoljava svoje potrebe. Ona je simbol

ekonomskog rasta i kreacije rada, kao osnova za bolji kvalitet života. Tehnologija
se mora posmatrati kao deo poslovne strategije za ostvarivanje konkurentske
prednosti, odnosno, na osnovu nje se može održati - poboljšati strategijska
pozicija preduze

a. Tehnologija je pokreta

ekonomskog rasta i ona doprinosi

rastu pove

anjem produktivnosti.

Nova tehnologija

ini osnovu tehnološkog napretka, a tehnološki napredak je

najvažnija osnova održivog ekonomskog razvoja. Nova tehnologija odre

uje

smer, brzinu i frekvenciju tehnološkog napretka, a rezultat je inovativnost
procesa. Inovativnost u strateškom zna

enju kao strategijski na

in ostvarivanja

konkurentske prednosti sveobuhvatno predstavlja stepen uvo

enja ne samo

novih tehnologija ve

i novih proizvoda - usluga, novih procesa, pristup

1. POJAM I ZNA

AJ INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH

TEHNOLOGIJA

Nemojte se pitati šta informaciona tehnologija može da uradi za Vas, nego šta je
to što Vi možete da uradite za informacionu tehnologiju.

Današnje društvo evoluira u

informaciono društvo

. Tine tehnologija postaje alat u

službi informacije, a informacija – znanje, mo

i novac. Brzina i uspešnost

primene informacione tehnologije

e postati osnovni faktor snage i upotrebne

vrednosti današnjih menadžera.

Razvoj telekomunikacija i informatike (komunikaciono informati

ke tehnologije),

kao osnova nove tehnološko-ekonomske paradigme ozna

ava prekretnicu i u

razvoju pošte. To je možda i jedini uslov kako bi sadašnji javni operator mogao
uspešno da se nosi sa konkurencijom posebno u uslovima globalizacije tržišta.

Ako se prou

ava uticaj tehnologije na privredu i društvo može se videti da

postoje tzv. generi

ke tehnologije koje im menjaju strukturu. To su takozvane

visoke tehnologije, a pre svih informacione tehnologije. “Pod informacionim
tehnologijama podrazumevamo sistem koji obuhvata ra

unarske i komunikacione

ure

aje, i sva znanja i metode koje su potrebne za njihovu primenu.”

Sistem

informacionih tehnologija obuhvata:

•

mikroelektroniku;