ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
- Рачунарство и информатика -
Вештачка интелигенција
Примена неуронских мрежа у препознавању текста
Студент: Јована Пантић Р 42/09 Ментор: др Бранислав Јевтовић
У Блацу, 2011. год.
2
Предговор
Семинарски рад из предмета
вештачка интелигенција,
са темом
примена неуронских
мрежа у препознавању текста,
састоји се из X поглавља у којима се настоји да се што
једноставнијим приступом изврши анализа постављене проблематике.
У оквиру самог рада анализиран је и комерцијални OCR софтвер компаније Abby под
називом Fine Reader. При реструктуирању овакве апликативне структуре води се
рачуна о томе да се назначе елементи који врше препознавање текста и који конвертују
текстуалне симболе у читљиве структурне целине које су раније имале деформације.
Примена ове подобласти вештачке интелигенције у данашњем модерном
информатичком друштву је неизбежна. Очигледни примери су апликације које
препознају руком писане форме на дисплејима преносивих мултимедијалних уређаја
попут телефона, таблета, лаптопова...
Компанија Microsoft је у току 2010. године организовала сакупљање инфромација у
студентским окружењима за израду софтвера за препознавање текста јер исти
имплементира у оквиру најновијег издања оперативног система Windows у току 2012
године. Иако је развојна верзија овог система већ доступна за бесплатно преузимање у
оквиру ње се не налазе овакви напредни алати, али се са сигурношћу тврди да исти
неће изостати са финалне верзије оперативног система Windows 8.
Abstract
Seminar subjects from artificial intelligence, with the theme of the application of neural
networks аim to identify the text consists of IV chapters in which is trying to be as
straightforward approach to analyze the set of problems.
As part of the paper analyzed the commercial OCR software company named Abby Fine
Reader. When such applicative structure of the restructuring shall be given on how to specify
the elements that perform text recognition and text symbols, which are converted into
readable structural units that previously had deformities.
The application of this sub-areas of artificial intelligence in today's modern information
society is inevitable. Obvious examples are applications that recognize handwritten forms the
displays of portable multimedia devices such as phones, tablets, laptops ...
In the year of 2010 Microsoft Corporation organized collection of information in the student
environment to create software for text recognition the same as implemented in the latest
edition of Windows during 2012. Although the development version of the system is already
available for free download within it are not such advanced tools, but was confident that it
will not be absent from the final version of Windows 8.
4
д давнина људе привлачи интелигенција, како сам појам интелигенције тако и
могућност конструисања интелигентних машина које би могле самостално да
раде. Такве примере можемо пратити кроз историју. У старој Грчкој људи су се
бавили питањима интелигенције, знања и правилног закључивања, а међу њима се
нарочито истакао Аристотел. У XIII веку је Ramon Lull (1235-1316) описао систем Ars
Magna којим је покушао да помоћу механичког комбиновања, симболичке нотације и
комбинаторних дијаграма оствари интелигентан систем. Током XVII века, G.V. Leibnitz
(1646-1716) и Blaze Pascal (1623-1662) покушавали су да конструишу механичку
рачунску машину за сабирање.
О
Цифарска рачунска машина коју је конструисао Charles Babbage, била је у стању да по
одређеном алгоритму извршава операције са декадним бројевима. Средином 19-тог
века George Boll разрађује алгебру логике у којој се алгебарска симболика користи за
оперисање појмовима при логичком извођењу. Енглез Alan Turing и Американац Post,
1936-те године, независно један од другога објављују радове из области математичке
логике и износе могућности конструисања универзалног трансформатора информација.
Међутим, тек појавом првог рачунара "Electronic Numerical Integraator and Computer"
(ENIAC) кога су 1945-те године измислили Mauchlu и Ј. Presper Eckert, може се
говорити о интелигентним машинама.
У почетку су рачунари били првенствено намењени за извршавање рачунских
операција али врло брзо је уочено да они имају далеко веће способности. Већ први
резултати у примени рачунара упућивали су на могућност рачунара да преузме вршење
одређених интелектуалних способности. Повољни резултати истраживања навели су
неке од научника да дају преурањене изјаве да се убрзо може конструисати мислећа
машина или електронски мозак. Због ових преурањених изјава су се водиле бројне
дебате.
Крајем 50-тих, све до средине 60-тих година, проблематика вештачке интелигенције
била је доста расплинута између фантастике, маште, потенцијалних могућности и
практичних остварења. Занемаривање разлике између потенцијалне остварљивости и
обима практичних проблема, који се налазе на путу до остваривања идеје, је један од
честих узрока неразумевања могућности вештачке интелигенције.
Сматра се да је вештачка интелигенција као информатичка дисциплина установљена на
научној конференцији
The Darmouth Summer Research Conference on Artificial Inteligence
у Дармуту, Сједињене Америчке Државе, 1956. године. Том приликом предложено је,
од стране John McArty-ja, и само име дисциплине, не сасвим срећно, јер је то име често
изазивало недоумице и подозрење.
Конференција је трајала месец дана и била је пре свега усмерена ка прфилисању нове
области која је настајала. Конференцију су организовали John McArty, Marvin Minsky,
Nataniel Rochester и Clod Shenon.
Вештачка интелигенција је једна од области рачунарства која се последњих деценија
5
најбрже развија. Паралелно са тим бурним развојем расту и очекивања од ове
дисциплине. Док се за неке области рачунарства већ сматра да су заокружене и да се у
њима не очекују нови значајни продори, од вештачке интелигенције се резултати тек
очекују, упркос томе што су већ развијени многи ”интелигентни” системи који
функционишу изузетно добро.
Ово можда можемо да објаснимо тиме што ти ”интелигентни” системи, и поред
варљивих спољних манифестација, функционишу на принципима које, најчешће
неможемо сматрати заиста интелигентним. Тиме, наравно, вештачка интелигенција
само добија на атрактивности, а нови експерименти и теоријска истраживања
представљају пут ка новим применама у најразличитијим областима.
Како је развој вештачке интелигенције одувек био заснован на комплементарном
повезивању теорије и експеримената, тако и будући развој захтева проширивање и
учвршћивање теоријских знања, пре свега математичких, али и знања о специфичним
областима примене, као и њихову адекватну формализацију.
Слика 1.
На слици је приказан робот NASA-e који имплементира принципе вештачке интелигенције
Назив ове машине је Robonaut 2 и њена способност да комуницира са Међународне Свемирске Станице
IIS путем сајта Twitter је заинтригирала светску јавност поред чињенице да робот врши поправке
уместо самих астронаута
1.1 Основни појмови вештачке интелигенције
