Увод
Време у ком живимо одликује се снажним променама у техници и
технологији које су заживеле у многим областима друштва. Образовање се иначе
спорије отвара према новим технологијама у односу на производњу, саобраћај и др.
Ипак, деца која код куће и ван школе живе у технички богатом окружењу, очекују
промене и у образовању у складу са временом у ком живе. У том смислу се у
образовање већ уводе системи за аутоматску обраду података, мултимедијални
системи, учење на даљину, виртуелне школе и друге технологије које доводе до
повећања активности ученика, квалитетнијег вредновања знања и напредовања
ученика у складу са индивидуалним способностима и знањима.
Модернизација наставе и учења представља облик унапређивања рада у
образовању која је заснована на увођењу система образовања у технолошко
окружење информатичког друштва. Рачунар, као техничко средство, симболизује
информатичку еру, па тако данас са правом можемо говорити о свестраној примени
рачунара у образовању, практично у свим деловима тог комплексног система.
Настава уз помоћ рачунара односи се на модернизацију наставе. Употребом
рачунара у настави мења се не само стил рада, него у великој мери и квалитет
знања. Његовом употребом стварају се разноврснија, динамичнија, комплекснија
знања која су ближа савременим потребама и захтевима. Сем рационализације,
увођење рачунара у наставу, доприноси и индивидуализацији образовања, јер
омогућава индивидуални рад и напредовање, као и различите прилазе и темпо у
раду појединца.
Савремена настава подразумева примену рачунара. Настава уз помоћ
рачунара недовољно је заступљена у нашем систему школства. Да би се успешно
реализовала у разредној настави, учитељ мора да буде информатички писмен. Мора
се водити рачуна и о физичким и менталним карактеристикама ученика разредне
наставе. Рачунари се морају прилагодити потребама ученика. Применом наставе
помоћу рачунара при обради наставних садржаја формирају се трајнија знања
ученика, развијају различити облици мишљења и естетске навике. Постиже се
4
корелација међу свим наставном предметима, а стечена знања ће ученици боље
користити при усвајању нових знања. Правилном употребом рачунара поспешује се
интеракција и конверзација међу ученицима. Настава помоћу рачунара у многоме
доприноси развоју говора и научног језика ученика. Ученици који стичу нова
знања употребом рачунара и образовних рачунарских софтвера показиваће боље
резултате него ученици оји се образују на традиционалан начин.
Савремено образовање не може одговорити потребама и захтевима
садашњости, а нарочито потребама и захтевима будућности без смишљене и
ефикасне употребе модерне образовне технологије, у чему водећу улогу има
рачунар.
5
1.2. Настава
Према Педагошком речнику (1967: 614) настава се одређује као: „симултан
васпитно - образовни рад који је неразлучиво повезан са школом или њој сличном
институцијом и у коме се стално манифестује дидактичка интеракција наставника и
ученика, односно полазника. Основно значење наставе изражено је у томе да је
настава научно заснован и систематски организован институционални васпитно-
образовни рад намењен ученицима, односно полазницима одређеног узраста и
диференцираног степена образовања на утврђеној концепцији наставног плана и
програма реализован сарадничким односима наставника и ученика као
организатора и реализатора циља и задатака наставног рада.“
„Настава је најорганизованији и најсистематичнији начин одгоја и
образовања. У настави постоје три фактора: наставник, ученик и наставна грађа.
Међусобни однос ових фактора одређен је законитошћу дидактичког троугла.
Наставник одабере и припрема наставну грађу с намером да ученицима олакша
схватање и усвајање нове грађе“ ( Енциклопедијски речник, 1963: 518).
У Педагошкој енциклопедији се каже: „Настава је темељни део школског
рада у ком се плански и организовано спроводи одгој и образовање ученика
према прописаном наставном плану и наставном програму. Зато је настава
плански и организован одгојно- образовни процес“ (1989: 88).
„Настава је процесуалног карактера, а то значи одређено кретање. Због тога
је и називамо наставним процесом. То целокупно кретање
усмерено је на
остваривање одређених задатака“ ( Ђорђевић, 2002: 182 ).
По нашем мишљењу, професор Вилотијевић је дао најпотпунију ефиницију
наставе: „Настава је плански организован васпитно- образовни процес којим
руководи наставник, а чији је задатак да помаже ученицима да стичу знања,
вештине и навике и да се развијају као личности.
Заснована је на друштвено
одређеним циљевима и задацима“ (Вилотијевић, 1999, 83 ).
7
2. Историјски развој компјутерске технологије
Проналазак и непосредна примена компјутера у васпитно- образовној
делатности има своју релативно кратку али истовремено и изузетно богату
историју. У развојном циклусу су једна другу наслеђивале технолошки савременије
генерације компјутера после чега је уследило креирање знатно квалитетнијих,
савременијих и оперативно прихватљивијих типова корисничких програма. Прве
компјутерске конфигурације биле су врло ретке, а уз то и изузетно скупе. Такве
машине најчешће би заузимале по неколико просторија а нису биле у могућности
да помноже два двоцифрена броја за готово пет секунди што говори колико су они
били технички и програмски несавршени. Међутим, технологија израде компјутера
је у међувремену толико напредовала да је данас конфигурација величине писаће
машине у могућности да за само једну секунду помножи и до милион
шеснаестоцифрених бројева.
Примена компјутерске технологије у образовању нема дугу традицију, али
је ипак од њеног настанка до данас могуће идентификовати шест међусобно
различитих развојних етапа.
Прва етапа
траје од 1959. године до 1965. године. Њу карактерише мали број
компјутера коришћених у васпитно- образовне сврхе, примењиваних углавном у
експерименталној настави. Била је то технолошки и програмски веома
нефлексибилна генерација компјутера. Њихове оссновне функције су се заснивале
на систему електронских (вакумских) цеви и кабловским везама међу појединим
техничким елементима (Мијановић, 2002: 240). Ови елементи су били велики,
трошили су много струје и ослобађали велику количину топлоте. Рачунари су били
нпр. ЕNIAC је био тежак неколико тона и трошио је око 174 KWh. За складиштење
програма и података користиле су се различите меморије (магнетне траке и
добоши). За писање програма користио се машински језик (www.gimnazija-
paracin.edu.rs).
8
Трећа етапа (1964-1970)
- препознатљива је по производњи хардверских
конфигурација са интегралним колима мањих димензија, већег капацитета
меморије и бржег обављања одређених операција. Захваљујући томе први пут су
обезбеђене основне претпоставке за повезивање већег броја терминала у један
функционални систем. Те нове технолошке могућности удружују стручњаке
различитих профила са намером да се креирају квалитетнији образовни софтвери.
Тако започиње „индустријска“ продукција софтвера и све организованија примена
компјутера у наставне сврхе (Мијановић, 2002: 240). Увођење интегралних и LSI
(Large Scale Integration) интегралних кола са високим степеном интеграције
омогућило је производњу чипова са хиљадама транзистора. Ниска цена, висока
поузданост, мале димензије, мала потрошња електричне енергије и брзина
извођења операција значајно су унапредили развој мини тачунара. За сладиштење
података и програма користиле су се магнетне траке. Ову генерацију карактеришу
и побољшање периферне јединице које су омогућиле повезивање више периферних
уређаја и повезивање више рачунара помоћу телефонске линије. За управљање и
контролу рачунара развили су се оперативни системи, а за писање програма
користе се виши програмски језици COBOL, FORTRAN, ALGOL и LIPS.
Најкаректеристичнији рачунари за ову генерацију су IBM 360 PDP-1
(www.gimnazija/paracin.edu.rs).
Слика 5: Интегрисано коло
Слика 6: IBM 360
1
