УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЕЊЕНИ МЕНАЏМЕНТ,ЕКОНОМИЈУ И
ФИНАНСИЈЕ,БЕОГРАД
Предмет: Менаџмент квалитета
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРИМЕНА СТАНДАРДА У АУТОМОБИЛСКОЈ
ИНДУСТРИЈИ
Ментор: Студент:
Доц.др. Габријела Поповић Драган Михајловић, I002-01/2017
Београд, 2020.година
САДРЖАЈ
УВОД......................................................................................................................1
1
.
КВАЛИТЕТ КАО ТРЖИШНА КАТЕГОРИЈА....................................................2
1.1. Дефиниција квалитета
................................................................................
2
1.2. Карактеристике квалитета
........................................................................
3
1.3. Управљање квалитетом..........................................................................................3
2. СТАНДАРДИ У АУТОМОБИЛСКОЈ ИНДУСТРИЈИ......................................4
2.1. Дефиниција стандарда............................................................................................4
2.2. ИСО 9000:2000...........................................................................................................5
2.3. ИСО/ТС 16949:2009...................................................................................................5
2.4. Интеграција ИСО/ТС16949/2009 са другим стандардима.................................7
2.5. Захтеви стандарда......................................................................................................8
2.6. Утицај примене стандарда ИСО/ТС16949 на побољшаље пословаља...........12
2.7. Сертификација ИСО/ТС16949................................................................................13
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................14
1. КВАЛИТЕТ КАО ТРЖИШНА КАТЕГОРИЈА
1.1. Дефиниција квалитета
. Квалитет је реч латинског порекла и означава
својство, особину, врлину, вредност, добру особину (Вујаклија, 2003). Квалитет се
може дефинисати са два аспекта:
произвођача
и
потрошача
. За
произвођача
квалитет је усаглашеност са захтевима тј. са правилима процедуре производње, док за
потрошача
он представља укупност карактеристика производа који имају способност
да задовоље и изречене и подразумевајуће потребе. У литературе се могу наћи
различите дефиниције квалитета, које су кроз историју трпеле одређене промене:
По Juran-у (1974) квалитет је “свеукупна подесност за употребу." Crosby (1979) је
дефинисао квалитет као “усклађеност са захтевима или спецификацијама”. EOQC
(Европска организација за квалитет) дефинише квалитет на следећи начин: “Квалитет
је степен до кога производ задовољава потребе корисника - потрошача”. Међународна
организација за стандарде (International Standard Organization – ISO) је 1986. год.,
поставила стандарде квалитета, према којима се квалитет дефинише као: “скуп свих
својстава производа која се односе на њихову могућност да задовоље утврђене или
изражене потребе“. Garvin је (1987) идентификовао осам компоненти које су кључне за
дефинисање квалитета:
1. Перформансе, употреба – да ли производ служи чему је намењен и колико
добро;
2. Издржљивост – колико ће производ трајати;
3. Поузданост – колико ће производ бити у употребљив пре појаве дефекта; ´
4. Могућност сервисирања - да ли се производ може поправити у случају квара;ˇ
5. Естетика;
6. Додатне функционалности – да ли производ поред основне намене има још
примена;
7. Репутација – какав углед ужива компанија или сам производ;
8. Усклађеност са стандардима.
2000. год., у стандарду ISO 9000 дефинисан је квалитет као: “ниво до кога скуп
својствених карактеристика испуњава захтеве”.
Из предтходно навадених дефиниција је очигледно да квалитет представља
тржишну категорију “
која обухвата свеукупност настанка и реализације
материјалних производа и услуга, на нивоу до кога њихова својства обезбеђују
усаглашеност са захтевима тражње
(испуњавају захтеве корисника)”.
1.2. Карактеристике квалитета.
Карактеристике квалитета се деле у две класе:
нумеричке (квантитативне)
и
атрибутивне (квалитативне). Нумеричке
или
квантитативне
су оне које су мерљиве и које се могу изразити нумеричком скалом
(нпр. колицина шећера у соку, чекање у редовима изражено у минутима, итд).
Међутим, за оне карактеристике које се не могу изразути на нумеричкој скали кажемо
да су
атрибутивне
или
квалитативне
(нпр. попут мириса, задовољства, боје, итд). Ако
неки производ или услуга има карактеристике квалитета који не задовољавају одређене
стандарде, онда се за тај производ каже да је дефектан. Имајући у виду претходно
речено, може се дати потпунија и савременија дефиниција квалитета: „квалитет је
величина која је обрнуто пропорционална варијабилности“. ˇШто је већа нежељена
варијабилност на неком производу, то је шкарт или дефект чешћи. Дакле, квалитет
производа је већи уколико је варијабилност мања. Међутим, често се дешава да је
тешко обезбедити купцу производе који имају карактеристике квалитета са веома
малом варијабилношћу, или су на нивоу који одговара очекивањима купаца. Ако се
деси да је одступање од очекиваног нивоа квалитета велико производ се може
прогласити непожељним и неприхватљивим. Производ се сматра дефектним уколико
има једну или више неусаглашености које могу да доведу до критичног смањења
сигурности или ефикасности производа. Зато се уводи дефиниција побољшања тј.
унапређења квалитета. Побољшање квалитета представља смањење варијаблиности у
процесу производње.
1.3. Управљање квалитетом.
Последњих година, огроман значај у пословању се
придаје управљању квалитетом, како у моделима тоталног управљања квалитетом
(ТQМ), тако и у нормализацији и сертификацији ISO 9000 (Ahire и Ravichandran, 2001;
Koc, 2007). То је условило да се научни капацитети и ресурси усмере на истраживање и
проучавање кретања квалитета. Тренутно постоји неколико пословних стратегија или
филозофија управљања квалитетом, које предузеће тј. организација може применити да
би одржала и побољшала квалитет својих процеса, производа, услуга и укупних
пословних перформанси.
Као најважније стратегије истичу се:
• управљање тоталним квалитетом (TQM - Total Quality Management);
• MBNQA - Malcolm Baldrige модел пословне изврсности;
