Visoka medicinska i poslovno-tehnološka škola
strukovnih studija Šabac
Smer: Informacione tehnologije
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
ARHITEKTURA RAČUNARA I
OPERATIVNI SISTEMI
SSD diskovi: Primena u Windows i Linux sistemima
Student: Nebojša Trifunović 4-12/2016
Profesor:
Dr Branko Markoski
Šabac, januar 2018.
4
UVOD
Solid State Drive, poznatiji po svojoj skraćenici SSD je memorijski medijum koji koristi
isključivo integrisana kola za trajno skladištenje podataka i za razliku od svog predhodnika Hard
Disk ne sadrži diskove niti bilo kakve druge pokretne elemente. Iz praktičnih razloga SSD iako
novija tehnologija sadrži slične interfejse za njihovo priključenje u računarsku konfiguraciju kao
i klasični diskovi mada su dizajnirani i posebni intefejsi za rad isključivo sa njima kao što je
SATA Express. Sa obzirom na to da nemaju pokretnih elemenata oni su mnogo odporniji na
fizička oštećenja, ali ono što ih najviše razlikuje od klasičnih diskova jeste višestruko veća brzina
pisanja i čitanja podataka. Sve ovo dovodi i do toga da im je odnos cene i kapaciteta memorije
daleko lošiji. Na današnjem tržištu jedan klasičan tvrdi disk od 500GB vredi manje od SSD od
60GB.
5
1. KRATAK ISTORIJAT
Solid State Drive-ovi vode poreklo od CCROS
(card capacitor read-only store ) memorija
iz 50-tih godina prošlog veka. 70-tih i 80-tih godina SSD tehnlogija se primenjivala u prvim IBM
superračunarima. Memorijski moduli su se bazirali na različitim vrstama RAM memorije, a taj se
princip zadržao sve do pre nekoliko godina. Mana im je bila što su bili previše skupi i relativno
kratkog životnog veka pa sa obzirom na to, tih godina ova tehnlogija nije zaživela.
1983. godine je proizveden prvi ovakav disk baziran na flash tehnologiji, sličnoj kakva se
koristi danas u najmodernijim modelima. Proizvodnja se nastavila i SSD su se najviše
primenjivali u industiriji, jedan od razloga je bio taj da su jedino preduzeća i mogla da ga priušte,
npr. 1991. Solid State Drive od 20MB je koštao preko 1000 dolara. Od 2009. se koristi NAND
flash tehnologija memorijski modula, koja predstavlja najstabilnije rešenje i ne zahteva
električnu energiju za “pamćenje” podataka. Pre nje korišćeni su moduli bazirani na DRAM, koji
su bili izuzetno brzi ali kratkog životnog veka i smanjene stabilnosti. Današnji najmoderniji
NAND fleš modeli se povezuju preko PCI Express intefjesa, što omogućava znatno veće brzine
od SATA interfejsa.
Slika 1. Dataram Bulk Core SSD iz 1976.
Dataram Bulk Core SSD iz 1976. Čudo od tehologije, 10,000 puta brži od tadašnjih
diskova sa „fiksiranom glavom“. Iako nije koristio poluprovodničku tehnlogiju, nije imao
pomerajućih komponenti kao i sadašnji modeli i svakako je predstavljao poslednju reč
memorijske tehnologije.
2
