1
PRIVATNOST I ZAŠTITA NA WEB-u
Svakodnevno na internetu se pojavljuju hiljade novih virusa i hiljade novih hakera koji su
spremni da upadnu u naš racunar i izvrše totalnu pometnju. Da bi se sacuvali koristimo
programe za zaštitu od virusa (
antiviruse
), za upade hakera-lamera (
Firewall
) i za privatnost
na web-u koristimo cookies (u slobodnom prevodu-kolacice). Da bi stvorili predstavu o
antivirusima prvo cemo objasniiti sta su to virusi i navesti neke od najcešcih primera.
Kompjuterski virusi su mali programi, od svega nekoliko kilobajta, koji imaju iskljucivo cilj
da naprave štetu na zaraženom kompjuteru. Dakle, oni nemaju niceg živog u sebi, ne prenose
se putem vazduha ili dodirom disketa sa drugim disketama. Pošto su oni samo programi,
normalno je da nisu sami nastali. Viruse pišu hakeri. Razmnožavaju se uglavnom tako što
sami sebe ugnjezde u druge fajlove, a štetu prave tako što brišu ili menjaju fajlove na disku.
Ono što je najbitnije da znamo je da se virusom možemo zaraziti na dva nacina:
- preko disketa koje nam je dao prijatelj ciji kompjuter ima virus
- preko fajlova koji su nam stigli uz e-mail (ili ICQ)
Najcešci virusi crvi i trojanci
Crv
se širi uglavnom putem e-maila, mada u poslednje vreme i preko IRC kanala! Crv je
takva vrsta virusa koja se lako prenosi sa jednog racunara na drugi i automatski se može
prenositi kroz racunare u mreži bez direktne akcije korisnika. Teško ih je otkriti jer su
specificirani da rade jednu stvar i mogu da obrišu sve tragove svog postojanja na racunaru sa
kojeg je crv prešao. Šire se tako što dobijamo e-mail sa prikacenim fajlom, i kada se startuje,
automatski postaje dalji prenosilac crva, tj. crv se sada i sa zaraženog racunara šalje na druge
e-mailove, i tako u krug (od nas prede na našeg prijatelja, sa našeg prijatelja na njegovog
prijatelja...)
Neki crvi su opasni, a ima i onih koji ništa destruktivno ne rade, vec se samo šire putem e-
maila i služe samo da zaguše mrežu...
Najšecci su:
Badtrans, Klez, Hybris...
Trojanac
je isto program, koji, kada se “ubaci” u neciji racunar, šalje sve šifre na e-mail
hakeru (koji ga je i ubacio), i omogucava mu da preko njega (trojanca) pristupi zaraženom
disku (što znaci da haker tada može da cita/piše/briše fajlove na zaraženom racunaru) ili cak
dobije pun pristup zaraženom racunaru, što znaci da može recimo da ugasi ili ga iskoristi za
napad na neki drugi racunar. Sve to bez znanja vlasnika zaraženog racunara! Posledice mogu
da budu katastrofalne: haker može da nam uništi sva dokumenta na disku, može da nam
potroši Internet sate...
Da bismo sprecili da nam hakeri ubace trojanca moramo znati kako ih oni ubacuju.
Hakeri ubacuju trojance tako što pošalju e-mail koji sadrži fajl (koji je u stvari trojanac) i u
kojem neprimetno mole primaoca e-maila da startuje program koji su mu poslali, lažuci ga da
mu šalje neku igru, sliku, screensaver...
Treba napomenuti i da ime trojanca može biti bilo koje. Hakeri ce namerno staviti da ime fajla
izgleda kao neki sistemski program kako bi žrtva pomislila da je to legalan program. Trojanac
2
se može instalirati kao WINDOWS.EXE, INTERNET.EXE pa cak i EXPLORER.EXE koji je
stvarno sistemski fajl, samo što ce trojanac biti u nekom drugom direktorijumu a zvace se kao
pravi EXPLORER.
Ovde važi zlatno pravilo:
- ne otvarati ni jedan fajl koji nam stigne uz e-mail ili ICQ a koji nismo tražili. Samo
fajlove za koje smo se prethodno dogovorili da nam ih pošalju smemo otvoriti!
Najbolja zaštita od trojanaca je Firewall!
Neki od trojanaca su: Back Orifice, Badtrans, LoveLetter...
Antivirusni (AV) programi
Antivirusni (AV) programi
su programi koji služe za pregledanja (skeniranje) i zaštitu
racunara od virusa, crva i drugih oblika malicioznog koda. Ukoliko AV program prepozna
virus - pokušace da ga izbriše ili neutrališe, odnosno, ukoliko je naš racunar vec od ranije
zaražen, pokušace da ukloni ili "dezinfikuje" virus. U nekim slucajevima, a zavisno od vrste
virusa, nakon tog postupka bice potrebno popraviti odredjene datoteke koje je virus svojim
delovanjem oštetio. Sprecavaju zarazu tako što skeniraju fajlove koje pokrenemo u potrazi za
kôdom (programom unutar programa) i ako nadu kôd koji odaje prisustvo virusa oni zabrane
pokretanje zaraženog programa. Fajlove koji su vec zaraženi ciste tako što jednostavno unutar
zaraženog fajla brišu kôd za koji su sigurni da je virus.
Kako se novi virusi pojavljuju svakodnevno, potrebno je uvek ažurirati (update) verzije
programa i listu virusa od kojih program može "odbraniti" racunar, sistemom stalnog pracenja
rada racunara i sprecavanjem destruktivnih akcija virusa. Neke od adresa proizvodaca
antivirusnog softvera na kojima možemo pronaci informacije o najnovijim virusima, nove
definicije virusa, a na nekima prebaciti na svoj racunar verzije antivirusnih programa su:
Kaspersky Anti-Virus (www.kaspersky.com)
Norton Antivirus (www.symantec.com)
AVG AntiVirus (www.grisoft.com)
PC-Cilin (www.antivirus.com)
F-Prot (www.complex.is)
Sophos Anti-Virus (www.sophos.com)
McAfee VirusScan (www.mcafee.com)
F-Secure Anti-Virus (www.f-secure.com)
Panda Antivirus(www.pandasoftwere.com)
Najpoznatiji, a po mnogima i najbolji antivirus programi su AVP Kaspersky i Norton
Antivirus.
Primer:
Na internetu je uraden test 8 najboljih antivirusa, a testirani su na 100 najcešcih virusa.
Najbolje rezultate imali su AVP Kaspersky i Norton Antivirus, stoga evo njihovih rezultata:
AVP Kaspersky – pronašao 91/100 virusa
Ovaj Antivirus nam stiže iz Rusije. Ruska tehnologija se pokazala ovde kao nenadmašna.
Lažnih uzbuna nije bilo. Rezidentan deo ovog programa stalno skenira tekuci direktorijum,
skenira sadržaj arhive, pakosne aplete Jave i ActiveX, naš e-mail kao i programe preuzete sa
mreže (ukljucujuci i diskusione grupe). Uklonio je sve viruse koje je otkrio bez oštecenja
fajla. Nije otkrio dva makro virusa (jedan se zove Not_Virus), nije otkrio 3 najnovija
Backdoor trojanaca i nije otkrio 4 stara virusa što mu je veliki minus. On je više
specijalizovan za otkrivanje Backdoor trojanaca (otkrio je ih je najviše od svih ostalih
