4
Мотивација је процес свесног покретања и усмеравања активности човека ка остварењу
одређеног циља. Сваки процес мотивације се може објаснити на два начина, у ужем и у
ширем смислу.
У ужем смислу то је процес који се остварује између потребе и циља. У ширем смислу
то је процес од почетка спознаје одређене потребе, схватања њене неопходности, па све
до њеног задовољења, чиме се иницира нова потреба. Тако се остварује мотивациони
циклус понашања, који се може схватити као круг који почиње јављањем неке потребе,
а завршава се остварењем циља. Између потребе и циља се налазе препреке које
мотивационим циклусом треба савладати. Код нижих мотива мотивациони циклус је
једноставан, док је код виших мотива сложен и садржи низ физиолошких и
психолошких трансформација.
Пошто је мотив изазван и активност почне да се остварује може доћи до тога да он буде
задовољен и незадовољен. Последице су различите. Стално задовољавање мотива
охрабрује личност, она стиче поверење у себе. Незадовољавање мотива доводи до
незадовољства човека који губи поверење у себе и пасивизира се.
Може се закључити да су мотиви и циљеви основа сваког мотивисаног понашања,
међусобно су чврсто повезани.
Потреба
Циљ
Остварење
(неостварење)
циља
мотив
циљеви
5
Мотивација за рад представља систем метода, поступака и радњи којима се подстиче,
усмерава и појачава одређено понашање радника у процесу рада у циљу остваривања
повољнијих ефеката. У основи сваке мотивације за рад налазе се мотиви. Постоји
неограничен број мотива, веома разноврсних по свом карактеру, значају, интензитету,
трајности по могућности и начину задовољавања. Због тога постоје различите поделе и
систематизације, а најчешћа је подела на : биолошке (урођене, примарне, основне или
базалне) и друштвене (стечене, секундарне, изведене).
3
Биолошки мотиви се заснивају на биолошким потребама ( потреба за храном, водом,
сном...). Такође у биолошке мотиве убрајају се и они који почивају на потреби за
одмором, кретањем, избегавањем бола, затим ту спада и матерински мотив, сексуални
мотив и др. Биолошки мотиви потичу изнутра и постоје код сваког човека.
Задовољавање ових мотива је услов опстанка човека и људске врсте.
Социјални мотиви почивају на социјалним односно психолошким потребама. То су
стечени мотиви који се стварају у процесу социјализације.Карактеристика социјалних
мотива је да се они могу задовољити само у оквиру друштвене заједнице.
Незадовољавање тих мотива не угрожава опстанак човека већ доводи до стања
психичке напетости док њихово задовољавање олкшава развој и прогрес. Најзначајнији
социјални мотиви су : мотив сигурности, мотив за припадањем и љубављу, мотив за
самосталношћу и уживањем, мотив за самопотврђивањем и др. Неки биолошки мотиви
данас су захваћени процесом социјализације. Остваривање многих биолошких мотива
врши се под утицајем друштвених, културних, историјских и других фактора.
4
3
Јовановић-Божинов М, Живковић М., Цветовски Т.: Организационо понашање, Мегатренд универзитет
примењених наука, Београд, 2003
4
Јовановић-Божинов М, Живковић М.: Менаџмент људских ресурса, Мегатренд универзитет примењених наука,
Београд, 2003
Потреба за храном, водом, сном....
Биолошки
мотиви
Стечени мотиви,
Могу се задовољити само у оквиру
друштвене заједнице
Друштвени
мотиви
7
Велике војсковође разних времена, као и велики предузетници, знали су да њихове
следбенке некад покреће страх, а некад нада, некад опипљива материјална корист, а
некад саосећање или осећај припадности, једном дубока сумња, а други пут вера у
успех или победу. Ипак, у појединим периодима и појединим врстама организација
пренаглашавана је вредност једних мотива на рачун других, обично у функцији неке
идеолошке оријентације, организацијске доктрине или пословне филозофије. Тако је у
првим деценијама 20. века, у оквиру учења о научној организацији рада, преовладавало
становиште да је најмљени индустријски радник мотивисан искључиво зарадом,
односно, платом. Тај концепт радника као економског човека је сепаратизовао
економску мотивацију запослених у радним организацијама од осталих аспеката
мотивације, који су се испољавали у њиховом породичном животу и другим приватним
сферама.
7
Оснивач ове, класичне теорије организације, сматра се
F.W.Taylor
. Класична теорија
организације у вези са мотивацијом предвиђа да уколико се радницима понуди
материјални стимуланс, онда ће га они изабрати као средство за повећање производње
и продуктивности рада.
8
Истраживања која су извели Elton Mejo, Fric Retlisberger, i Vilijem Dikson у фабрици
Hotorn, Western electrick company, близу Чикага у многоме су оспорили класичну
теорију организације. Ова теорија носи назив неокласична теорија организације и
почела је так ошто је серија Hotorn студија открила мотивациону снагу људских
7
Јовановић-Божинов М, Живковић М., Цветовски Т.: Организационо понашање, Мегатренд универзитет
примењених наука, Београд, 2003
8
http://nitieim19poma219.blogspot.com/2012/08/theory-x-vs-theory-y.html
