Procesor – upoređivanje procesora
Nenad Lukic, Visoka tehnološka škola strukovnih studija
Sadržaj –
Cilj ovog rada je da objasni ulogu procesora u kompiuterskom svetu tačnije vrste procesora i njihovo
upoređivanje.
Ukratko sam obradio hronološki razvoj procesora sa osvrtajem na njihove karakteristike tj.
performanse. S obzirom da je firma Intel u ovom polju, pretežno sam se bazirao na evoluciju,karakteristike njihovih
procesora kao i na procesore firme AMD koji su postali prava konkurencija Intelovim!
Ključne reči –
INTEL, AMD, CPU, GPU,PROCESOR
1. Uvod
Procesor (u računarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije pročitane iz odgovarajuće memorije.
Kada se kaže samo „procesor“ najčešće se misli na centralni procesor (
engl. central processing unit
— CPU,
centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala, razni grafički
procesori, itd. Sam po sebi procesor ne čini računar, ali je jedan od najvažnijih delova svakog računara.
2. Istorija nastanka procesora
Prvi procesori su bili mehanički i praktično nisu bili zaseban deo računara (npr. kakve je projektovao Čarls
Bebidž) zatim elektromehanički (relejni) pa na bazi elektronskih vakumskih cevi i bili su jako veliki. Do značajnog
smanjenja dimenzija i povećanja performansi došlo je upotrebom tranzistora (miniprocesori) i, u drugoj polovini 20.
veka, integralnih kola (mikroprocesori).
Prvi mikroprocesor napravila je davne 1971. godine američka firma Intel. Od tada, pa sve do danas, svedoci
smo vrtoglavog napretka u mikroprocesorskoj industriji. Na Intelovim čipovima, kompatibilnim sa 8086, bazirana je
većina današnjih stonih računara. Na tržištu mikroprocesora, čija se vrednost meri milijardama dolara, danas se
takmiče brojni proizvođači. Neki od njih prave RISC čipove nekompatibilne sa najmasovnijim Intel x86 (popularan
naziv za čipove kompatibilne sa 8086) čipovima, dok drugi prave Intel kompatibilne procesore. Ova priča biće
uglavnom vezana za dva danas dominantna proizvođača x86 kompatibilnih procesora, Intel i AMD. Dat je pregled
celokupnog razvoja Intelove porodice x86 procesora, zaključno sa najnovijim Pentiumom 4, i pregled kompatibilnih
rešenja koje je napravio AMD. Posebna pažnja posvećena je trenutno aktuelnim procesorima i dat je detaljan opis
njihovih mogućnosti, kao i poređenje performansi.
3. Hronološki razvoj procesora (prvi mikroprocesor)
Prvi mikroprocesor bio je Intelov 4-bitni 4004 izrađen 1971.g. napravljen od 2 300 tranzistora brzine 740 kHz.
Intel 1974.g. izbacuje na tržište 8008, te kasnije i unapređeni 8085 – 8-bitni mikroprocesor. Motorolini procesori iz
serije 650x (6501 i 6502) – prvi procesori čija je prodajna cena bila niža od 1.000,00 $, te su postali popularni za
kućne računare kao što su čuveni Commodore i Atari.
AMD (
Advanced Micro Devices
) takođe je imao svoje
predstavnike
i
to
4-bitni
AM2901
te
nešto
razvijeniji
AM9511.
4. Istorija nastanka i karakteristike 16-bitni Intel procesora
Intel 8086 1978.g. Intel izdaje svoj prvi 16-bitni mikroprocesor i8086 (29 000 tranzistora, 5 MHz), a nešto
kasnije i i8088, koji je IBM-u poslužio kao bazu za njegov popularni IBM Personal Computer; Oba čipa imala su
adresnu magistralu širine 20 bita, što im je omogućavalo adresiranje 1 MB RAM-a, a razlikovali su se po širini
magistrale podataka: 16 bita kod 8086 i 8 bita kod 8088. 8088 je zapravo i napravljen kao jeftinije rešenje koje može
da koristi postojeće 8-bitne matične ploče. Iako su oba čipa mogla da adresiraju ceo megabajt memorije, celoj
memoriji nije moglo da se pristupa odjednom, već samo u segmentima od 64K. Naime, kako su programi i potrebe
korisnika rasli, 64K za su se pokazali kao premalo mesta za velike strukture podataka.
Slika br 1.
Intel i8086 16-bitni procesor
5. Istorija nastanka i karakteristike 32-bitni Intel procesora
Intel 8086 1978.g. Intel izdaje svoj prvi 16-bitni mikroprocesor i8086 (29 000 tranzistora, 5 MHz), a nešto
kasnije i i8088, koji je IBM-u poslužio kao bazu za njegov popularni IBM Personal Computer; Oba čipa imala su
adresnu magistralu širine 20 bita, što im je omogućavalo adresiranje 1 MB RAM-a, a razlikovali su se po širini
magistrale podataka: 16 bita kod 8086 i 8 bita kod 8088. 8088 je zapravo i napravljen kao jeftinije rešenje koje može
da koristi postojeće 8-bitne matične ploče. Iako su oba čipa mogla da adresiraju ceo megabajt memorije, celoj
memoriji nije moglo da se pristupa odjednom, već samo u segmentima od 64K. Naime, kako su programi i potrebe
korisnika rasli, 64K za su se pokazali kao premalo mesta za velike strukture podataka.
Slika br 2.
Intel i486 DX 32-bitni procesor
6. Istorija nastanka AMD procesora
Važnu ulogu u razvoju x86 kompatibilnih procesora, pored Intela imaju i firme koje prave kompatibilne
