Programiranje u C++

PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE

Vanredne studije

Smjer 

„ 

Inženjering informacionih tehnologija

Studij na daljinu

”

Predmet

Viši programski jezici i RAD alati-programiranje u C++

„

 Programiranje u C++

 ”

(seminarski rad)

Predmetni nastavnik

Prof. dr Zoran Ž. Avramović, dipl.inž.elek.

Student

Vujanović Gordana, 

Zanimanje: 

dipl.profesor informatike

Index br. 

22-09/VIT 

Banja Luka, jun 2010. godine.

Sadržaj

1. Uvod...................................................................................................................................... 3

2. Foprmiranje novog projekta.......................................................................................................4

2.1. Pretprocesorske naredbe i biblioteka iostream...................................................................5
2.2. Komentari...........................................................................................................................6
2.3. Tipovi podataka..................................................................................................................6
2.4. Operatori............................................................................................................................. 8
2.4. Naredba if.........................................................................................................................10
2.5. Naredba switch................................................................................................................. 11
2.6. Naredba while................................................................................................................... 12
2.7. Naredba do........................................................................................................................12
Sabrati prirodne brojeve dok im je zbir manji od 2000...........................................................12
2.8. Naredba for....................................................................................................................... 13

3. ZADACI.................................................................................................................................. 13

Na osnovu unijetog  broja bodova ispisuje se ocjena..............................................................13
Treba izracunati a^b (Izracunati b-ti stepen broja a)...............................................................14
Izracunavanje plate na osnovu broja radnih sati, radnih dana i  unesene satnice....................15
Mali kalkulator.........................................................................................................................15
Ako je uneseni broj djeljiv sa tri ispisati poruku djeljiv je sa tri,  a ako nije ispisati poruku 
nije djeljiv sa tri.......................................................................................................................16
Izracunati sumu i proizvod brojeva do n.................................................................................17
Ispiši brojeve u granicama intervala [M,N].............................................................................17
Napisati parne članove niza veće od aritmeticke sredine........................................................18
Napisati program koji za proizvoljnu vrijednost poluprečnika kruga računa i ispisuje njegov 
obim i površinu........................................................................................................................ 19
Program koji učitava prirodan broj, a zatim ispisuje zbir njegovih cifara...............................19
Program koji računa drugi korijen iz pozitivnog realnog broja 

X

 na četiri decimale koristeći 

Njutnovu iterativnu formulu.................................................................................................... 20
Učitati prirodan broj, pa provjeriti da li je on savršen.............................................................20
Ispisati sve savršene prirodne  brojeve manje od 1000...........................................................21
Program koji ispisuje prvih n  redova sljedećeg trougla:.........................................................22
Program koji ispisuje prvih n  redova sljedećeg trougla:.........................................................22
Načiniti program koji za unesene vrijednosti stranica trougla izračunava obim ili.................23
površinu trougla....................................................................................................................... 23
Načiniti program koji za učitani broj izračunava vrijednost člana Fibonačijevig...................24
niza čiji je indeks učitani broj.................................................................................................. 24
Načiniti program koji ispisuje elemente glavne dijagonale učitane kvadratne matrice..........25
Načiniti program koji izračunava proizvod dvije unesene matrice. (matrice reda< 10)..........26

1

1. Uvod

Programski   jezik  

C++

  je   viši  

programski   jezik

  koji   je   prvobitno   razvijen   u  

Bell   Labs 

(laboratoriji   telekomunikacione   kompanije   Bell)   za  

objektno   orijentisano   programiranje

  u 

projektu pod rukovodstvom  

Bjarnea Stroustrupa

  tokom  

1980ih

  kao proširenje programskom 

jeziku  

C

, pa mu je originalno ime bilo „C sa klasama“ (

engl.

C with classes

). Zbog velike 

potražnje za objektno orijentisanim jezicima i sposobnostima, standard za programski jezik C+
+ ratifikovan je 

1998

. [1]

U drugom dijelu se upoznajemo sa načinom formiranja novog projekta   i dijelom sintakse 
jezika C++.

U trećem dijelu seminarskog rada ću  ukratko i na nizu jednostavnih primjera pokazati osnovne 
korake programiranja u jeziku C++, kroz 30 zadataka.

3

2. Foprmiranje novog projekta

Program je dio veće cjeline koju nazivamo projekat. Foprmiranje novog projekta sam 
uradila   preko Start menija/Programs/Bloodshed Dev C++/Dev C++/iz prozora Dev C+
+ 4.9.9.2 otvorila sam meni datoteka (File) odabrala opciju Nova (New) stavka Projekt. 
Nakon čega se otvorio dijalog prozor Novi Projekt (New Project) u kojem treba da 
izaberem tip projekta (Windows Application)/ime upišem u polje ime potvrdim C++ 
projekat/OK/u dijalog prozoru Create new project odaberem mjesto čuvanja projekta u 
polju   Save   in/   kliknem   na   ekranski   taster   Save.   Najvažniji   tipovi   su   Windows 
Application   i   Console   Application.   Windows   Appication   izvodi   se   unutar   klasičnog 
windows prozora. Console Application ne izvodi se unutar klasičnog windows prozora, 
već unutar pojednostavljene  verzije s crnom pozadinom.

4

    }- označava kraj pisanja koda

Ukoliko pišemo matematički program, na početku programa ćemo uključiti i biblioteku

math.h

, a ako pišemo program koji radi sa grafikom tada moramo uključiti i biblioteku

graphics.h

. Ideja svega ovoga je da se program ne opterećuje bespotrebno objektima koji se 

neće koristiti unutar programa.

Klikom na alat kompajliraj i pokreni

 dobijem izvršni dijalog prozor

2.2. Komentari

Komentari, u izvornom programu, nemaju nikakvu ulogu i zanemaruju se prilikom prevođenja 
programa. Jedina uloga im je da olakšaju preglednost i razumljivost pisanog koda.
Komentari mogu biti:

//  Komentar 

Zanemaruju se znakovi do kraja reda.

/* Komentar */ Zanemaruju se svi znakovi između oznaka /* i */.

Svaki red u izvornom programu koji počinje sa znakom '

//

' (eng. double-slash) zanemaruje se 

prilikom kompajliranja i izvršavanja programa.
Više   redova   koji   počinju   sa   '

/*'

  (eng.   slash-star),   a   završavaju   se   sa   '

*/'  

(eng.   star-slash) 

zanemaruju se prilikom kompajliranja i izvršavanja programa.
2.3. Tipovi podataka

Podaci   se   na   nivou   mašinskog   jezika   (prirodnog   jezika   računara)   predstavljaju   kao   nizovi 
znakova binarnog alfabeta (nule i jedinice). Takvo predstavljanje se na nivou jezika visokog 
nivoa zanemaruje i uvodi se pojam tipa podatka.
Tip podatka je skup vrednosti koje imaju izvesne zajedničke karakteristike. Najznačajnija od 
njih   je   skup   operacija   koje   su   definisane   nad   vrednostima   tog   tipa.   U   većini   jezika   za 
programiranje   susreću   se   sledeći   tipovi   podataka:   numerički   (celobrojni   i   realni),   logički   i 
znakovni.
Pogodno je zamisliti da se memorija računara sastoji od ćelija koje mogu da pamte podatak bilo 
kog tipa. Ćelije su različite dužine, od jednog bajta do nekoliko memoriskih reči, zavisno od 
tipa podatka. Svaka ćelija ima ime koje je obično promenljiva jezika za programiranje. Svako 
ime označava se identifikatorom, tj. nizom znakova. U većini jezika identifikator je najmanje 

6