Дуван и крхка (махорка) припадају роду Nicotiana, фамилији Solanaceae. Род Nicotiana
обухвата преко 70 до сада познатих врста. Највећи део води поријекло из Јужне и
Сjеверне Америке, а мање из Аустралије. Обје гајене врсте воде поријекло из Јужне
Америке.

ГРАЂА

ДУВАНА

Биљка дуван спада у једногодишње биљке. Док у тропским предјелима који обилују
влагом и сунчаним перидоима у току године вегетациони период може да траје више
година.

Корјен дуванa

Дуван има вретенаст корјен са великим бројем жила и жилица које се углавном налазе у
орничном слоју земљишта. Изгледа корјена моземо видјети на приложеној
фотографији.

Стабло дуванa

Стабло дуванa је усправно, чланковито, округло, испуњено паренхимом. Висина
стабла варира од 0,5-3,0 m што зависи од сорте, еколошких услова и примењене
агротехнике. Чланци су дужи и дебљи у доњем а краћи и тањи у горњем дијелу стабла.
Број и дужина чланака су сортна особина. Изглед биљке може бити: конусан, двоструко
конусан, обрнуто конусан, цилиндричан и елиптичан.

Лист дуванa

Лишће због којег се дуван и гаји, варира у широким границама по броју, величини,
облику, положају према стабљици, дебљини лисног ткива. Сазриjевање лишћа почиње
од основе и иде постепено ка врху стабла - сазријева по инсерцијама.

Плод дуванa

Плод је дводелна чаура, мрко браон боје, јајастог облика. У зрелом стању чаура
најчешће пуца. У једној чаури налази се од 1.000 - 2.000 сјеменки. Сјеме је врло ситно,
бубрежастог облика, храпаво, мрко, мрежасте површине. Маса 1.000 сјеменски износи
0,06 - 0,08 g. Један грам садржи од 10.000-15.000 сјеменки.

БИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ ДУВАНА

Сама производња дувана је сложен и по много чему специфичан процес, условљен
прије свега биолошким особинама врсте. Његов раст и развиће, принос и квалитет,
мијењају се под утицајем климатских и земљишних услова и нивоа агротехнике. У
производним   условима,   животни   циклус   дувана   се   дијели   на   два   основна   периода:
период производње расада и период развића у пољу. Дужина вегетационог периода
креће се од 100 - 200 и више дана, од чега на период производње расада отпада 45-60
дана а на развиће у пољу 80-150 дана. Сваки од ова два периода може да се подјели на
више онтогенетских фаза. Период производње расада обухвата следеће фазе: клијање
сјемена,   ницање,   укоријењивање   расада   и   стасавање   расада.   За   клијање   сјемена
потребни су следећи услови: топлота, присуство влаге и добра аерација. Оптимална
температура   за   клијање   сјемена   износи   25-28степени.   После   4-6   дана   од   почетка
клијања сјемена наступа фаза ницања, а после 6-8 дана јавља се први прави лист. У ово
вријеме корјенак достиже од 8-12 мм и почиње да се грана. Оптимална температура за
ову фазу је 20 - 26степени. Укорјењивање младих биљака обухвата период од појаве
првог правог листа па до краја успореног раста надземног дијела биљке. Три до пет
дана   од   појаве   првог   листа   појављује   се   други.   Оба   листа   достижу   величину
котиледона, заузимају супротан положај од котиледона, (укрштеност лишћа). У ово
вријеме корјен достиже дужину од 6-8 cm. Тада наступа развиће корјеновог система.
При повољним условима фаза укорјењивања траје око 15 дана. При крају овог периода
лишће се разраста и подиже (успоравање лишћа - "подизање ушију"). Стасавање или
формирање расада представља период од подизања ушију до образовања 5-6 листова и
пораста стабла у висину од 7-9 cm. Овај период траје 20-25 дана. Период развића у
пољу послије расађивања обухвата следеће фазе: укорјењивање, бујни пораст биљака,
цвјетање,   формирање   плода   и   сазријевање   сјемена.   Раст   и   развиће   дувана   после
расађивања   почиње   фазом   укорјењивања.   После   расађивања   надземни   део   биљке