FAKULTET ZA MENA
DŽMENT VALJEVO
SEMINARSKI RAD
PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH
SISTEMA
MENTOR BR. INDEKSA F-550/06-IV
PROF. DR ZORAN ŽIVKOVIĆ STUDENT : ALEKSANDAR RISTOVIĆ
SADRŽAJ :
PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA…………………………………1
POLAZNE OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE IS........................................................1
OSNOVNI PRINCIPI DIZAJNA IS…………………………………………………..1
LINEARNI I KLASIČNI PRISTUP PROJEKTOVANJA IS........................................2
EVOLUTIVNI PRISTUP...............................................................................................3
SISTEMSKI PRISTUP U PROJEKTOVANJU IS........................................................3
IDEJNI I IZVRŠNI PROJEKAT POSLOVNOG IS......................................................4
ANALIZA I MODELIRANJE IS...................................................................................6
PRIKAZ STABLA AKTIVNOSTI IS...........................................................................8
DEFINISANJE GRANICA PROJEKTA.................................................................... 10
STABLA POSLOVA................................................................................................... 11
KRAJNJI CILJ............................................................................................................. 13
LITERATURA............................................................................................................ 14
Time se postiže da IS bude nezavisan od organizacione strukture jer je ona podložna čestim
promenama a razvoj IS je dugoročan i skup posao. Zato se IS projektuje prema poslovnim
procesima, stalnim za određenu delatnost preduzeća.
•
Da bi IS mogao dati informacije raznim korisnicima u okviru preduzeća, podatke
treba
tretirati kao sredstvo celog preduzeća, tj. sistema, a ne kao vlasništvo pojedinih
njegovih delova ili aplikacija, kako bi svi korisnicu dobili informacije u potrebnom
obliku.
Preduslovi:
•
Zbog složenosti i obimnosti posla na projektovanju IS-a, ceo taj posao odnosno
projektovanje treba podeliti na faze
•
U sve faze projektovanja, uvođenja i korišćenja IS-a treba uključiti rukovodstvo
•
IS treba planirati "sa vrha" a realizovati odn. uvoditi ga "sa dna"
•
Prilikom projektovanja koristiti praktičnu i jednostavnu tehnologiju planiranja,
uvesti odgovarajuću tehnologiju upravljanja podacima i definisati funkciju za administraciju
podataka.
Linearni ili klasični pristup projektovanja informacionog sistema
Karakteristika linearnog ili klasičnog pristupa projektovanja informacionog sistema jeste da
se na sledeću fazu projektovanja prelazi samo kada je prethodna faza u potpunosti
realizovana. Kod ovog pristupa često mogu nastali problemi u jednoj fazi da dovedu do
revizije prethodne faze pa tada dolazi do zaustavljanja celog razvoja. Prevelika složenost
informacionog sistema može da bude uzrok ove pojave koja se još naziva i problem ciklusa.
Da bi se prevazišao ovaj problem složen informacioni sistem razbija se na relativno izolovane
podsisteme, pa se prvo vrši projektovanje po podsistemima a zatim se oni uklapaju u
jedinstven sistem. Osnovni nedostatak linearnog pristupa je što se sistem pušta u ksploataciju
tek kad je kompletno
završen
.
Kod razbijanja sistema na podsisteme pojedini delovi mogu se
pustiti ranije u eksploataciju ali se tu stvara problem povezivanja i uklapanja podsistema
naročito u situaciji kada je projektovanje bilo duže nego što je planirano.
Kod linearnog pristupa najopštija je podela na sledeće faze:
-izrada koncepta projekta
-definisanje
-izvođenje projekta.
Početna faza projektovanja informacionog sistema je koncipiranje projekta, u kojoj se
projektna ideja razvija u koncepciju projekta. U fazi definisanja projekta, po ovoj podeli,
određuje se i planira realizacija koncepcije izvođenja projekta. Izvođenje projekta je faza
neposredne realizacije informacionog sistema, i obuhvata pripremu i izvršavanje procesa
izgradnje informacionog sistema, njegovih podsistema, ali i praćenje funkcionisanja i
eventualne korekcije prvobitnog projekta. Projekat informacionog sistema se obično razbija
na niz projekata pojedinih informacionih podsistema ili čak i detaljnije na projektne
segmente.Neophodno je da postoji usklađenost između koncepcija i ciljeva projekata
pojedinih podsistema ili segmenata. Pored ove, veoma uopštene podele faza projektovanja
informacionog sistema postoje i druge razrađenije podele.
Jedna od njih je i podela na sledeće faze:
1) analiza sistema
2) oblikovanje sistema
3) implementacija sistema.
Analiza sistema
obuhvata:
-utvrđivanje činjeničnog stanja
-analizu činjeničnog stanja.
Oblikovanje sistema
obuhvata:
-obrasce i izveštaje
-baze podataka
-izbor opreme
-pisanje organizacionih uputstava
-specifikaciju programa.
Implementacija sistema
podrazumeva:
-osposobljavanje osoblja
-testiranje sistema
-proveravanje i kontrolu
-funkcionisanje sistema.
Bez obzira za koju podelu da se projektant ili projektni tim opredeli za projektovanje
informacionih sistema uopšte, važno je korišćenje metoda i tehnike sistemskog pristupa i
sistemske analize.
Evolutivni pristup
Korišćenje evolutivnog pristupa podrazumeva prethodnu podelu sistema na podsisteme zatim
se podsistemi projektuju u obliku prototipa i kada se obavi probni rad i testiranje prototipa on
se uklapa u sistem. Izgradnja prototipova kao i softvera na koji se prototipovi oslanjaju još
uvek su prilično skupi. Zbog toga se posebno kod složenih poslovnih sistema, mnogo više
koristi linearni pristup.
Sistemski pristup u projektovanju informacionih sistema
Teorija sistema ima značajnu primenu u izgradnji i projektovanju informacionih sistema.
Suština sistemskog pristupa je u neprekidnom sagledavanju problema i njegovih
komponenata, u njihovoj povezanosti i celovitosti. Usmeravanje ka oblikovanju celine je
osnovna postavka teorije sistema i razlikuje se od klasičnog pristupa koji je usmeren na
oblikovanje komponenata odnosno podsistema.
Sistemski pristup ne daje egzaktna uputstva za izgradnju informacionog sistema u svakom
konkretnom slučaju, već su definisani opšti postupci kao skup uputstava i smernica.
Sistemski pristup podrazumeva sredstva i tehnike koje su usmerene ka objedinjavanju
komponenata za određenu svrhu ili cilj.
Sistemski pristup je posebno pogodan za rešavanje obimnih problema pa se najčešće i koristi
kada je:
-skup problema kompleksan i ne postoji jedinstveno rešenje
-većina postojećih podataka nekompletna, nepouzdana ili dvosmislena itd.
Koraci sistemske analize:
Sistemski pristup predstavlja specifičan način sagledavanja poslovnog sistema i može se
primeniti za analizu svih mogućih promena ciljeva poslovnog sistema. Osnovu sistemske
analize čini sagledavanje struktura i odnosa. U sistemskoj analizi prvi korak je definisanje
sastavnih delova sistema, odnosno elemenata sistema i njihovih veza koje uz postojanje
povratne sprege osiguravaju stabilnost sistema prema određenim promenama u okruženju.
