PROJEKTOVANJE

INFORMACIONIH

SISTEMA

OSNOVNI

POJMOVI

DEFINICIJE

1.1

POJAM SISTEMA, STRUKTURA, TEORIJA SISTEMA

Sistem

je skup elemenata koji ima sva obeležja uređene strukture, koji su međusobno

povezani u celinu koja daje odgovarajuću funkciju. Rezultat funkcionisanja sistema je
projektovana funkcija cilja. Samo skup elemenata koji zadovoljava prethodne uslove se može
smatrati sistemom.

Elementi

sistema

su subjekti, objekti, procesi i relacije unutar sistema. U odnosu na to

koji su elementi dominantni, sistemi mogu biti:



biološki;



sociološki (dominantnih subjekata (ljudi) - država, opština,...) ;



organizacioni;



tehnički (tehničko-tehnološki ili materijalni, koji sačinjavaju materijalni elementi
povezani u celinu).

Analiza

sistema

pretpostavlja misaonu dekompoziciju sistema, tj. sistem se razlaže na

jednostavnije elemente, koji sadrže samo delove elemenata sistema i delove funkcija.

Podsistem

ima funkciju koja je komplementarna ili ima deo funkcije datog sistema ili tu

funkciju podržava. Podsistem mora ispunjavati sve uslove koje ispunjava i sam sistem, što znači
da se može i sam posmatrati kao sistem.

1.2

UPRAVLJANJE SISTEMIMA, INFORMACIJA I TOKOVI INFORMACIJA U

SISTEMU

Sistem se mora upravljati da bi izvršavao svoju funkciju. To proizilazi iz kibernetskog

principa parnosti upravljanja i informacija - nema upravljanja bez informacije, niti može bilo
kakav proces upravljanja da se dogodi, ako se ne obezbedi informacija.

Informacija

je uređena dvojka:

I = I (Y

, X

)

, gde su:

- element nekog sistema;

- atributi sa pridruženim konkretizacijama (podacima) ,

koji smanjuje entropiju nekog sistema.

Konkretizacija nekog atributa je podatak. Informacija je samo onaj par (Y

, X

) koji

snižava entropiju. Višak podataka (ponavljanje podataka) se naziva redundansom.

Ako se posmatraju dva sistema

, postavlja se pitanje kada je sistem

informacioni

sistem sistema

. Odgovor na ovo pitanje daju sledeći zahtevi:



Sistem

mora da sadrži informacije o elementima sistema

;



Sistem

mora da omogući transformacije nad informacijama o elementima sistema



Sistem

mora da omogući dokumentovanje informacija o elementima sistema

Može se reći da je najveća vrednost informacije:

max

= H(Y

)

, i da je stvaran potreban

nivo informacije dat sa

I= I

max

- e

, gde je

dopuštena entropija sistema.

Svaka informacija ima sledeća svojstva:



Svoj izvor (

) ;



Svog korisnika (

) i



Vreme kao određenje (

) , tj. svaka informacija ima svoj vek trajanja.

Odatle se dobija da je informacija veličina koja je određena sa sledećim atributima:

I = I (Y

, X

, R, U, T,



) ,

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

gde su sve veličine objašnjene prethodno, a



je količina informacije neophodna za

upravljanje sistemom.
Važno je napomenuti da informacioni sistem sam za sebe ne znači ništa. On mora biti

nešto poput senke objektnog sistema, tj. on mora pratiti svaku promenu objektnog sistema, tj.
promena u objektnom sistemu treba da se odrazi u informacionom sistemu.

Na prethodnoj slici je prikazana struktura veza informacioni sistem - objektni (realni)

sistem. Kao što se vidi, bez informacionog sistema ne može biti ni upravljanja realnim sistemom.

Zahtevi koji se postavljaju pred svaki informacioni sistem su:



mogućnost prikupljanja informacija;



mogućnost čuvanja informacija:



mogućnost obrade informacija;



mogućnost izdavanja informacija.

Svaki informacioni sistem mora imati sledeće elemente:



elemente baze podataka:



elemente programske podrške (računarom ili ljudima podržani) ;



elemente tehničke podrške;



elemente kadrovske podrške.

1.3

KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

Kod informacionih sistema su inputi (ulazi)

informacije,   svi   procesi   rada   su   procesi   nad
informacijama,   a   outputi   (izlazi)   su   takođe
informacije.   Može   se   napraviti   poređenje
informacionog sistema sa proizvodnim. To se vidi iz

sledeće slike:

PROIZVODNI

INFORMACIONI

MATERIJAL

PODACI

SREDSTVA RADA

SREDSTVA ZA OBRADU

INFORMA-CIJA (RAČUNARSKI

SISTEMI)

ALATI

PROGRAMSKA PODRŠKA

PREDMET RADA

(PROIZVOD)

INFORMACIJA

Klasifikacija informacionih sistema se može izvršiti na osnovu sledećih kriterijuma:
1)

Na osnovu primenjenih sredstava rada, informacioni sistemi mogu biti:



Manuelni (klasični) informacioni sistemi

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

3. metod opservacije - identifikacija malih sistema (posmatranjem) ;
4. ekspertna metoda identifikacije objektnog sistema - najbolje kada se kombinuje sa nekom

prethodnom metodom (na osnovu prethodnog znanja) ;

5. kombinovane metode.

Smatra se da je najbolja ekspertna metoda kombinovana sa nekom od prve tri metode.
Identifikovati objektni sistem znači utvrditi sve elemente sistema koji imaju značaj za

informacioni sistem objektnog sistema. To su:



organizaciona struktura od najvišeg do najnižeg nivoa (od nivoa preduzeća do nivoa radnog
mesta - od najvišeg do najnižeg nivoa) , kratak opis svakog od elementa u organizacijskoj
strukturi;



struktura upravljanja sistemom - pod čime se podrazumevaju svi subjekti upravljanja, koji
moraju biti definisani sa aspekta toga od koga dobijaju inofrmacije, i kome daju informacije
o onome čime se upravlja, tj. informacije o operativnom upravljanju (pod upravljanjem
podrazumevamo operativni nivo upravljanja) ;



struktura rukovođenja sistemom (podrazumevamo top management - koji određuje strategiju
(politiku) firme) ;



teritorijalna organizacija i distribucija sistema;



elementi okruženja.

2.3

Analiza objektnog sistema (sistem analiza)

Sama sistem analiza treba da da veliki broj informacija o objektnom sistemu. Osnovno

pitanje na koje sistem analiza treba da odgovori jeste šta informacioni sistem treba da obezbedi,
tj. koji su informacioni zahtevi (korisnički zahtevi), koji moraju biti vezani za neki deo
organizacione strukture, s tim da je najbolje kada su ti zahtevi vezani za radna mesta;

Zatim se sprovodi analiza informacionih potreba, koja se može vršiti pomoću više

metoda:



konvencionalne (manuelne) metode;



automazovane metode sistem analize - CASE alati.

2.3.1 Klasične metode sistem analize

Klasične metode koje nisu automatizovane su:
1. kvalitativne (opisne) metode - koje se praktično ne koriste;
2. HIPO tehnika (razvijena od strane IBM korporacije) ;
3. BSP tehnika (takođe razvijena od strane IBM korporacije) ;
4. ISAC tehnika

2.3.1.1 HIPO tehnika

HIPO tehnika je tehnika sistem analize koja se temelji na kombinovanoj dokumentaciji

sistem analize, i sadrži u osnovi četiri osnovna elementa:

Hierarchy

- hijerarhijsku organizaciju objektnog sistema;

Input

- specifikacija svih ulaza u pojedine procese iz hijerarhijske strukture;

Process

- identifikacija procesa iz hijerarhijske strukture;

Output

- specifikacija svih izlaza pojedinih procesa iz hijerarhijske strukture.

HIPO tehnika je razvijena sa ciljem da se prevaziđu slabosti u fazi dokumentovanja

prisutna u konvencionalnim tehnikama sistem analize. Koristi se u celom ciklusu razvoja
informacionog sistema, a ne samo u sistem analizi ili prilikom modeliranja programske podrške.
Ova tehnika na vrlo efikasan način kombinuje grafička i narativna sredstva prikaza sistema.
Dokumentacija nastaje kao nusprodukt analize, a ne kao rezultat procesa dokumentovanja, koji
ima za cilj samo finalizaciju dokumenata.

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

HIPO tehnika se sprovodi po sledećim fazama:

1. Svakom delu funkcije dodeljuje se odgovarajući proces u informacionom sistemu:

Primer:

2. Za svaki od procesa se pravi po jedna HIPO tabela:

2.3.1.2 BSP metoda

BSP metoda (Business System Planning) je metoda koja služi za razvoj poslovnih i

opštih informacionih sistema. Njen domet je manji od dometa HIPO metode. Služi za
preliminarnu analizu i primerena je top management - u. Relativno brzo i efikasno se dolazi do
podsistema informacionog sistema, i služi da se pridobije top management za razvoj
informacionog sistema.

Ovom metodom se vrši ekstrakcija budućih tipova entiteta, po tehnološkom redosledu zbivanja u sistemu.

Zatim se vrši ekstrakcija elemenata procesa rada, te se na taj način dobije matrica sistema:

proces

...

U/C

...

U ovoj matrici se sa:



C (creates) formira proces i tipove entiteta;



U (uses) -koristi proces i tipove entiteta;

Definisanje normativa za

potro{nju resursa

Definisanje

normativa

energije i

energenata

Definisanje

normativa alata

i pribora

Definisanje

normativa

angažovanja

kapaciteta

Definisanje

normativa
materijala

Formiranje i

održavanje

sistemskih

evdiencija

IZLAZ

evidencije
katalozi
registri
izvodi
pregledi
ukrštene analize

PROCES

ULAZ

podaci o
materijalima -
depozit podataka
o materijalima
osnovna sredstva
izvršioci

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Strukturna sistem analiza je proces koji čini most između objektnog i informacionog

sistema - ”interface”. Dokumenti koji se dobijaju kao proizvod strukturne sistem analize su
izuzetno pregledni i mogu se iskoristiti za modeliranje podataka i informacionog sistema u
celini.

Ključni cilj je de se obezbede forme za izgradnju rečnika podataka (integralni deo baze

podataka, ali se razlikuje u tome što baza podataka sadrži ”žive” podatke, a rečnik podataka
sadrži ”lažne” podatke, tj. metapodatke (podatke o podacima) - DD (Data Dictionary)).

Strukturna sistem analiza liči na prethodno obrađene metode. Obuhvata identifikaciju

objektnog sistema, u smislu njegove hijerarhijske dekompozicije, omogućava definisanje ulaza,
izlaza i procesa sistema.

Kao alat pri strukturnoj sistem analizi se koristi

dijagram

toka

podataka

, koji je grafičko

sredstvo za prezentaciju procesa sistema.

Strukturna sistem analiza se zasniva na četiri osnovna koncepta dijagrama toka podataka:



Tok podataka, predstavlja se usmerenim potegom;



proces - predstavlja se ovalom;



depozit podataka - predstavlja se poluzatvorenim pravougaonikom;



eksterni element (interface) - predstavlja se pravougaonikom.

U okviru strukturne sistem analize je potrebno izvršiti dekompoziciju objektnog sistema,

koristeći procesnu filozofiju, bez posmatranja organizacione strukture.

Primer:

industrijski sistem za proizvodnju alata:



inputi : materijali, energija;



outputi: alati za tržište.

Ovakav industrijski sistem mora sigurno posedovati sledeće funkcije:
1. funkciju marketinga, u širem smislu reči. Marketing mora obrađivati zahteve sa tržišta za

alatima, mora obezbediti materijalne i druge resurse za proizvodnju, mora naći načina za
plasiranje proizvoda.

2. funkciju razvoja - neophodna funkcija, jer je trend da raste broj proizvoda, a smanjuju se

količine.

3. tehnička priprema- razvijanje novog proizvoda - operativna konstrukcija;
4. funkcija proizvodnje - angažuje ogromne resurse, ima velike potrebe, i materijalne i

informacione.

5. funkcija upravljanja proizvodnjom
6. upravljanje kvalitetom;
7. održavanje
8. integralna sistemska podrška
9. kadrovska podrška
10. opšti i pravni poslovi
11. računovodstvo i knjigovodstvo
12. finansije

Potrebno je dalje vršiti dekompoziciju ovih funkcija. Problem koji se može pojaviti jeste

problem koherencije (procesnog jedinstva) procesa.

Procesi koje možemo uočiti u okviru funkcije marketinga su:



proces nabavke