1. Istorija razvoja okruženja elektronskog poslovanja
U ranom periodu elektronske obrade podataka, organizacija je predstavljala
preslikani oblik ručne obrade, ne donoseći bitne strateške prednosti. Prve primene mreža
omogućile su neposredan unos podataka, ali i direktnu distribuciju obrađenih informacija
na ona mesta u organizaciji na kojima su one bile potrebne. Ovo je donelo novu vrednost
obrade podataka, ali ne i promenu poslovne strategije.
Tek pojava nove paradigme, informacionog sistema između organizacija, koja
označava elektronsko poslovanje, omogućava poslovnu saradnju sa poslovnim
subjektima u svim razvijenim zemljama i to izuzetno brzo, precizno i jeftino. Elektronsko
poslovanje prihvataju danas masovno. Jedni zbog toga što uviđaju njegove prednosti,
drugi zato što osećaju posledice od konkurencije koja ga je prihvatila, a treći zato što se
boje da ne budu jedini koji ga nisu prihvatili.
1.1. Etape razvoja
Ako grubo posmatramo dosadašnju primenu računara u poslovanju, možemo
uočiti 3 osnovna perioda u razvoju i primeni informacionih tehnologija:
1955-1974 period elektronske obrade podataka (Electronic Data Processing -
EDP),
1975-1994 period upravljanja informacionim sistemima (Management
Information Systems - MIS) i
1995-2014 period Interneta.
Prvih 30 godina primene računara, od 50-ih pa nadalje, mogu se opisati kao
vreme razvoja i promene intra-organizacionih sistema. Kada se u ranim 80-im godinama
dvadesetog veka počinju koristiti udaljene komunikacije u primeni računara, dolazi da
proširenja internog vrednosnog lanca organizacije, ali se koncept, u suštini, ne menja.
Alan Turing
1912 - 1954
osnivač računarskih
nauka, vizionar,
filozof, matematičar i
razbijač šifarskih
kodova
•tvorac Turingove mašine i Turingovog
testa za mašinsku inteligenciju
•razvio Bombu, računarsku mašinu
koja je dešifrovala Enigmu
1
Krajem 80-ih u poslovanju su se pojavili zahtevi za kraćim vremenskim
ciklusima, smanjenjem troškova i boljim odgovorom kupcima. U to vreme došlo je do
opšteg razočarenja u povratak investicija uloženih u informacione tehnologije. Za ovo
postoji više različitih objašnjenja:
merenja povećanja produktivnosti su preusko postavljena i nisu mogla biti
primenjena na uslužnu ekonomiju kakva je primena informacionih
tehnologija,
efekti uticaja informacionih tehnologija na poboljšanje performansi su vrlo
spori i treba da prođe duži period da bi se mogli sagledati u svojoj
integralnosti,
softver nije bio razumljiv korisniku i zato je nerado korišćen,
tehnofobični menadžeri nisu shvatili značaj primene informacionih
tehnologija,
tehnocentrični eksperti za informacione sisteme nisu razumeli dobro
poslovanje,
pogrešne implementacije informacionih sistema su odbijale korisnike,
organizacioni procesi su veoma složeni i komplikovani,
hijerarhijske organizacione strukture su vrlo rigidne i trome,
funkcionalnost zasnovana na principu 'naredi i kontroliši' teško se uklapa sa
primenom informacionih tehnologija,
informacioni sistemi su samo pogoršavali poslovanje automatizujući
kompleksne strukture i time su ih fiksirali kao jednu veliku zbrku.
Da bi se navedeni problemi prevazišli, bilo je neophodno radikalno
prestrukturirati vođenje poslovanja i izvući realne prednosti iz primene informacionih
tehnologija.
U to vreme pojavljuju se inter-organizacioni sistemi, u kojima učestvuje dve
organizacije između kojih postoji zadovoljavajući nivo poverenja i privrženosti, a koje
grade eksplicitne veze elektronske razmene podataka.
Kako je svaka organizacija težila da razvije ovakve sisteme sa što više svojih
poslovnih partnera, pojavljuju se multi-organizacioni sistemi. U odnosu na prirodu ovih
veza, razlikujemo 4 osnovna slučaja:
mrežnu šemu karakterišu moguće veze između svakog para organizacija u
multi-organizacionom sistemu,
kada je jedna organizacija dominantna u odnosu na druge, tada ona predstavlja
centar mreže koji komunicira sa ostalim organizacijama,
veze preko posrednika karakteriše pojava specijalizovane organizacije preko
koje se povezuju kupci i prodavci i
konzorcijum se zasniva na organizaciji sa kojom svi komuniciraju, a koji su
osnovale organizacije koje učestvuju u toj komunikaciji.
2
Standardizacija u EDI, naročito EDIFACT standard, je široko prihvaćena u devedesetim
godinama. Narasta potreba za širom primenom informacionih i komunikacionih
tehnologija u mehanizmima koordinacije, kap što su elektronska tržišta i elektronski
prenos sredstava. SWIFT gubi u značaju zbog svojih krutih pravila, a pojavljuju se novi,
globalno organizovani sistemi plaćanja, među kojima su najpoznatiji Citybank i IBOS
(Inter
- Bank
- Online
- System).
Do prave ekspanzije u korišćenju elektronskog poslovanja dolazi sa pojavom globalne
mreže Internet, njenog servisa WWW (WorldWideWeb) i multimedijalnih tehnologija, sa
kojima
elektronsko poslo
vanje postaje pristupačno i malim i srednjim preduzećima, kao i
građanima u informisanju o stanju na tržištu, neposrednoj kupovini i elektronskom
plaćanju. Po prvi put u istoriji informacionih tehnologija, tehnologija WWW omogućava
izgradnju Intraneta unutar jedne organizacije i upotrebu iste tehnologije za komunikaciju
sa poslovnim partnerima, što WWW tehnologiju deklariše kao efikasnu i profitabilnu u
interorganizacionim odnosima. Prvi oglasi podržani banerima pojavili su se 1994. godine
na sajtu Hotwired.com i sa njima odpočinje era elektronskog poslovanja na Internetu.
Razlikujemo dva perioda u razvoju sistema elektronskog poslovanja na Internetu. Period
od 1995. godine do 2000. je pionirski period koji počinje nastajanjem više hiljada dot-
com firmi sa finansijskim kapitalom od preko 125 milijardi dolara, a završava se padom
njihove vrednosti na berzi i poznat je pod nazivom E-commerce I. Do ovog pada došlo je
iz više razloga, ali glavni razlog nalazi se u precenjenosti ovih kompanija koje nikad nisu
ostvarile stvarnu zaradu (najuočljiviji primer je Amazon.com, koji je u prvom kvartalu
2000. godine zabeležio gubitke od 308 miliona dolara), a takođe mnoge među njima nisu
pokazale odgovarajuću efikasnost u realizaciji dogovorenih poslova. Početak 2001.
godine dočekalo je svega 10% dot.com firmi koje su postojale 1995. godine, a i među
njima je mali broj onih koje donose profit.
U januaru 2001. godine, nastupa E-commerce u kome nastaje niz profitabilnih,
izdržljivih, efikasnih i inovativnih firmi sa moćnim robnim markama. Prodaja robe preko
Interneta raste u SAD 45 do 55% godišnje, a vrlo je značajna i činjenica da su kupci
navikli da informacije o skupim proizvodima pronalaze na Internetu, da bi ih zatim kupili
na tradicionalan način.
Poslovne izazove u devedesetim godinama predstavljaju globalizacija, konkurencija
širom sveta, ekonomska, politička i tehnička nepredvididivost i masovno prihvatanje
novih tehnologija i oni nameću potrebu za organizacionim formama koji lakše pružaju
odgovor. Perspektiva se može videti u udruženom reinženjeringu intra i
interorganizacionih sistema (organizacionih i informacionih) kojim se, pomoću novih
informacionih, komunikacionih i multimedijalnih tehnologija, poboljšavaju komercijalni,
fizički i finansijski logistički sistemi. Tako razlikujemo nove komercijalne koncepte kao
što su efikasan korisnički odgovor (Efficient Consumer Responce - ECR) i elektronska
tržišta, zatim softverske pakete koji podržavaju fizičku proizvodnju i prateće logističke
procese, prema konceptima 'tačno na vreme' (Just-In-Time - JIT) i upravljanje
integrisanim lancem snabdevanja (Integrated Supply Chain Management - ISCM), kao i
finansijski koncept pravovremenog novca (Just-In-Time Money).
Ako elektronsko poslovanje posmatramo iz ugla njegovih korisnika, možemo lako uočiti
da danas u svetu ne postoji klasična robna kuća koja može ponuditi istovremeno 50.000
4
različitih artikala, dok je kod virtuelnih prodavnica to vrlo jednostavno. Kvalitetne
tehničke informacije nisu uobičajene u klasičnim prodavnicama, dok su prateći opisi i
tehnički detalji u elektronskim prodavnicama na najvišem tehničkom i kvalitativnom
nivou. Istraživanja iz 1999. godine kazuju da je registrovan znatno viši nivo zadovoljstva
kupaca koji kupuju preko Interneta u odnosu na one koji kupuju na klasičan način.
Ipak, prodor tehnologija koje se primenjuju u elektronskom poslovanju nije tako snažan
kao što nam se može učiniti iz navedenog. Potrošnja papira se udvostručava svake 4
godine. Godine 1998. u SAD 95% informacija se nalazi na papiru, a samo se 1% čuva u
elektronskom obliku. Iste godine, prodaja putem Interneta u 7 najrazvijenijih zemalja
sveta iznosila je 0,5% od njihove ukupne prodaje.
1.3. Razvoj Interneta
Godine 1945. Vannevar Bush, direktor službe za naučna istraživanja i razvoj SAD,
opisao je memeks, analogon multimedijalnog personalnog računara povezan u mrežu
sličnu Internetu, a zasnovan na mikrofilmskoj tehnologiji.
Nakon toga, tek je 1961. godine na MIT (Massachusets Institute for Technologies)
objavljen prvi rad o mrežama sa paketnim prenosom. Iste godine ova istraživačka grupa
povezuje 2 računara, jedan u Kaliforniji, a drugi u Kembridžu. Sledeće godine ovaj
institut objavljuje memorandum o galaktičkoj mreži.
Projekat ARPAnet (Advanced Research Project Agency) pokrenulo je ministarstvo
odbrane SAD 1963. godine kao vojni projekat kojim se ispituje mreža sa distribuiranom
kontrolom koja može funkcionisati u slučaju da su neki čvorovi i veze izbačeni iz
upotrebe. Projekat vode stručnjaci sa MIT.
Vannevar Bush
1894-1974
• direktor nacionalnog
Ureda za naučna
istraživanja SAD
•1945. napisao programski
esej ‘As We May Think’
u kojem opisuje Memex,
teorijsku mašinu koja je
inspirisala tvorce
Interneta
5
Već sledeće, 1973. godine Xeroxove laboratorije otkrivaju ethernet lokalne mreže, a
1974. pojavljuje se opis protokola TCP/IP, kao nosioca otvorene arhitekture.
Glavni problemi bili su vezani za određivanje transportne rute i efikasan transport
podataka, a rešeni su razvojem protokola TCP/IP, osnovnog komunikacionog protokola
Interneta koji se u upotrebi nalazi od 1978. godine. Nastao je objedinjavanjem dva
protokola. Jedan je ARPA protokol TCP (Transmission Control Protocol), koji je
obezbeđivao da poruke budu ispravno prenete od pošiljaoca do isporučioca u
nepromenjenom obliku. Da bi omogućila komunikaciju između mreža, ARPA je razvila
IP (Internetworking Protocol). Njihovim objedinjavanjem nastao je TCP/IP, protokol
koji je Ministarstvo odbrane SAD prihvatilo kao svoj standardni protokol 1980. godine.
Njegovo prvo korišćenje bilo je upravljanje ugovaranja ministarstva odbrane sa svojim
poslovnim partnerima. TCP/IP protokol pojavio se u fizičkom obliku 1982. godine i
uključen je u ARPAnet već sledeće, 1983. godine.
Bob Metcalfe
•rođen 1946. u
Bruklinu, NY
•tvorac Ethernet mreža
kao nadgradnje Aloha
mreža
7
