Методика информатичког образовања

- Семинарски рад -

ПРОМЕНА ПОЛОЖАЈА НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА У 

ИНФОРМАТИЧКОМ ОБРАЗОВАЊУ

Професор:                                                                 Студент: 

др Мирослава Ристић                                              Милица Алексић 1019/2013

Београд, јануар, 2017

САДРЖАЈ

Увод.......................................................................................................................   3

Темин и циљеви методике информатичког образовања............................  4

Нова позиција ученика у ВОР-у.......................................................................  5

Учионица 21. века................................................................................................ 7

Савремене и традиционалне методе рада.......................................................  9

Методи учења и наставе подржани информационим и комуникационим 
технологијама.......................................................................................................11

Наставни облици рада........................................................................................13

Информатичко образовање и савремени наставни системи.....................14

Подршка индивидуалном учењу......................................................................15

Функције наставника у савременом образовању..........................................16

Закључак...............................................................................................................17

Литература............................................................................................................18

background image

Термин

  методика је неопходно објаснити. Скоро сви савремени методичари и педагози 

сагласни су у томе да термин методика данас нема изворно значење (метода-методика) из 
којег је изведена. Анализа термина којима се исказује суштина методике показује да се 
користе   различити   термини

1

  којима   се   означава   смисао   методике

2

  и   њен   однос   са 

педагогијом, дидактиком и предметном науком. Битна обележја јесу:

наглашен интердисциплинарни и мултидисциплинарни карактер

проучава процес учења, самообразовања и стваралаштва

проучава основне проблеме појединих педагошких процеса

Шта значи мултидисциплинарност? Како се она одражава у Методици информатичког 
образовања?

Кроз мултисициплинарност изражава се однос неке методие према другим наукама које 
припрадају   различитим   системима   наука.   Врло   је   важно   да   наука   буде 
мултидисциплинарна   јер   то   има   двостуки   значај:   вишесмерни   утицај   других   наука   на 
методику   и   утицај   методике   на   друге   науке.   Јасно   је   да   је   Методика   информатичкох 
образовања мултидисциплинарна јер она моеж да утиче на било коју другу науку и да је 
побољша и представи на неки други начин. Такође ова наука је веома отворена за утицаје 
других наука на њу. 

Циљеви и задаци Методике информатичког образовања

:

Ова наука испред себе ставља важне циљеве:

стицање основних знања из општедруштвених и цивилизацијских вредности

максимално развијање урођених и стечених психофизичких способности

подстицање и развијање стваралаштва на свим психофизичким узрастима и свим 
областима.

Овим видимо да је општи циљ ослобођен идеолошких одредица. Ово је наука која не жели 
укалупљивање ђака. Свако има способност да се слободно изрази. Сви теже сопственом 
развитку и унапређивању знања као и развоју способности.

Конретни задаци подељени су у неколико циклуса и сваки има своје специфичне задатке:

1

 

Интернет је променио наш начин комуникације, наш начин на који учимо о свету око нас и начин на који 

водимо пословање. Ron Wyden

2

 

Интернет је најважније достигнуће у историји људске комуникације још од изума позива на чекању. Dave 

Barry

Упознавање   основних   информатичких   и   комуникационих   средстава   и   њихова 
употреба

овладавање информационо комуникационим технологијама

НОВА ПОЗИЦИЈА УЧЕНИКА У ВАСПИТНО ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ

Упоредиђемо ове две фотографије. На првој је приказан традиционалан разред, а на другој 
савремен разред. Јасно је да су деца на првој слици укалупљена, сви седе и читају књиге, 
нису активни учесници, већ пасивно примају наметнуто, готово знање. Код савременог 
разреда ситуација је другачија. Деца се третирају као активни учесници. Имају паметну 
таблу па учитељи имају много више времена да се посвете деци, да имају контакт лицем у 
лице, није потребно да им учитељи окрећу леђа. То јесте један од наших циљева.

     

      

Слика број 1 

Разред некада

                   Слика број 2 

Разред данас

У двадесет и првом веку ученици су добили неке нове позиције, у складу са развојем 
технологије. Кроз развој педагогоије била су конституисана три схватања ученика а то су: 
васпитаник   је   објект   васпитања,   које   је   карактеристично   за   традиционалну   наставу, 
васпитаник је субјект васпитања и васпитаник је и објект и субјект васпитања. Прва два 
схватања   су   превазиђена   у   савременом   добу,   а   треће   је   недовољно   објашњено   и 
осмишљено.   Током   традиционалног   васпитања   дете   се   сматрало   пасивним   примаоцем 
знаја,   чија   је   улога   да   упија   готове,   сувопарне   информације.   Тако   су   се   и   развијале 
педагошке   концепције   које   су   подржавале   такво   схватање.   У   тако   концепираном 
васпитању друштво је одређивало циљ, министарства планове и програме, а наставник 
методе   и   облике   рада.   Дакле   детету   које   је   само   објект   васпитања   остаје   само   да   се 
укалупи у овакав поредак. Деца се нису индивидуално развијала јер њихове потребе и 
различитости   нису   биле   уважаване.   Концепција   разредно   предметно   часовног   система 
намењена је просечном ученику. И даље се није уважавао онај ко је испод или изнад 
просека, њихове потребе су биле приморане да се уклопе у просек.

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti