Дипломски рад
Тема:
Протеини, масти и угљени хидрати
Предмет:
Органска хемија са биохемијом
Смер:
Ментор: Студент:
Проф. др Никола Пувача
, новембар 2021. године
3
1. Протеини
1.1 Методе проучавања
"Протеинске активности и структуре могу се испитати ин витро, ин виво и ин силицо. Ин
витро студије пречишћених протеина у контролисаним медијима корисне су за учење како
протеин врши своју функцију: на пример, студије кинетике ензима истражују хемијски
механизам каталитичке активности ензима и његов релативни афинитет за различите могуће
молекуле супстрата. Супротно томе, експерименти ин виво могу пружити информације о
физиолошкој улози протеина у контексту ћелије или чак целог организма. У силицо
студијама се користе рачунске методе за проучавање протеина."
1
Пречишћавање протеина.
Да би се извршила ин витро анализа, протеин се мора
пречистити од осталих ћелијских компоненти. Овај процес обично започиње лизом ћелија,
у којој се ћелијска мембрана нарушава и њен унутрашњи садржај се ослобађа у раствор
познат као сирови лизат. Добијена смеша се може пречистити ултрацентрифугирањем, које
фракционише различите ћелијске компоненте у фракције које садрже растворљиве
протеине; липиди и протеини на мембрани; ћелијске органеле и нуклеинске киселине.
Падавине методом познатом као сољење могу концентровати протеине из овог лизата.
Слика број 1: Пречишћавање протеина
(Извор: www.protein-purification.com
преузето 08.11.2021. 12:00
)
1
Випњичић, Л. (2017): Методе проучавања ппротеина, Финеса, Београд, стр. 300
4
Локализација ћелије.
Проучавање протеина ин виво често се бави синтезом и
локализацијом протеина у ћелији. Иако се многи унутарћелијски протеини синтетишу у
цитоплазми и мембрански везани или излучени протеини у ендоплазматском ретикулуму,
специфичности начина на који су протеини усмерени на одређене органеле или ћелијске
структуре често нису јасне.
"
Протеомика.
Укупни комплемент протеина који су истовремено присутни у ћелији или
ћелијском типу познат је као њен протеом, а проучавање таквих скупова података великог
опсега дефинише поље протеомике, названо аналогно сродном пољу геномике. Кључне
експерименталне технике у протеомици укључују 2D електрофорезу, која омогућава
одвајање многих протеина, масену спектрометрију, која омогућава брзу високопропусну
идентификацију протеина и секвенцирање пептида, протеинске микроремере, које
омогућавају откривање релативних нивои различитих протеина присутних у ћелији и дво-
хибридни скрининг, који омогућава систематско испитивање интеракција протеина и
протеина."
2
Слика број 2: Протеини у различитим ћелијским одељцима и структурама обележени
зеленим флуоресцентним протеинима
(Извор: www.proteini.com
преузето 08.11.2021. 12:15
)
2
Випњичић, Л. (2017): Методе проучавања ппротеина, Финеса, Београд, стр. 336
