1.
Quality of Service
U području informacijskih tehnologija, u delu koji se bavi
telekomunikacijskim mrežama, pojam
Quality of Service
(
QoS
- kvaliteta
usluge) se odnosi na mehanizam za kontrolu rezervacije mrežnih resursa
(npr., propusnosti mreže).
Quality of Service
predstavlja mogućnost dodeljivanja različitih
prioriteta različitim aplikacijama, korisnicima i tokovima podataka ili
osiguranja određenog nivoa usluge za neki tok podataka.
Pod kvalitetom usluge (QoS) još podrazumevamo sposobnost mreže
u pružanju kvalitetnijih servisa u mrežnom prometu koristeći razne
tehnologije kao što su:
Frame Relay
Asynchronous Transfer Mode ( ATM )
Ethernet i 802.1 mrežu
SONET (Synchronous Optical NETwork )
Glavni cilj QoS-a je:
pružanje prioriteta propusnosti mreže (
bandwidth
- norma pod
kojom se promet prenosi po mreži )
kontroli varijacije u latenciji (
jitter
) i latencije (važno za osetljiviji
promet u stvarnom vremenu i interaktivni promet - video i voice
promet)
Pored navedenog, zadatka
QoS
-a je i pružanje prioriteta prilikom
izbora jednoga ili više protoka podataka (
flow
), tako da ostali protoci
podataka trpe propuste, to jest pruža im se smanjena propusnost .
Protok se odnosi na kombinaciju:
1
source i destination adrese
source i destination port-a
identifikatora razdoblja razmene podataka ( session identifier )
Termin kvalitet usluga QoS (Quality of Service) se koristi u
digitalnim telekomunikacijama, sa ciljem da se prilikom projektovanja
1
Veljović, A., Radojičić, M., Vesić, J.,
Menadžment informacioni sistemi
,
ICIM-Izdavački
centar za industrijski menadžment, Kruševac, 2006.
1
mreža uzmu u obzir sve performanse date mreže, koje zahtevaju različite
korisničke aplikacije i usluge koje mreža pruža odnosno omogućava
korisnicima. Opšta definicija kvaliteta je data u ISO standardu oznake ISO
8402. U ovom standardu kvalitet se definiše kao
ukupnost karakteristika
entiteta, koja počiva na njegovoj sposobnosti da ispuni tražene osnovne
zahteve, kao i zahteve koji proističu iz osnovnih zahteva kvaliteta.
U ITU- T
preporuci E.800, kvalitet usluga se definiše kao
ukupan efekat performansi
usluge, koji određuje stepen zadovoljstva korisnika datom uslugom.
Okvir
za kvalitet telekomunikacionih usluga, koji je definisan preporukom E.800,
ne određuje radne aspekte obezbeđenja kvaliteta usluga u mrežama, a
takođe nije orjentisan ka aplikacijama. Zbog toga je pomenuti okvir dosta
neprecizan da bi se mogao adekvatno primeniti u praksi.
Preporukom ITU-T G.1000 detaljnije se definišu okvir i pristup QoS-u,
a takođe njome se daju funkcionalne definicije svih komponenata
kvaliteta usluga. Preporuka G.l000 je nastala kao rezultat težnji za
jedinstvenim QoS pristupom, s ciljem da se uspostavi detaljna QoS
procedura, koja se može jednostavno primeniti za razvoj i planiranje
mreža, kao i nadgledanje kvaliteta usluga, koje mreža puža korisniku.
Prema G.1000, korisnik definiše (zahteva) davaocu mrežnih usluga
određeni
nivo kvaliteta usluga
to:
QoS zahtevi korisnika se definisu kao
nivo kvaliteta,
koji zahteva
aplikacija korisničkog nivoa, a koji se može izraziti na način prilagođen
krajnjem korisniku.
QoS koji nudi/planira davalac usluge (provajder)
predstavlja nivo
stvarnog kvaliteta za koji se očekuje da će provajder usluga ponuditi
korisniku
.
QoS koji provajder isporuči (ostvareni QoS)
predstavlja nivo stvarnog
kvaliteta koji se postiže i isporučuje korisniku
.
QoS koji korisnik smatra da ima, izražava nivo kvaliteta za koji
korisnik veruje da mu je obezbeđen od strane davaoca usluge - provajdera.
2
Kašnjenje se manifestuje i pojavljuje na različite načine. Ono uključuje
vreme potrebno da se uspostavi određena usluga, od trenutka početnog
zateva korisnika, kao i vreme utrošeno za prijem specifične informacije,
onda kada je usluga uspostavljena u datoj mreži. Kašnjenje ima direktan
uticaj na subjektivni osećaj ili ocenu kvaliteta (zadoviljstva) korisnika datom
uslugom. Obuhvata kašnjenje prilikom obrada u terminalu, u prenosu preko
mreže i u serverima. S korisničke tačke gledišta, kašnjenje takođe uzima u
obzir efeket delovanja i drugih mrežnih performansi kao što su korisni bitski
protok ili širina propusnog opsega kanala.
2
Varijacija kašnjenja
Varijacija kašnjenja generalno se smatra parametrom performanse
QoS-a zbog toga što je veoma važan parametar na transportnom sloju u
sistemima sa paketskim prenosom poruka. Nastaje kao posledica
promenljivog vremena dolaska pojedinačnih paketa. Usluge koje ne tolerišu
varijaciju kašnjenja, moraju imati ugrađene mehanizme za otklanjanje (ili
smanjenje na prihvatljivu vrednost) varijacije kašnjenja.
Gubitak informacija
Gubitak informacija ima direktan uticaj na kvalitet prenete poruke, koja
se isporučuje korisniku. Ovo se odnosi na sve vrste medija - poruka, odnosno
na govora, video sliku, mirne slike i podatke. U ovom slučaju gubitak
informacija nije ograničen na efekte gubitka paketa ili paketa sa greškama,
već takođe uključuje efekte bilo kakve degradacije koja se odnosi na efekte
kodovanja medijuma (kompresija govora ili kompresija video slike ).
Performanse kvaliteta za različite medijume i
korisničke aplikacije
Audio siganali i govor
2
Nadrljanski
Đ
.
Osnove informacionih sistema
, I izd., Novi Sad, štamparija "
Ć
irpanov",
1993.
4
U ITU-T preporuci G.1010 je data opšta klasifikacija audio i govomih
signal a u pet nivoa kvaliteta aplikacija, a takođe i način njihovog
preslikavanja na različite vrste usluga.
Konverzacioni govor.
Kašnjenje u jednom smeru prenosa u znatnoj
meri utiče na konverzacioni govor. Postoje dva različita efekta kašnjenja. Prvi
nastaje usled odjeka (eha) koji se javlja zbog konverzije sa 2-zičnog na 4-zični
sistem prenosa ili usled mikrofonije u korisničkom terminalu. Ovi efekti
izazivaju povećanu degradaciju kvaliteta govora u pogledu kašnjenja. To
kašnjenje je reda
ms,
te se zbog toga moraju preduzeti mere za potiskivanje
eha. Drugi efekat se dešava onda kada se kašnjenje poveća do te mere da utiče
na dinamiku konverzacije, tj. onda kada kašnjenje u odgovoru druge strane
postaje uočljivo. Ovo se javlja onda kada je kašnjenje veće od 300
ms.
Ljudsko
uho je tolerantno na određenu veličinu izobličenja govornog signala, što
svakako utiče na zahteve kojima se definišu dozvoljeni informacioni gubici. U
sistemima penosa zasnovanim na IP protokolu, na degradaciju kvaliteta
govora utiče kašnjenje paketa u redovima čekanja u ruterima i kašnjenje u
kodecima za kompresiju/dekompresiju govornog signala.
3
Govorne poruke
. Zahtevi kvaliteta u pogledu informacionih gubitaka
su isti kao za konverzacioni govor, jer zavise od tipa primenjenog govornog
kodeka. Osnovna razlika je u tome da postoji veća tolerancija na kašnjenje jer
se ne zahteva direktna koverzacija. Važno pitanje je koliko kašnjenje se može
tolerisati između korisnika koji izdaje komandu za odgovor na govorne
poruke i početka prenosa audio signala. Za aplikacije ovog tipa prihvatljivo
kašnjenje iznosi nekoliko sekundi.
Distribucija audio signala (streaming audio)
. Kao kod govornih
poruka u ovom slučaju nije uključena konverzacija. Zbog toga su zahtevi
kvaliteta u pogledu kašnjenja manje strogi nego u slučaju knverzacionih
govornih poruka. Kašnjenje može biti do 10
ms.
3.Kvalitet usluge (QoS) u multimedijalnim
komunikacijama
Implementacija određenog algoritma za sinhronizaciju baziranog na
izboru relevantnih QoS (Quality of Service) parametara zahteva njihovu
3
Davidović. J.,
Poslovni informacioni sistemi
, Megatrend, Beograd, Srbija, 2000.
5
