UNIVERZITET ''UNION'' BEOGRAD
FAKULTET ZA POSLOVNO - INDUSTRIJSKI MENADŽMENT
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Kompjuterske Tehnologije
Tema rada:
Računar
Profesor:
Student:
Fakultet za poslovno industrijski menadžment Beograd
Seminarski Računar
1. Računar i njegove osnovne komponente..................................................................................................4
2. Hardver i komponente hardvera tipičnog računarskog sistema...............................................................4
3. Unutrašnja memorija u personalnom računaru........................................................................................4
4. Spoljašnja memorija...................................................................................................................................4
5. Osnovna jedinica za kapacitet memorije, veće jedinice izrazene u manjim jedinicama...........................5
5.1. Razlike između centralne (unutrašnje) i spoljne memorije................................................................5
6. Procesor i njegove karakteristike...............................................................................................................5
7. Magistrale..................................................................................................................................................5
8. Slot, port i vrste portova............................................................................................................................5
9. Ulazne jedinice...........................................................................................................................................6
10. Monitor i vrste monitora.........................................................................................................................6
11. Štampač....................................................................................................................................................6
12. Kontrolna jedinica....................................................................................................................................7
13. Matična ploča...........................................................................................................................................7
14. Kartice......................................................................................................................................................8
15. Pikseli i rezolucija.....................................................................................................................................8
16. Računarski softver....................................................................................................................................8
16.1. Operativni sistemi.............................................................................................................................9
16.2. Drajveri............................................................................................................................................10
16.3. Aplikacije i aplikativni softveri........................................................................................................11
16.4. Računski virusi.................................................................................................................................11
16.5. Shareware i freeware program.......................................................................................................11
17. Računarska mreža..................................................................................................................................12
17.1. Podelu računarskih mreža po površini...........................................................................................12
17.2. Podela računarskih mreža prema odnosu čvorova u mreži...........................................................14
18. Internet i WWW.....................................................................................................................................15
18.1. Internet komunikaciju.....................................................................................................................15
18.2. Protokoli i osnovni protokoli za Internet........................................................................................16
2
Fakultet za poslovno industrijski menadžment Beograd
Seminarski Računar
1. Računar i njegove osnovne komponente
Računar ili kompjuter
je elektronski uređaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo određenoj
proceduri. U engleskom jeziku reč computer se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju
aritmetičke proračune, sa ili bez mehaničkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same računske mašine.
Isto važi i za srpsku reč računar.
Osnovne komponente svakog računara su
: matična ploča, procesor (CPU), radna memorija (RAM),
hard disk, napajanje, grafička karta, zvučna karta, kuler, optički uređaji, mrežna oprema, kućište, monitor,
miš, tastatura, zvučnici.
2. Hardver i komponente hardvera tipičnog računarskog sistema
Hardver (engl. Hardware) je skup fizičkih elemenata koji čine kompjuterski sistem. Kompjuterski hardver
odnosi se na fizičke delove ili komponente kao što su monitor, miš, tastatura, hard disk, sistemske
jedinice (grafička karta, zvučna kartica, matična ploča, memorija, čipovi) itd.
3. Unutrašnja memorija u personalnom računaru
Prihvata ulazne podatke sa ulaznih jedinica i čuva ih dok ne dođe vreme za njihovu obradu u aritmetičko-
logičkoj jedinici, čuva među rezultate obrade koji se dobijaju nakon njihove delimične obrade u
aritmetičko-logičkoj jedinici. Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe koje se nalaze u
programima. Programi i podaci koji se obrađuju čuvaju se u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji. Ova
memorija se sastoji od elektronskih kola koja mogu imati dva stanja, koja se obično obeležavaju sa 0 i 1
(0-nema napona i 1-ima napona).Ova kola se zovu
bit
(
binary digit
). Ova količina memorije je veoma
mala pa sa bitovi u memoriji udružuju u grupe (registre), koji su kod personalnih računara obično dužine
8 bita. Ovakva grupa bitova zove se
bajt
(
byte
). Jedan bajt ima 8 bitova i on može imati 2
8
(256) različitih
kombinacija nula i jedinica. Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na kojoj se nalazi, koja se
koristi prilikom upisa ili čitanja podataka.
PODELA UNUTRAŠNJIH MEMORIJA
: 1. RAM; 2.
ROM; 3. KEŠ
4. Spoljašnja memorija
Jedinice spoljne memorije se koriste za čuvanje programa i podataka kad računar nije uključen ili kada se
oni trenutno ne koriste. Značajni parametri za izbor jedinica spoljne memorije su:
srednje vreme pristupa podacima ( merna jedinica mili sekunda-ms)
brzina prenosa podataka (merna jedinica Gbit/s)
brzina prenosa podataka (merna jedinica Gbit/s)
Jedinice spoljne memorije su:
-flopi disk
-hard disk
-cd
-dvd
-USB fleš memorije
-memorijske kartice
4
Fakultet za poslovno industrijski menadžment Beograd
Seminarski Računar
5. Osnovna jedinica za kapacitet memorije, veće jedinice izrazene u manjim
jedinicama
Osnovna jedinica za kapacitet memorije je bajt (B). Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na
kojoj se nalazi, koja se koristi prilikom upisa ili čitanja podataka:
Veće merne jedinice su:
0 ili 1 – bit
8 bitova=1 B (bajt)
1024 (210)B =1kB (kilobajt)
1024 (210)kB=1MB (megabajt)
1024 (210)MB=1GB (gigabajt)
1024 (210)GB=1TB (terabajt)
Pored grupisanja u registre po 8 bita, moguća su grupisanja u veće jedinice: 16 bita (halfword), 32
bita (word), a uvedene su i nove grupe od 66 i 128 bita.
5.1. Razlike između centralne (unutrašnje) i spoljne memorije
Centralna memorija prihvata ulazne podatke sa ulaznih jedinica i čuva ih dok ne dođe vreme za njihovu
obradu u aritmetičko-logičkoj jedinici i čuva međurezultate obrade koji se dobijaju nakon njihove
delimične obrade u aritmetičko-logičkoj jedinici. Dok se jedinice spoljne memorije koriste za čuvanje
programa i podataka kad računar nije uključen ili kada se oni trenutno ne koriste.
6. Procesor i njegove karakteristike
Procesor (u računarstvu) je izvršna jedinica koja prima i izvršava instrukcije pročitane iz odgovarajuće
memorije. Kada se kaže samo „procesor“ najčešće se misli na centralni procesor (eng: central processing
unit — CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su
procesori signala, razni grafički procesori, itd. Sam po sebi procesor ne čini računar, ali je jedan od
najvažnijih delova svakog računara.
7. Magistrale
U računarskoj arhitekturi, magistrala ili sabirnica je podsistem koji prenosi podatke ili napajanje između
komponenata unutar računara ili između računara, kontrolisan softverom poznatim pod imenom drajver.
Za razliku od tačka-tačka povezivanja, magistrala može povezati nekoliko perifernih uređaja preko istog
skupa žica. Svaka magistrala definiše svoj skup veza prema uređajima.
8. Slot, port i vrste portova
Računarski port, konektor, ili priključak je interfejs na računaru sa kojim se može povezati neki uređaj.
Lični računari imaju različite vrste portova.
Unutar računara se nalaze portovi za povezivanje hard (čvrstih) diskova, CD ili DVD uređaja, napajanja
strujom i drugi. Izvan računara se nalaze portovi za povezivanje štampača, monitora, tastature, miša i
drugih uređaja.
5
Fakultet za poslovno industrijski menadžment Beograd
Seminarski Računar
Najčešće vrste štampača su:
Laserski
(engl. Laser) štampači štampaju na papir pomoću lasera, koji osvetljava
bubanj i time naelektriše površinu bubnja. Zatim bubanj prolazi kroz toner gde se na
naelektrisane delove bubnja lepe fine čestice mastila u prahu, papir prelazi preko
bubnja i prah ostane na papiru. Na kraju papir prolazi kroz grejač koji zapeče prah na
papiru. Najefikasniji je u ispisivanju tekstova, jer postiže mnogo veće brzine od igličnih
štampača (od 4-20 stranica u minuti). Postoje i laserski štampači u boji.
Mlazni
(engl. Inkjet) štampači (sa mastilom) štampaju tako što iz rezervoara mastila
(engl. cartridge) mlazom gađaju papir: u svakoj sekundi ispali se oko 50.000 kapljica
mastila. Postoje rezervoari za crnu i kolor štampu. Mlazni štampači su najefikasniji za
štampanje slika u boji, jer se mogu kupiti već za nekoliko hiljada dinara.
Matrični
(ili iglični - engl. Dot-Matrix) štampači štampaju pomoću iglica, koje preko
trake s bojom udaraju u papir. Najefikasniji su za ispisivanje dokumenata u više kopija.
Zbog sporosti i velike buke koju proizvode, ovi štampači se danas sve manje koriste.
Matrični štampači štampaju jednom bojom, u zavisnosti od trake koju koristimo.
Štampači
sa direktnim zagrevanjem štampaju tako što zagrevaju papir koji menja boju
pod uticajem toplote. Primer ovakve vrste štampača su telefaks uređaji (u zadnje vreme
postali su rašireni i mlazni telefaks uređaji, jer faksovi koji su ispisani na papiru
osetljivom na toplotu vremenom blede).
12. Kontrolna jedinica
Kontrolna jedinica kontroliše i koordinira rad računarskog sistema. Ona se sastoji od više čipova koji se
nalaze na matičnoj ploči i kontroliše izvršavanje programa i rad svih uređaja računarskog sistema.
Već sam naziv ove jedinice upućuje nas na njenu osnovnu funkciju: upravljanje radom centralnog
procesora, a time i celokupnog kompjuterskog sistema. Ovde se naravno mora naglasiti da se taj rad
odvija i kontroliše uz pomoć odgovarajućeg sistemskog softvera koji je praktično inkorporiran u
upravljačku jedinicu, tako da je danas teško povući strogu liniju razgraničenja između hardvera i
sistemskog softvera.
13. Matična ploča
Matična ili osnovna ploča
je najvažnija štampana ploča u računaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor,
ROM, kao i više konektora u koje se „ubadaju“ druge štampane ploče sa određenim funkcijama (zvučna,
grafička, TV i mrežna kartica, modem, RAM, kontroleri diskova i sl.) Pored navedenih elemenata, na
matičnoj ploči se nalaze i južni i, najčešće, severni most.
Matična ploča
služi za objedinjavanje i komunikaciju delova računara
, te znatno utiče na celokupne
performanse. Zbog toga je prilikom izbora sastava računara veoma važno odmah odabrati dobru matičnu
ploču.
Matične ploče su tokom vremena preuzimale na sebe sve više i više funkcija ostalih delova računara.
Tako, vrlo brzo su se pojavile ploče koje imaju ugrađenu grafičku karticu, zatim ugrađenu i zvučnu
karticu, pa mrežnu itd. Ovakve „ugrađene“ (ili „integrisane“) kartice uglavnom važe za manje kvalitetne
nego spoljašnje, premda se ta razlika tokom vremena smanjuje, što naročito važi za zvučne i mrežne
kartice.
7
