1.Uvod
Računarske mreže i komunikacije izučavaju projektovanje, implementaciju,
održavanjem mrežne i telekomunikacione infrastrukture.
Računarska mreža
je pojam koji se odnosi na računare i druge uređaje koji su
međusobno povezani kablovima ili na drugi način, a u svrhu međusobne
komunikacije i deljenja podataka.
U računarskoj mreži osim računara mogu biti i habovi (razvodnici), svičevi (skretnice,
komutatori) i ruteri (usmerivači). Različite tehnologije mogu se koristiti za prenos
podataka s jednog mesta na drugo, uključujući kablove, radio talase i mikrotalasni
prenos. Veza između dva računara koji dele svoje resurse može da se nazove
računarskom mrežom.
Džordž Stibic i Semjuel Vilijams napravili su Complex Number Computer,
računar koji je imao 400 telefonskih releja i bio je povezan s tri teleprintera,
prethodnika današnjih terminala. Prvo prenošenje instrukcija između računskih
mašina bilo je 1940. godine kada je Stibic iskoristio tele-mašinu za kucanje (TTY),
pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K sa Univerziteta Dartmot u
Novom Hempširu na Complex Number Calculator u Njujorku, a rezultate je primio
istim putem.
Tek 1964 godine stvorena je mašina sa deljenim vremenom sa priključenim
terminalima. Kompanija Zenit je napravila prvi komercijalni proizvod koji je koristio
integrisano kolo - slušni aparat. Američko udruženje za standarde usvojilo je ASCII
kod kao standardni kod za prenos podataka.J.C.R. Liklider i Lorens Roberts pokrenuli
su u okviru Agencije za napredne istraživačke projekte novi program (ARPA), za koji
je Robrts objavio celokupni plan 1967 godine - tzv. ARPAnet, prvu računarsku mrežu
sa komutiranjem paketa. Prvi komutatori bili su procesori interfejsnih poruka (IMP).
Prvi IMP komutator instaliran je na Univerzitetu UCLA,1969 godine. Ovo je bio
predak Interneta. Prvi program za elektronsku poštu napisao je1972 Rej Tomlinson iz
kompanije BBN.ARPAnet je bio zatvorena mreža, kojoj je moglo da se pristupi
povezivajem sa IMP komutatorom. Tokom sedamdesetih godina javljaju se mreže sa
komutiranjem paketa, kao što su:
ALOHAnet
Telenet
Cyclades
Tymnet
SNA (IBM-ova mreža)
Broj mreža se neprestano povećavao. Za opis povezivanja povezivanja mreža
počeo je da se upotrebljava termin interneting (internetting).
Mreža ARPAnet je devedesetih godina prestala da postoji, NSFNT dobija ulogu
mreže okosnice koja je povezala regionalne mreže u SAD i nacionalne prekookeanske
mreže. Najvažniji događaj je pojava WWW-a (World Wide Web)), koji je internet
učinio dostupnim milionima ljudi širom Zemlje.
1
2. Mrežni adapteri
Mrežni adapteri, koji se često skraćeno označavaju i sa
NIC
(
Network Interface
Card
), imaju ulogu fizičke veze izmedu kablova i računara. Oni se instaliraju u
slotove za proširenje svakog računara i servera u mreži.
Kada se adapter instalira, u njega se priključuje mrežni kabl i, na taj način, ostvaruje
fizička veza izmedu računara i mrežnog kabla.
3. Uloga mrežnih adaptera
Uloga mrežnih adaptera je da:
priprema podatke iz računara za slanje kroz mrežu,
pošalju podatke drugom računaru,
kontrolišu protok podataka iz računara u sistem kablova,
primaju podatke iz kablova i prevode ih u oblik koji procesor (CPU) može da
koristi.
2
5. Mrežna adresa
Pored toga što transformiše podatke na navedeni način, mrežni adapter treba i da
ostatku mreže navede svoju lokaciju ili adresu, da bi se na taj način razlikovao od
ostalih adaptera u mreži.
Komitet institute
IEEE
(
Institute of Electrical and Electronics Engineers
), dodeljuje
jedinstvene blokove adresa svakom proizvođaču adaptera. Proizvođači, dalje, trajno
ugraduju te adrese u čipove postupkom koji se zove utiskivanje adresa nagorevanjem.
Na taj način, svaka mrežna kartica, a to znači i svaki računar, ima jedinstvenu adresu
u mreži.
6. Slanje i kontrola podataka
Pre nego što pošalje podatke, mrežni adapter elektronski pregovara sa adapterom
računara koji treba da primi te podatke, jer obe kartice treba da se slože oko sledećeg:
maksimalne veličine grupa podataka koje se šalju
količine podataka koja može da se pošalje pre potvrde o prijemu
vremenskog intervala između slanja grupa podataka
vremenu koje treba da prođe pre nego što se pošalje potvrda
količine podataka koju može da primi svaka kartica pre nego što dođe do
prepunjenja njenog bafera (engl.
buffer overflow
)
brzine prenosa podataka
Kada savremenija i sofisticiranija kartica komunicira sa starijom i sporijom,
neophodno je da se unapred pronađe brzina prenosa kojoj bi mogle da se prilagode
obe kartice, odnosno, ona na kojoj mogu da komuniciraju. Neke savremenije kartice
imaju integrisana kola koja omogućavaju prilagođavanje brzine prenosa sporijim
karticama.
7. Opcije i parametri za konfigurisanje
Mrežni adapteri često imaju opcije koje mogu da se podešavaju, a ovo podešavanje je
neophodno da bi kartica mogla da radi. Opcije za podešavanje su sledeće:
zahtev za prekid (IRQ linije)
bazna I/O adresa priključka
bazna memorijska adresa
tip primopredajnika
Zahtev za prekid (IRQ)
Linije za zahtev za prekid (
IRQ
) su hardverske linije kroz koje uređaji, kao što su I/O
priključci (portovi), tastatura, diskovi i mrežni adapteri, mogu da šalju zahteve za
prekide ili zahteve za usluge procesoru računara. Linije za zahtev prekida su ugrađene
4
u unutrašnji hardver računara i dodeljeni su im različiti nivoi prioriteta, tako da
procesor može da odredi relativnu važnost pristiglog zahteva za uslugu.
Kada mrežni adapter šalje zahtev računaru, koristi
prekid
- elektronski signal poslat
procesoru računara. Svaki uređaj u računaru mora da ima različitu IRQ liniju. Ove
linije se određuju kada se uređaj konfiguriše. U većini slučajeva mrežne kartice
koriste linije IRQ3 i IRQ5. Linija IRQ5 se preporučuje, ukoliko je slobodna, a u
mnogim sistemima, odnosno fabrički podešenim mrežnim adapterima, to je
podrazumevana IRQ linija.
8. Bazne I/O adrese (portovi)
Bazni I/O portovi određuju kanal kroz koji teku informacije između hardvera (na
primer mrežnog adaptera) i procesora. Procesor vidi port kao adresu. Svaki hardverski
uređaj u sistemu mora da ima različitu baznu I/O adresu.
PROGRAMIRANJE SERIJSKOG PORTA
Kao primer programa za serijski port uradićemo program koji određuje bazne adrese
COM1, COM2, COM3 i COM4 portova računara. Za programiranje serijskog porta
koristiti ćemo Visual Basic 6.0 kao i biblioteku koju smo već koristili VBIO.DLL u
programiranju paralelnog porta koja mora da se nalazi na windowssystem folderu.
Pozivom ovog programa dobićemo ekran prikazan slici 1 (Serport01).
Slika 1
5
