Računarske Mreže

Visoka mediciinska I poslovno tehnološka škola strukovnih studija

Računarske Mreže – osnovni pojmovi

Seminarski rad

Predmet: Računarske mreže
Mentor: Vladimir Stanojević
Autori:

Šabac, 2012

godina

1. deo

Autor:

Sadržaj

1) Gateway
2) Default gateway 3)

Router

4) Routing
5) Protokol
6) IP protokol
7) User Datagram Protocol (UDP) 8)

TCPIP

Address Resolution Protocol (ARP) 10)

Local Area Network (LAN)

11) Wide Area Network (WAN)
12) IP adrese
13) Socket
14) IP Adrese Klase A 15)

IP Adrese Klase B

16) IP Adrese Klase C
17) Subnet
18) Subnet bandwidth managment (SBM)
19) Subnet mask
20) Interface (Interfejs) 21)

Packet

22) Packet header
23) Packet switching
24) Datagram 25)

Hub

26) Switching hub
27) Internet Control Message Protocol (ICMP)

Gateway

Uređaj koji je povezan na višestruke fizičke TCPIP mreže sposoban da rutira ili isporučuje

IP pakete između njih. Gateway se nalazi između različitih transportnih protokola ili
formata podataka (na primer IPX i IP) i obično se dodaje na mrežu primarno zbog svoje
transportne sposobnosti.

Postoje različiti Gateway servisi za različite protokole kao i IP Gateway uređaji. Gateway se

takođe naziva IP ruter

Default gateway

Stavka za konfiguraciju TCPIP protokola, to jest, IP adresa direktno dostupnog IP rutera.

Konfigurisanjem default gateway-a kreira se default putanja u IP ruting tabeli.

Proces prosleđivanja paketa kroz Internet od izvornog do ciljnog hosta.

Protokol

Skup pravila i konvencija za slanje informacija preko mreže. Ova pravila određuju vrstu

podataka (sadržaj) koju prenose

format, vremensko trajanje(timing), redosled i kontrolu

grešaka poruka koje se razmenjuju između mrežnih uređaja.

Protokol može biti ugrađen ili u hardver ili u softver.

IP protokol

IP samo po sebi je nešto kao poštanski sistem. Dopušta vam da adresirate paket i pustite ga

u sistem ali ne postoji direktan link između vas i primaoca. TCPIP uspostavlja konekciju
između dva hosta tako da mogu slati poruke jedni drugima.

User Datagram Protocol (UDP)

UDP je protokol bez konekcije koji kao TCP radi na IP mreži. Za razliku od TCPIP

protokola, UDPIP daje samo mali broj servisa za ispravljanje grešaka, nudeći umesto toga
direktan put da se pošalju i prime datagrami preko IP mreža. Koristi se za emitovanje
broadcast poruka preko mreže ili za slanje obaveštenja, poput nestanka papira u štampaču.

TCPIP

Transmission Control Protocol/Internet Protocol TCPIP je najpopularniji mrežni protokol i

on je osnova Interneta. Njegovi ruting kapaciteti obezbeđuju maksimum fleksibilnost u
poslovnim mrežama. To je set mrežnih protokola široko korišćen na Internetu koji pruža
komunikaciju između interkonektovanih mreža kompjutera sa različitim hardverskim
konfiguracijama i razlčitim operativnim sistemima. TCPIP sadrži i standarde za to kako
kompjuteri komuniciraju međusobno, konvencije za to kako se mreže povezuju i za
rutiranje.

Na TCPIP mrežama morate obezbediti IP adrese klijentima obično pomoću DHCP-a.

Klijenti mogu da zahtevaju servis za imenovanje DNS ili metod za razrešavanje imena
ARP.

Address Resolution Protocol (ARP)

U TCP/IP, protokol koji koristi broadcast saobraćaj na lokalnoj mreži da bi saznao logički

dodeljenu IP adresu za hardver ili adresu za media access kontrolni sloj. U ATMu
(Asynchronous Transfer Mode) , ARP se koristi na dva različita načina. Za klasičan IP
preko ATM-a, ARP se koristi da bi saznao adrese do ATM hardverskih adresa. Za ATM
LAN emulaciju, ARP se koristi da se sazna Ethernet/802.3 ili Token Ring adrese do ATM
hardverske adrese.

Local Area Network (LAN)

Mreža za komunikaciju grupe kompjutera, štampača i drugih uređaja koji su locirani u

relativno limitiranoj zoni (npr. u nekoj zgradi). LAN dozvoljava svakom povezanom
uređaju da komunicira sa svakim drugim na mreži.

Wide Area Network (WAN)

Mreža za komunikaciju geografski razdvojenih kompjutera, štampača i drugih uređaja.

WAN dozvoljava svakom konektovanom uređaju da komunicira sa bilo kojim uređajem na
mreži. Wan se obično sastoji od dve LAN mreže.

IP adrese

Identifikacija za kompjuter ili uređaj na TCPIP mreži. Mreže koje koriste TCPIP protokol

razmenjuju poruke bazirane na IP adresi odredišta.   Format IP adrese je         32-bitna
numerička adresa zapisana kao 4 broja razdvojena tačkama. Svaki broj može da dobije
vrednost   od   nule  do   255.   na   primer  1.166.10.240   može  biti  jedna   IP  adresa.   Unutar
izolovane mreže možete dodeliti IP adresu kao slučajno izabran broj dokle god je on
jedinstven. Konektovanje privatne mreže na Internet zahteva korišćenje registrovane IP
adrese (koja se zove Internet adresa) da bi se izbegli duplikati. Četiri broja u IP adresi se
koriste   na   različite   načine   da   identifikuju   određenu   mrežu.   Četiri   regionalna   Internet
registra ARIN, RIPE NCC, LACNIC i APNIC – dodeljuju internet adrese iz klasa A, B i C.

Socket

Identifikator za spečificne servise na specifičnim čvorovima na mreži. Socket čine IP

adresa i broj porta, npr. “socket 192.168.10.20:80”. Postoje dve vrste socketa: streams
(bidirectional) i socket za slanje datagrama.

IP adrese klase A

Unikast IP adresa koja se kreće od 1.0.0.1 do 126.255.255.254. prvi byte broj prikazuje

mrežu a poslednja tri byte broja prikazuju host-a na mreži.

Packet (paketi)

Jedinica prenosa sloja mreže po OSI modelu

koja se sastoji od binarnih informacija koje

predstavljaju i podatke i zaglavlje (header) koji sadrži identifikacioni broj, izvornu i ciljnu
adresu i podatke za kontrolu grešaka.

Packet header

U komunikacijama mrežnog protokola, specijalno rezervisano polje strogo definisane

dužine bita koja se zakači na početak paketa za transfer kontrolnih informacija. Kada paket
stigne na svoje odredište, polje se otkači i odbacuje dok se paket obrađuje i raspakuje u
obrnutom redosledu za svaki sloj protokola

Packet switching

Tehnologija za raspoređivanje podataka u pakete i zatim slanje paketa preko mreže. Svaki

paket ima zaglavlje koji sadrži njegov izvor i odredište, redni broj koji omogućava
ponovono „sklapanje“ informacija, podataka i kod za proveru grešaka. Paketi sa podacima
mogu imati drugačije putanje do svojih odredišta, gde se originalna informacija ponovo
sklapa pošto paket stigne. Internacionalni standard za Packet switching mreže je X.25.

Datagram

Jedan paket ili jedinica informacije koja uključuje relevantne informacije o isporuci kao što

je adresa odredišta, koja se šalje kroz packet-switching mrežu.

Hub

Obična tačka konekcije za uređaje u mreži. Obično se koristi da bi se povezali segmenti

LAN mreže. Hub sadrži više portova. Kada podatak stigne u jedan port kopira se u sve
ostale portove tako da cela LAN mreža može da vidi podatak. Hub ima jedan backplane i
radi samo u prvom sloju. Drugim rečima signal dolazi na jedan port hub-a i momentalno je
ponovljen na svim ostalim portovima. (ovo je jednako jednom domenu kolizije)

hub