Tema 1.

SAVREMENO INFORMATIČKO DRUŠTVO - RAČUNARSKI INTEGRISANE

TEHNOLOGIJE



računarska oprema - hardver



softver (operativni i aplikativni)



komunikaciona oprema



prenosni putevi



merno-regulaciona tehnika



metode projektovanja i programiranja



razvojno-istraživački rad



inženjering



računarska pismenost



usluge

Savremeno informatičko društvo karakteriše tehnološka konvergencija računarstva, telekomunikacija i
masovnih medija

Savremeno informatičko društvo – Karakteristike:



Društvo u formiranju;



Informacija-kapitalni resurs kao zemljište, sirovine, kapital i energija;



Promene privredne strukture;



Izgradnja globalne informacione infrastrukture (INTERNET preteča)



Nagli razvoj i modernizacija telekomunikacionih sistema



Izgradnja velikih informacionih kompleksa;



Širenje informacione pismenosti;



Potreba stalnog-doživotnog učenja uslovljena stalnim i brzim promenama;



Učenje na daljinu;



Rad na daljinu;



Lečenje na daljinu;



Digitalne biblioteke;



Virtuelne laboratorije;



Medjusobna komunikacija;



Porast produktivnosti, ekonomičnosti i efikasnosti rada i učenja



Globalizacija - proizvodnja i konkurencija u međunarodnim razmerama;



Smanjuju se ograničavajući uticaji vremena i prostora;



Nagli rast proizvodnje zasnovane na znanjima i primenama informacionih tehnologija;



Opadanje industrijskog sektora i zaposlenost u njemu;



Rast sektora usluga;



Porast uloge malih i srednjih preduzeća;



Sve veća potreba za softverom;



Izvoz informacionih tehnologija.



Smanjuju se neposredni kontakati između građana;



Privatnost građana ugrožena;



Očuvanje kulturne samobitnosti (jezika, umetnosti, kulture i sl.)



Produbljuje jaz između informaciono razvijenih i nerazvijenih;



Zaštita podataka

SAVREMENO INFORMATIČKO DRUŠTVO - NEŽELJENI EFEKTI:

INTERNET-GLOBALNA RAČUNARSKA MREŽA:

Jedna od ideja svetskog globalizma je nestalnost (stvaranje iluzornog svet pomoću TV, Interneta,

videa...), a najviši izvor želja ljudi trebalo bi da bude narcizam (samozadovoljstvo, samonaslađivanje...).

Već danas politikom svetske globalizacije nastoji se da se ostvari globalna kontrola nad

čovečanstvom. Svaki žitelj trebao da postane broj u kompjuterskoj mreži. Svi podaci o njemu se unose u
kompjuterski sistem i obrađuju. Njegov broj je prisutan u svim dokumentima, potvrdama, zdravstvenoj
evidenciji, diplomama, bankarskim računima...
U prvoj etapi zamišljeno je da svi stanovnici SAD, a zatim i drugih zemalja, postanu prinudni vlasnici
plastičnih kartica sa stalnim brojevima koji je kodiran pod imenom vlasnika. Ime vlasnika je memorisano u
komjuterskoj mreži. Osim finansijsko-kreditnih operacija, komjuteri prikupljaju i sistematizuju informacije
o socijalnom, profesionalnom, duhovnom, etičkom, religioznom, političkom, pravnom, moralnom,
porodičnom i obrazoivnom karakteru svakog čoveka koji se rodio i živi na Zemlji. To je praktično sredstvo
kontrole nad čovekom, odnosno njegov elektronski dosije.
Zamišljeno je da se u sledećoj etapi u ruku svakog čoveka utisne specijalni elektronski čip (biočip), na
kojem će biti zapisane iste informacije kao na plastičnoj kartici. Ako je karticu noguće baciti ili izgubiti, sa
utisnutim biočipom to nije izvodljivo. U bilo kom momentu moguće je otkriti gde se čovek nalazi. Svaki
žitelj Zemlje tako podleže neprestanoj i totalnoj kontroli. Isto tako globalnoj kontroli biće podvrgnute
telefonski i svi drugi komunikacioni sistemi (svakako i kompjuterske mreže).
Namera je da svaka kuća ima kompjuterski priključak na opštu kompjutersku mrežu-Internet.

Internet će se kao besumljivo korisna informaciona mreža, preobraziti u oruđe za potpunu kontrolu

nad ličnošću pojedinca, a utiskivanje biočipa (biometričke kartice) sa svim podacima o ljudskom
organizmu-bolestima, slabostima, strastima – učiniće mogućim da se čovek pretvori u oruđe za političke i
socijalne manipulacije. Na taj način čovek postaje stanovnik fiktivnog sveta informatike, gde se realne
činjenice potiskuju imaginarnim predstavama i zamislima.
Istraživanja pokazuju da strast za Internetom i virtuelnom realnošću predstavlja način da se pobegne od
nasušnih životnih problema, teškoća i briga, što sa svoje strane vodi psihičkim devijacijama (sličnim
apsistencijalnoj krizi narkomana).
Stotinak godina unazad ljudi nisu mislili niti verovali da se svet menja. Unuci su vodili sličan život
njihovih dedova i pradedova.

Današnji aksiom života je potpuno drugačiji, ljudi su svesni da se život menja, da se društvo

menja, i da na brzinu promena veliki uticaj ima tehnologija, odnosno tehnološki razvoj.

Promene su nagle, znanja stečena poslednjih dvadesetak godina neće odgovarati potrebama u

narednih dvadesetak godina.

SAVREMENO INFORMATIČKO DRUŠTVO - TRENDOVI :

Smatra se da se danas naučne i društvene paradigme dupliraju svakih deset godina.

Prognoze su da ćemo u narednih 25 godina imati

četriri puta veći

naučni i društveni progres od

onoga koji smo imali u XX veku.

Svakih godinu dana udvostručuje se snaga kompjutera, svake dve godine u integrisana kola

ugrađuje se dva puta više tranzistora.
Živimo u trodimenzionalnom svetu i naš mozak je organizovan u u tri dimenzije, što po principu analogije
znači da bi i elektronske mozgove, odnosno računare mogli razvijatu u tri dimenzije.

Naš mozak za obradu podataka koristi elektrohemijske procese koji su milionima puta sporiji od

električnih (elektronskih).

Sadašnji čipovi su ravni. Za dvadesetak godina očekuju se trodimenzionalni čipovi izgrađeni po

uzoru na biološki model. Ti čipovi će omogućiti veštačko oponašanje rada čovekovog mozga.
Veruje se da ćemo za tridesetak godina imati kompletnu mapu ljudskog mozga, matematičke modele
njegovog rada i biti u mogućnosti da implementiramo metode funkcionisanja ljudskog mozga u računare.

•

I pored velike raznovrsnosti pojmova i termina, u osnovi je uvek reč o podacima!

•

Otuda je svaki rezultatdobijen na računaru podatak dobijen obradom drugih podataka!

Za kodiranja podataka i informacija postiji više razloga:

•

Informacije se lakše obrađuju i prenose;

•

Skraćuju se i postaju kompaktnije;

•

Posatju jasnije i preciznije.

Osnovne operacije sa podacima su čuvanje, obrada i prenos.

Tema 3.

RAČUNARSKE MREŽE

Računari se mogu međusobno povezivati, i to u istoj prostoriji, istoj zgradi, u fabrici, istom gradu, u

državi, ali i različitim kontinentima.

Mnoga preduzeća, naučni instituti, fakulteti, banke, pošte, biblioteke, bolnice, muzeji, osiguravajuća

društva, ministarsva, opštinske uprave, vojska, policija, avio kompanije, turističke agencije, robne kuće,
carina, skladišta, železnica, putničke agencije imaju veći broj računara na jednom ili na više različitih
mesta. Neki veliki proizvodni i poslovni sistemi imaju ogranke u različitim krajevima sveta. Povezivanje
računara pruža određene mogućnosti koje nemaju “usamljeni” i “izolovani” računari. Povezani računari
omogućavaju brzu razmenu podataka i prenos informacija

Šta je računarska mreža?

•

Pristup istim podacima sa više udaljenih mesta.

•

Zajedničko korišćenje raspoloživih računarskih resursa.

•

Povećanje sigurnosti rada računara, ako dođe do zastoja na jednom računaru drugi može da
preuzme obradu.

•

U slučaju preopterećenja jednog računara drugi može da preuzme deo poslova.

•

Kada su dva ili više računara međusobno povezana, kažemo da je to

računarska komunikaciona

mreža

, ili kraće

računarska mreža

•

Računari se najčešće povezuju kablom, ali mogu biti povezani i radio-vezom ili infracrvenim
svetlosnim snopom.

•

Kabl povezuje serijski ili paraleni priključak jednog računara s odgovarajućim priključkom
drugog.

•

Ovo je minimalni oblik povezivanja.

Tema 4.

RAČUNARSKE MREŽE: Stepeni povezivanja računara

Stepen povezanosti definiše:

•

broj povezanih računara i

•

njihov prostorni razmeštaj.

Korisnicima se danas nudi jedan od

pet

stepeni povezivanja računara.

•

Prvi stepen povezanosti:

Slučaj kada je više računara direktno povezano sa centralnimračunarom.

Povezani računari se ponašaju u mreži poput “staromodnih” terminala.

•

Drugi stepen povezanosti:

Slučaj kada je više autonomnih računara međusobno povezano sa

jednim ili više centralnih računara. To je

lokalna mreža

, skraćeno

LAN

(od eng.

ocal

rea

etwork – mreža lokalne oblasti). Ovo je jedan od najčešćih oblika povezivanja računara na

fakultetima, fabrikama, preduzećima, bolnicama ...

•

Treći stepen povezanosti:Gradska računarska mreža

, skraćeno

MAN

(od eng.

etropolitan

rea

etwork – gradska računarska mreža). Obuhvata jednu računarsku mrežu ili više više

lokalnih računarskih mreža. Često ima dodatu specijlnu telekomunikacionu opremu kao što su
mikrotalasne i satelitske relejne stanice, služe i za prenos govornih i TV signala.

•

Četvrti stepen povezanosti:

Više gradskih i lokalnih mreža

međusobno povezanih u

mrežu na

širem području

, tzv.

WAN

mrežu (od eng.

ide

rea

etwork-mreža šire oblasti). Velike

kompanije i poslovni sistemi

koriste WAN mreže za povezivanjesvojih udaljenih fabrika i

poslovnih

jedinica.

•

Peti stepen povezanosti:

Ovo je najviši stepen povezivanja, koji omogućava uspostavljanje veza

velikog (neograničenog) broja udaljenih računara svih tipova i snage (veličine).

Internet

je mreža

petog stepena i danas najčešći oblik povezivanja računara u svetu.

Tema 5.

LOKALNE (LAN)

RAČUNARSKE MREŽE

•

LAN, kao što smo u prethodnom izlaganju konstatovali, povezuje grupu računara na malom
području.

•

LAN ima slične zadatke i prednosti kao mreža na velikom području (WAN).

•

Razlika između LAN i WAN mreža je u tome što lokalnoj mreži za komuniciranje nisu potrebne
međugradske telefonske veze.

Broj računara u lokalnoj mreži nije ograničen!Broj računara u lokalnoj mreži zavisi od potreba i
materijalnih mogućnosti korisniuka! Pored brzog prenosa podataka i informacija, brzog jednovremenog
pristupa podacima sa više mesta, LAN omogućava i uštede koje se postižu tako što više računara može
imati pristup istim perifernim uređajima (skener, ploter, digitalizator, štampač, periferna memorija...)
LAN se može povezivati s drugim lokalnim mrežama, MAN i WAN mrežama, s računarima svih vrsta i
veličina! LAN-ovi mogu biti organizovani na različite načine!

Mrežu definiše i način kako će se veze koristiti, odnosno kako će se signali prenositi kroz kablove za
povezivanje i način njihovog interpretiranja. U svim mrežama, bez izuzetka, podaci se organizuju u

treći za štampanje ili za obezbeđivanje redundacije... Kada se radi o mrežama sa veoma zahtevnim
zadacima (mreže banaka, policije, vojske, avio kompanija...) nekoliko servera može da radi paraleno kao
jedna celina. Klijentski računari komuniciraju samo sa serverom u mreži, ne i međusobno!

Klijent računari,

mogu biti standardni PC računari pod opertaivnim sistemom

MS-DOS

ili

Windows

, sa

dodatnim softverom koji omogućava korišćenje resursa servera.

Mreža ravnopravnih računara:

U mrežama ovog tipa svi su računari ravnopravni. Računari mogu da komuniciraju svaki sa svakim pod
uslovom da im je dozvoljen pristup. U ovakvim mrežama praktično je svaki računar istovremeno i server i
klijent. Mreže ovog tipa češće su u manjim preduzećima, projektantskim biroima ili u zasebnim
odeljenjima velikih preduzeća. Prednost mreža ovog tipa je to što se ne mora izdvajati nijedan računar
samo za poslove servera. Nedostatak mreža ovog tipa je manja bezbednosti slabija kontrola, pošto svaki
korisnik “uređuje” svoj računar.

Klijent server mreže

su bezbednije, imaju

bolje performanse i

efikasnije su u

izradi rezervnih

kopija

mrežnih

podataka i

informacionih resursa.

Klijent/server mreže

imaju prednost i zbog

centralizovane

administracije.

Nedostatak

klijent/server mreže

je cena (nešto je skuplja) i veći su troškovi održavanja

Tema 7.

LAN TERMINOLOGIJA

U LAN terminologiji personalni računari se nazivaju

čvorovi

ČVOROVI

mogu biti:

•

SERVERI

•

RADNE STANICE.

Radna stanica se često jednostavno naziva

STANICA

Čvorovi su priključeni na mrežu pomoću mrežnih kartica (eng. network interface card, nic), koje se još
nazivaju: mrežnom pločom, mrežnim adapterom i sl.

•

Svaki čvor mora imati sopstvenu mrežnu karticu!

•

Server može imati više mrežnih kartica, koje omogućavaju da server bude istovremeno povezan sa
više računara ili mreža.

U LAN mrežama

mini

ili

veliki računari

služe kao

matični računari – domaćini

(engl. Host) na koje su

priključeni personalni računari i terminali.

LAN TOPOLOGIJA

opisuje fizički ili logički raspored mreže.

FIZIČKA TOPOLOGIJA

opisuje kako kablovske ili radio veze povezuju čvorove.

LOGIČKA

TOPOLOGIJA

opisuje kako se informacije prenose između čvorova. Postoje dve osnovne logičke

topologije:

•

MAGISTRALA,

•

PRSTEN.

LOGIČKA TOPOLOGIJA

MAGISTRALA, sve se informacije istovremeno emituju svim čvorovima u mreži i svi čvorovi informacije
dobijaju (gotovo) istovremeno. Pošto je informacija namenjena jednom čvoru, ostali čvorovi odbacuju
informaciju koja nije njima namenjena.

LOGIČKA TOPOLOGIJA

PRSTEN, topologija