Računarski sistem

Visoka škola za ekonomiju i informatiku

Prijedor

2015. god.

Osnove računarstva

Seminarski rad

RAČUNARSKI SISTEM

Profesor: Student:

Mr Olivera Banjac Gordana Kondić 04/14FB

Sadržaj

Uvod…………………………………………………………………...……………..……….....3
Računarski hardver…………………………………………………..………………….……. 4
Organizacija računara……….......…………………………………….……………………....5
Centralni procesor………………………………………………………….…………………. 6
Matična ploča…………………………………………………………………………………...9
Grafički adapter i monitori......................…………………………………………...……….14
Rok podataka u računaru ……………..………………..........................................………16
Hard-disk…………………………………………………………………………………….….17
CD-Rom/CD-R/CD-RW………………………..………………………………………….…..17
Zaključak………………………………………………………………………………………..18
Literatura…………………………………………………………………………………….….19

Računarski hardver

Računarski sistemi su mašine koje služe za obradu podatka. Oni na osnovu skupa
ulaznih podataka, koje zadaje korisnik računarskog sistema, generišu skup izlaznih
podataka, koji predstavlja rezultat obrade. Ulazni podaci predstavljaju veličine na
osnovu kojih se obavlja rešavanje nekog problema.
Svaki računarski sistem se satoji od dva podsistema:
- hardverskog podsistema i
- softverskog podsistema.

Hardverski podsistem čini skup svih mehaničkih delova računara.
Softverski podsistem čine svi računarski programi koji su neophodni za rad računara.
Arhitektura računarskog sistema predstavlja strukturu i način funkcionisanja
hardverskog podsistema do nivoa koji je poteban programeru za pisanje programa na
simboličkom programskom jeziku (asembleru).
Hardverski deo računarskog sistema čine:
- ulazno izlazni uređaji,
- operativna memorija,
- centralni procesor i
- sekundarne memorije.

Ulazni podaci se pomoću ulaznih uređaja unose u računarski sistem i skladište u
operativnu memoriju. U operativnoj memoriji se nalaze i programi koji definišu rad
računara. Programi su uskladišteni u vidu pojedinačnih instrukcija, koje se sekvencijalno
(jedna po jedna) učitavaju u centralni procesor gde se izvršavaju. Te instrukcije govore
procesoru koje operacije treba da izvrši i nad kojim podacima (koji se takođe nalaze u
operativnoj memoriji). Nakon obavljene operacije, procesor smešta rezultate obrade
nazad u operativnu memoriju. Kako postoji intenzivna komunikacija između memorije i
procesora, to operativna memorija treba da se realizuje tako da ima što veću brzinu
pristupa.
Kako je operativna memorija brza, skupa i ograničenog kapaciteta, pogodno je da se svi
podaci i programi sa kojima računar ne radi, skladište u eksternim memorijama koje su
sporije ali znatno većeg kapaciteta od operativne memorije.
Rezultati obrade prikazuju se korisniku pomoću izlaznih uređaja.

Organizacija računara

Da bi se računarski sistem uspešno koristio on mora da ima mogućnost da komunicira
sa korisnikom. Ovo omogućavaju ulazno-izlazni uređaji koji vrše unos podataka u
računar i prikaz rezultata obrade.
U računaru podaci koji se obrađuju predstavljeni su u binarno-kodiranom formatu.
Periferne jedinice prikazuju rezultate obrade podacima razumljivim korisniku. Zbog toga,
ulazno-izlazni uređaji moraju da vrše kodiranje i dekodiranje podataka.
Ulazno-izlazne uređaje čine periferne jedinice i ulazno-izlazni kontroleri i interfejsi.
Ulazno-izlazni kontroleri upravljaju prenosom podataka između centralne jedinice i
perifernih uređaja.
Ulazno-izlazni interfejsi su skupovi elektronskih komponenti koje omogućavaju
povezivanje perifernih uređaja na računar.
Ulazno-izlazni kontroleri i ulazno-izlazni interfejsi su povezani ulazno-izlaznom
magistralom.
U/I interfejsi mogu biti standardni ako se radi o standardnim priključcima, i u tom slučaju
oni su ugrađeni u računar. Ako se radi o nestandardnim priključcima onda oni nisu
ugrađeni u računar nego se izrađuju na posebnim štampanim pločama.
Standardni interfejsi mogu biti serijski i paralelni. Serijski interfejsi prenose podatke bit
po bit (serijski). Najpoznatiji serijski interfejs je RS-232.
Paralelni interfejsi prenose podatke paralelno i omogućavaju znatno veću brzinu
prenosa od serijskih.