„РАНВОА“
Радовановић Милан ИО 835-16
Међународно приватно право
Г-дин професор Владан Станковић
Универзитет „Унион-Никола Тесла“
Смер Право
Новембар,2017 године
1
САДРЖАЈ
:
-Уводни део-Појам Ранвоа-стр.3
-Претпоставке примене,примена и начин решавања-стр.3
-Случај „Форго“-стр.4
-Упућивање,преупућивање и узвраћање-стр.5,6
-Начин примене установе Ранвоа-стр.7
-Ранвоа у српском праву-стр.8,9,10
-Узвраћање и упућивање у домаћем праву-стр.11
-Рaнвоa(Заштита деце у Хашким конвенцијама о међународном приватном праву)-
стд.12,13,14
-Закључак-стр.15
-Апликативност „Ранвоа“-стр.16
-Литература -стр.17
2
Случај „Форго“(опис):
Франц Форго пореклом Баварац,рођен је 1801.године,као ванбрачно дете у Баварској.Кад
је напунио пет година,његова мајка Ана Марија Диштл удала се за једног Француза и
удајом стекла француско држављанство.После удаје, она се стално настанила у
Француској и са собом повела и свог сина.Форго се касније оженио једном богатом
Францускињом,надживео је и 1869. године умро у Француској.Иза себе није оставио
тестамент.Као наследници пред француским судом, појавили су се даљи побочни
сродници Форгоа и француска држава.Они су међусобно оспоравали наследна права
другог на заоставштину покретних ствари, која се налазила у Француској.Побочни
сродници умрлог по мајци, позивали су се на баварско право по коме они уживају
наследна права, док се француска држава позивала на француско право према коме
побочни сродници родитеља ванбрачног детета не могу бити законски наследници.Случај
је три пута укидан и коначно је француски Касациони суд донео одлуку, којом је одбио
захтев побочних сродника Форгоа из следећих разлога: одлучујућа чињеница за примену
права према нахођењу суда у овом случају је домицил оставиоца. Према томе, а с обзиром
на то да је Форго био Баварац,који никада није стекао француско држављанство, а није
имао ни домицил одобрен од надлежних органа у Француској, надлежно је баварско
право. По баварском колизионом праву, одлучујућа чињеница за регулисање наследних
односа је фактички домицил , који је оставилац имао у Француској, те да је стога у крајњој
линији меродавно француско материјално право на основу кога се као једини наследник
појављује француска држава.
Упућивање, преупућивање и узвраћање
4
Уколико полазно колизионо право (право земље суда или Lex fori
2
) упућује на национално
материјално право друге државе као меродавно онда је реч о супстанцијалном упућивању
где ће се на спорни однос са елементом иностраности применити национално право те
друге првоупућене државе (тада упућивање има облик А-Б-Б). Међутим проблем настаје у
случају када колизионе норме lex fori упућују на национално право друге државе у целини
узимајући у обзир и колизионе норме те друге државе. У том случају може доћи до
узвраћања, то јест ситуације где колизионе норме првоупићеног права одређују као
меродавно право полазно право. Тада ће се применити норме полазног права (долази до
ланца који има облик А-Б-А).Може доћи и до ситуације да колизионе норме првоупућене
државе упућују на неко даље, треће право и тада је реч о преупућивању које има облик А-
Б-Ц.
Појава проблема узвраћања и преупућивања на даље право везује се по правилу за одлуке
Касационог суда Француске у спору око заоставштине претходно наведеног случаја
Форго. Међутим,случајеви узвраћања и упућивања на даље право забележени су и раније.
Одлука у случају Форго имала је претходнике, али нема сумње да је тек она скренула
пажњу на проблем узвраћања у преупућивања на даље право. Дакле, уколико станемо на
становиште супстанцијалног упућивања, полазно колизионо право (право земље суда) ће
нас директно упутити на супстанцијално право одређене земље које ће мериторно решити
случај.У тој логици, размишљање почиње и завршава се на ланцу А-Б,где је А полазно
колизионо право (колизионо право земље суда) а Б је меродавно супстанцијално
право.Али,уколико станемо на становише колизионог упућивања,могуће су три логичке
ситуације:
а)По првој,полазно колизионо право А (право земље суда) упућује као на меродавно на
целокупно право земље Б,а колизионе норме земље Б(првоупућено право)могу сматрати
да је супстанцијално право те земље (Б) и меродавно право, па ланац има изглед А-Б-Б
б)Друга ситуација десила се у случају Форго-дошло је до узвраћања.Француски суд је
колизионо довео до баварског права (првоупућено право), а колизионе норме баварског
права које је одређено као меродавно узвратиле су на полазно право,право земље суда,па
ланац има изглед А-Б-А
ц)При другачијем распореду релевантних чињеница,могло би се догодити да баварске
колизионе норме упуте на неко даље (треће) право,преупуте.То би се десило да је Форго
имао домицил, рецимо у Белгији и тада након што би Француска колизиона норма
упутила на баварско право,баварска колизиона норма упутила би ствар даље у
Белгију.Тада би ланац добио изглед А-Б-Ц.У нашој литератури и пракси најшире је
усвојен термин „узвраћање“.
2
https://en.wikipedia.org/wiki/Lex_fori
5
