[email protected]
2
"Nesebi
č
na pomo
ć
potencijalnom kvalitetu po
č
etnika da se dokaže, vredi više od
svih mogu
ć
ih li
č
nih uzleta".
prof. dr Vladimir B. Šolaja, dipl.ing.
[email protected]
4
!"
Tre
ć
a pretpostavka je vezana za
jedinstvenost sistema za upravljanje bazama podataka
(SUBP).
U ovoj knjizi je usvojen, odnosno bi
ć
e razmatran SUBP MS ACCESS.
Prevazilaženjem zabluda i ograni
č
enja, uz poštovanje definisanih pretpostavki, mogu
ć
an je
razvoj informacionog sistema koji
ć
e omogu
ć
iti definisanje nove strategije vo
đ
enja
preduze
ć
a. Ta strategija obezbe
đ
uje integraciju svih informacionih tokova u preduze
ć
u, a na
osnovu toga i upravljanje procesima.
[email protected]
5
Modeliranje kao osnova razvoja
informacionog sistema
Razvojem informacionog sistema (IS) treba definisati što objektivniju sliku realnog sveta,
njegovih bivših i sadašnjih stanja, kao podlogu za procenu budu
ć
eg ponašanja i naravno,
podlogu za dalji razvoj i primenu informati
č
ke tehnologije.
Za opis rada poslovnog sistema veliki je problem to što ne mogu da se koriste prirodni
jezici, zbog mnogih jezi
č
kih dvosmislenosti. S druge strane, precizan opis preko formalnih
jezika je nerazumljiv za ve
ć
inu ljudi.
Stoga je potrebna tehnika koja
ć
e organizovati prirodne jezike na taj na
č
in da eliminiše
dvosmislenost i omogu
ć
i efikasnu komunikaciju i razumevanje. Pokazalo se da je postupak
modeliranja jedna od najefektivnijih tehnika za razumevanje i jednozna
č
nu komunikaciju
izme
đ
u projektanata i korisnika.
U procesu modeliranja, eliminišu se detalji,
č
ime se umanjuje vidljiva kompleksnost sistema
koji se prou
č
ava. Grafi
č
ke prezentacije (uglavnom pravougaonici i linije) koriste se da bi
obezbedile da ve
ć
ina ljudi razmišlja o procesu modeliranja kao o slikovitoj prezentaciji
(jedna slika zamenjuje
1
000 re
č
i). Pored grafi
č
kog prikaza, potrebno je dati i precizne
definicije predmeta koji se pojavljuju u modelu, kao i propratni tekst, koji je kriti
č
an prema
modelu koji ima svoju ulogu, kao sredstvo komunikacije.
Ovakav pristup nametnuo je potrebu za apstrakcijom, kojom se izvodi kontrolisano
isklju
č
ivanje detalja, tj. izvla
č
e se zajedni
č
ke karakteristike u opisivanju nekog sistema.
Tako je na višim nivoima apstrakcije sistem opisan jasnije, a na nižim detaljnije.
S druge strane, još uvek u velikim firmama postoje hardverske konfiguracije gde je
korisni
č
ki softver razvijen, obi
č
no, u jeziku tre
ć
e generacije (naj
č
eš
ć
e COBOL), bez
odgovaraju
ć
e prate
ć
e dokumentacije, mada preduze
ć
a žele da pre
đ
u na relativno jeftin i
mo
ć
an kompjuterski sistem, obi
č
no je to mreža PC, definisana po principima klijent/server
arhitekture.
S obzirom na to, modeliranje treba da:
!"
bude "jezik" za komunikaciju izme
đ
u korisnika i analiti
č
ara i
!"
omogu
ć
i preciznu i formalizovanu "specifikaciju zahteva".
Treba, dakle, još jednom posebno ista
ć
i postupak modeliranja realnog sistema, koji zavisi
od
sposobnosti, znanja i iskustva projektnog tima,
jer se ne mogu dati stroga formalna
pravila modeliranja koja bi vodila do jedinstvenog modela složenog realnog sistema, bez
obzira na to ko vrši modeliranje. Mogu se dati samo opšte metodološke preporuke, opšti
metodološki pristupi, kao pomo
ć
u tom složenom poslu.
[email protected]
7
Postupak
razvoja informacionog sistema
Imaju
ć
i u vidu postavke vezane za IDEF0 i IDEF
1
X metodologiju, kao i potrebe za
reinženjeringom poslovnih procesa, može se re
ć
i da se razvoj informacionog sistema (RIS)
izvodi kroz
č
etiri slede
ć
e faze (slika
1
):
!"
Aktivnost
1
. Funkcionalno modeliranje,
!"
Aktivnost 2. Informaciono modeliranje,
!"
Aktivnost 3. Aplikativno modeliranje i
!"
Aktivnost 4. Implementacija.
0
RAZVOJ
INFORMACIONOG
SISTEMA
1
FUNKCIONALNO
MODELIRANJE
FUNKCIONALNA
DEKOMPOZICIJA
DEFINISANJE
ZAHTEVA
KORISNIKA
TEHNI^KI
PREDUSLOVI
2
INFORMACIONO
MODELIRANJE
DEFINISANJE
DETALJNIH
ZAHTEVA
KREIRANJE ER
DIJAGRAMA
KREIRANJE
ATRIBUTA
DEFINISANJE
POSLOVNIH
PRAVILA
3
APLIKATIVNO
MODELIRANJE
DEFINISANJE
FIZI^KOG
DIZAJNA
GENERISANJE
[EME BAZE
PODATAKA
IZRADA
APLIKACIJE
4
IMPLEMENTACIJA
UVOENJE
TESTIRANJE
ODR@AVANJE
Slika
1
. Stablo aktivnosti postupka razvoja informacionog sistema
S obzirom na to da se sve
č
etiri aktivnosti detaljno razmatraju u posebnim poglavljima,
ovde
ć
e biti dat samo kratak opis.
Prva aktivnost
"
1
. Funkcionalno modeliranje"
treba da omogu
ć
i postavljanje modela, tj.
definisanje studije koja koncipira reinženjering poslovnih procesa u širinu.
Ova aktivnost se definiše kroz tri podaktivnosti, kao:
!"
Aktivnost
1
.
1
. Funkcionalna dekompozicija,
!"
Aktivnost
1
.2. Definisanje zahteva korisnika,
!"
Aktivnost
1
.3. Tehni
č
ki preduslovi.
U okviru podaktivnosti
"
1
.
1
. Funkcionalna dekompozicija"
polazi se od
svesti o potrebi
razvoja informacionog sistema, i to
povezane, pre svega, sa donošenjem strategijske
odluke rukovode
ć
eg menadžmenta o sprovo
đ
enju reinženjeringa poslovnih procesa. Kao
rezultat treba dobiti stablo poslovnih procesa kako ih vidi vode
ć
i menadžment.
