SKRIPTA IZ PREDMETA RAZVIJANJE
KURIKULUMA U DEČJEM VRTIĆU
2
Ispitna pitanja iz predmeta RAZVIJANJE KURIKULUMA U DEČJEM VRTIĆU
1.
Različita tumačenja pojma kurikulum
2.
Različiti modeli predškolskih programa
3.
Predškolski kurikulum
4.
Odnos kurikuluma i programa
5.
Otvoreni kurikulum kao ishod transformacije vaspitno-obrazovne prakse
6.
Značaj posmatranja dece za razvijanje kurikuluma u vrtiću
7.
Dečji vrtić kao organizacija koja uči
8.
Posmatranje i beleženje podataka o aktivnostima dece i vaspitača
9.
Koncept sukonstruisanja kurikuluma.
10.
Razvijanje kurikuluma prema centrima interesovanja
11.
Razvijanje kurikuluma putem akcionog istraživanja
12.
Predškolska ustanova sredina za razvoj i učenje
13.
Tematsko planiranje vaspitno-obrazovnog rada u vrtiću
14.
Teorijske orijentacije u oblikovanju kurikuluma
15.
Osnovna načela vaspitno-obrazovnog rada u vrtiću
16.
Dečji vrtić kao izvor kurikuluma
1
17.
Dečja igra, rad i učenje
18.
Igra i kurikulum
19.
Struktura programa i ponašanje dece u igri
20.
Igra kao kontekst za razvoj i učenje
21.
Uloge odraslih u dečjoj igri
22.
Partnerstvo dece i odraslih u igri
23.
Posmatranje i procenjivanje dečje igre
24.
Razvijanje kurikuluma koji se zasniva na igri
1
Pitanja za kolokvijum, odgovori se nalaze u knjizi: Mijailović, G. (2012): Igra u predškolskom
kurikulumu, Beograd: Zadužbina Andrejević
4
kurikulum postaje jedno od najvažnijih sredstava za obezbeñivanje kvalitetnog i
ravnopravnog obrazovanja za sve.
Reformisanje obrazovnih sistema zemalja Zapadnog sveta (Evropska unija,SAD, Kanada,
Australija, Novi Zeland)→poč.novog milenijuma zemlje Dalekog Istoka (Japan, Koreja,
Singapur, Hong Kong)
program / kurikulum
nije samo dokument i smernica →
sveukupno iskustvo koje dete /
učenik stiče pod rukovodstvom obrazovne institucije.
Model kurikulumskog plana
Cilj
Sadržaji
Metode
podučavanja
Evaluacija
KURIKULUM MOŽEMO RAZUMETI KAO PLAN ZA AKCIJU ILI PISANI
DOKUMENT KOJI UKLJUČUJE STRATEGIJE ZA POSTIZANJE ŽELJENIH,
UNAPRED FORMULISANIH CILJEVA.
NIVOI KURIKULUMA:
•
Kurikulum ličnog rasta i razvoja (uključuje samopouzdanje, motivaciju, sposobnost
komuniciranja, uspostavljanja i održavanja odnosa);
•
Kurikulum životnih sposobnosti (upravljanje samim sobom, kreativno rešavanje problem,
rešavanje sukoba, informatičke veštine);
•
Kurikulum učenja “kako učiti “ i učenja “kako misliti“ (sposobnosti kompaktibilne sa
funkcionisanjem mozga);
•
Sadržajni kurikulum (s integrisanim temama).
•
Kurikulum je koncepcija poučavanja, obrazovanja i vaspitanja dece u institucionalnom
kontekstu koja se gradi zajedničkom akcijom praktičara.
•
Kurikulum se gradi i razvija na osnovu konkretne prakse, stalno se usavršava, dorañuje i
dopunjuje.
•
Potreba razvijanja vaspitno-obrazovne ustanove i njenog menjanja u organizaciju koja uči;
5
2.
Različiti modeli predškolskih programa
Predškolski program>
Maturacijsko – socijalizacijski:
•
minimalno struktuirani usmereni na dete kao izvor programa.
•
Samousmeravajuće aktivnosti dece bliski programima tipa
otvorene škole, programima
obogaćivanja.
•
S
ocio-emocionalnom razvoju daje se prednost.
Kognitivno – akademski
•
orijentisani ka obezbeñivanju akademskog uspeha i nadoknañivanja “kulturnog deficita”
•
usmereni na predmete školskog tipa i zadatke
•
visoko struktuirani
Kognitivno – razvojni
•
delimično struktuirani jer počivaju na kognitivno –razvojnim ciljevima
•
uopšteno data uputstva za rad: predlaže se kako da obogate sredinu i prezentuju sadržaje
aktivnosti podsećaju na izvestan tip časa
•
zasnivaju se na psihološkim teorijama razvoja i teorijama učenja (Kamenov, 1999).
NAJPOZNATIJI PREDŠKOLSKI PROGRAMI / MODELI KURIKULUMA:
•
Model A
•
Model B
•
Model kreativnog programa
•
Razvojno – interaktivni pristup
•
Program direktne instrukcije
•
Program pune slobode
•
Montesori metod
•
Valdorf pristup
•
Reño Emilija pristup
•
Jedinstveni nacionalni kurikulum Švedske
Model kreativnog programa
Vodič za praktičare u razumevanju kontinuuma dečjeg razvoja kroz socioemocionalni, fizički,
kognitivni i govorni aspekt.
-Ciljevi i zadaci predstavljeni u vidu serija razvojnih nivoa koji uključuju i decu čiji razvoj kasni ili
premašuje uzrasne norme.
-Rad praktičara - tri vrste aktivnosti: posmatranje
dece, usmeravanje dečjeg učenja i praćenje napretka svakog deteta.
-Okruženje u kojem deca borave organizovano je u 11 različitih oblasti interesovanja kojima su
obuhvaćeni : pismenost, matematika,prirodne nauke, društvene nauke,umetnost, tehnologije, veštine
obrade podataka
7
- stimulativna sredina, serije vežbi za motorno obrazovanje,uslovi za senzorno obrazovanje,
govorne veštine (pisanje, čitanje, aritmetika)
Razvoj obrazovanja u 4 oblasti:
-razvoj čula;
-konceptualni ili akademski razvoj;
- razvoj kompetencija u praktičnim, svakodnevnim aktivnostima i razvoj karaktera
Valdorf pristup
-Rudolf Štajner obrazovanje i školovanje mora polaziti od razvojnih potreba dece i adolescenata:
-Valdorfovi vaspitači nastoje da transformišu obrazovanje u umetnost koja obuhvata dete u celini,
neguju se pristupi kojima se uvažavaju svi aspekti na jedinstven i razumljiv način.
- Cilj modela je da se kod dece razvije osećaj zapitanosti i poštovanja prema životu.
-Naglašena kreativna strana dečjeg rada i aktivnosti: osnovne aktivnosti za decu 3-6 godina su: igra,
pokret, mašta.
-tipična Valdorf grupna soba za boravak dece poseduje veliku korpu sa drvenim blokovima,
jednostavnim lutkama,drvenim igračkama i posuñem koje deca koriste svakodnevno;
-osnovni kvaliteti vaspitača su: uravnoteženost, velikodušnost, toplina, entuzijazam, i svest o tome
da su primer i model za ponašanje dece.
Valdorf ustanove:
•
male grupe dece,
•
usmerene prema njihovim individualnim potrebama i
•
mogućnostima;
•
ne zahtevaju pošto – poto prilagoñavanje deteta
Reño Emilija pristup
-pristup i model: stalno uspostavljanje, preispitivanje i grañenje programa koji izrasta iz života,
potreba i svojstava konkretnih aktera u njihovoj svakodnevnoj interakciji
- odgovorna zajednica koja se kroz svakodnevno zajedničko delovanje i brigu o deci razvija i uči
- “pojavljujući kurikulum “- program koji nastaje u intenzivnoj interakciji dece, vaspitača, roditelja i
njihovog okruženja
- njegovo ostvarivanje odvija se u formi kratkoročnih i dugoročnih projekata čije teme izrastaju iz
specifičnih dečjih interesovanja i potreba;
- velika pažnja posvećuje se ureñenju prostora obogaćen materijalima za istraživanje i igru;
- materijalima čija dokumentaciona vrednost daje pun smisao postavci da je reč o “trećem učitelju“;
- sofisticirani sistem svakodnevnog dokumentovanja fotografije, video – zapisi, zabeležene dečje
izjave,crteži, skulpture, makete;
-koncept oslonjen na refleksivne praktičare sposobne da, umesto konkretnih ciljeva, postavljaju
hipoteze ( na osnovu poznavanja dece ), prate i dokumentuju procese tražeći i odgovore na pitanja
kako podržati razvoj dečjih potencijala u duhu
vrednosti zajednice iz koje potiču
Jedinstveni nacionalni kurikulum Švedske
1998. usvojen nacionalni model predškolskog vaspitanja i obrazovanja
- integrisani i inkluzivni pristup ( deca od 1 do 7 godine)
-osnovni zadatak predškolske ustanove je da osigura deci bezbednu sredinu koja će biti dovoljno
izazovna mi podsticajna za raznolike istraživačke i igrolike aktivnosti deteta sa drugom decom i
resrpektivnim (u odnosu na dečje potrebe) odraslim osobama.
