Универзитет у Бањој Луци
Медицински факултет
Развој рачунара кроз историју
- Семинарски рад -
Ментор: Студент:
Бања Лука,. године
2 РАЗВОЈ РАЧУНАРА КРОЗ ИСТОРИЈУ
2.1 Почетак информационих технологија
За зачетника информатике сматра се Британац Чарлс Бебиџ (Charles Babbage). Он је
измислио диференцијалну и аналитичку машину за рачунање. Диференцијална машина је
замишљена за рачунање четири аритметичке радње: сабирање, одузимање, множење и
дијељење. Аналитичка машина је заправо претеча данашњег
рачунара, замишљена за налажење рјешења било ког
математичког израза, за који знамо редосљед операција
помоћу којих тај израз може бити ријешен (данас скуп
операција одређеног редосљеда називамо алгоритам). Први
програмер је заправо била жена - Ада Бајрон Лавлејс. Ада је
била инспирисана Бебиџовим радом и вјероватно је прва
особа која је проникла у невјероватне могућности Бебиџове
аналитичке машине.
Слика 1.
Чарсл Бебиџ
Написала је рад о Бебиџовој „Аналитичкој машини“ који се сматра првим текстом
који описује процес данас познат као компјутерско програмирање. Она је предвидјела и да
ће аналитичке машине служити за компоновање музике, додуше за то ће бити потребно да
протекне читав један вијек.
1
Док је студирао на на универзитету Кембриџ, Бебиџ је предложио могућност
рачунања ставки табела помоћу парних машина. Ова жеља је постала тема његовог живота
и он је почео да прави „DifferenceEngine“ с циљем да се израчунавају ставке навигације и
друге табеле. Касније је тражио помоћ британске владе и добио прву владину дозволу за
компијутерско истраживање - догађај који се поновио сто година касније у Америци да би
се помогло прављење ЕНИАK-а на универзитету у Пенсилванији.
1
Историја рачунара. Доступно на:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Istorija_računara
. Приступљено: 03.01.2019.
године.
4
Касније је Чарлс Бебиџ напустио тај рад и направио аналитичку машину која има
основне компонете модерног рачунара и која је допринјела да се Чарлс Бебиџ описује као
отац рачунара. Послије себе није оставио добру документацију па његове идеје нису биле
шире прихваћене, једноставно због недостатка
комуникације. Касније се он вратио својим плановима
за „DifferenceEngine“ и завршио 21 цртеж за
конструкцију друге верзије, али га и даље није могао
сам завршити. 1991. године на двијестоту годишњицу
његовог рођења, научни музеј у Кенсингтону, у
Енглеској је направио копију ових цртежа и пронашао
само мали број очигледних грешака.
Слика
2.
Аналитичка машина
1820. године Жакард (Joseph Marie Jacquard) је направио такву машину за ткање
која је радила на систему избушених картица. Мјењањем тих картица могло су се мјењати
и мотиви на плетеном платну. Тачније, Жакардов разбој је користио избушене рупе којима
се дефинисао рељефне шаре на тканини. Свака картица одговарала је једном реду на
разбоју и биле су повезане по реду, једна за другом.
2
То су уствари први зачеци програмирања одређених машина, тј. командовања над
радом тих уређаја. Ове машине у оно вријеме биле широко распрострањене.
2
Историјски развој рачунара. Доступно на:
http://tesla.pmf.ni.ac.rs/people/dexter/old/Geografija/01-
Istorijski_razvoj_racunara.pdf
. Приступљено: 03.01.2019. године.
5
