Pod reciklažom se podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno
korišćenje. Uključuje: sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda od
korišćenih delova ili materijala. Reciklaža je pojam kojim se može opisati proces
pretvaranja "otpada" u sirovine od kojih mogu nastati novi proizvodi. Reciklaža je
deo integralnog sistema upravljanja otpadam i nalazi se na treüem mestu u
hijerarhiji upravljanja otpadom.

Sistem prikupljanja i recikliranja razlicitih vrsta otpada nije samo ekološko pitanje,
ujedno je i ekonomski i energetski potencijal jedne zemlje. Reciklaža ima ekološki,
ekonomski i društveni značaj:

1. utiče na podizanje ekološke svesti,
2. pomaže u sprečavanju zagađenja životne sredine,
3. štedi prirodne resurse,
4. za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja

količina energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina,

5. reciklažom se smanjuje količina otpada koji se šalje na deponije i

ublažava problem odlaganja otpada.

Širom sveta činjenice i statistički pokazatelji za reciklažu u velikoj meri variraju
između zemalja. U Japanu se reciklira 80%-90% otpada, u zemljama EU 30%-
40%,   a   u   Srbiji   samo   6%-8%.   „Zelena   tehnologija“   je   jedan   segment   svetske
ekonomije   koja   je   pokazala   stabilan   rast   tokom   poslednjih   teških   ekonomskih
vremena.   Zeleni   trendovi   i   predviđanja   za   2011   između   ostalog   obuhvataju
smanjenje otpada, reciklažu i ponovno korišćenje. Duže vremena trend u Evropi i
svetu je postizanje harmoničnog odnosa ekonomije i ekologije tj. takozvani održivi
razvoj.

2.1. STANJE U SRBIJI

Neadekvatno   upravljanje   otpadom   predstavlja   jedan   od   najvećih   problema   sa
aspekta   zaštite   životne   sredine   Republike   Srbije   i   isključivo   je   rezultat
neadekvatnog stava društva prema otpadu. On se prvi put javio u periodu ubrzane
industrijalizacije   zemlje,   koga   je   pratila   realna   opasnost   od   iscrpljivanja   nekih
strateških resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu i progresivni rast ukupne
količine svih vrsta čvrstog otpada. Ta dešavanja nije pratila odgovarajuća politika
zaštite životne sredine.

U Srbiji se 97% otpada nalazi na deponjama, što je najmanje ekonomična i
ekološki opravdana opcija za upravljanje otpadom. Austrija, na primer, reciklira

Reciklaža metalnog otpada

toliku količinu otpada, dok samo tri odsto završi na deponiji. U 2010 godini od
ukupnog amabalažnog otpada koji se procenjuje na pola miliona tona, trebalo je da
se sakupi i reciklira svega 5% ili 25000 tona. Sa 2,5 miliona tona generisanog
komunalnog otpada godišnje Srbija spada među poslednje zemlje u Evropi.

  A reciklažna industrija je u fokusu svuda u svetu. Naime, sve je veća politička
svest da se mora rešavati ozbiljno ovaj problem, sve je veća urbanizacija i ona
zahteva   i   adekvatne   uslove   življenja,   a   sve   je   veći   u   svetu   nivo   trgovine
materijalima   pogodnim   za   reciklažu.   Ovakvi   trendovi   se   primećuju   i   u   Srbiji.
Građani Srbije godišnje bace 227000 tona otpadnog papira, kada bi se reciklirao
spasilo bi se 3,8 miliona stabala drveća. U našoj zemlji se godišnje proizvede i baci
miljardu i po plastičnih kesa, jedna kesa se koristi 20 min., a treba joj 300 godina
da bi se razložila u prirodi.

  U Srbiji se godišnje uveze oko 85000 tona otpadnog papira od koga se pravi i
izvozi   karton,   umesto   da   prikupljamo   sopstveni.   Na   deponijama   širom   zemlje
nalazi se staklo koje ima mogućnost da se reciklira 100% i da se neograničeno puta
iznova   koristi.   Sakupljeni   stakleni   otpad   se   iz   kontejnera   odnosi   u   fabrike   za
proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere da se uklone nečistoće. Tako
sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama (pesak,
voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se
proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa
nastaje nova boca. Reciklažom  jedne flaše od stakla uštedi  se energija  koja  je
dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h, 1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko
energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta. Aluminijum, čelik, bakar
i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne
resurse. Većinu metala je moguüe preraditi. Na primer konzerve su većinom od
aluminijuma.   Proizvodnjom   novog   od   starog   aluminijuma   uštedi   se   i   do   95%
energije.  Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi
za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija,
čeličnih nosača ili delova motora. 1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da
može da je koristi televizor 3 sata. U većini prodavnica u Srbiji se većinom mogu
naći   isključivo   plastične   kese   umesto   papirnih   i   biorazgradivih.   Ne   postoje   u
zadovoljavajućoj meri kontejneri za razvrstavanje i reciklažu otpada.

Reciklaža metalnog otpada

kroz zagađivanje životne sredine. Jalovine rudnika metala izložene su neprekidnom
dejstvu vetra. U njima se odvijaju hemijski procesi rastvaranja većine prisutnih
minerala teških metala i spirala njihovih jona u vodotokove, čimese ugrožavaju, a
negde i u potpunosti uništavaju biljke i životinje.

4. RECIKLIRANJE METALNOG OTPADA

Potrošnja metala i energije u Svetu ima zabrinjavajući tempo rasta. Rezerve se brzo
troše.   Metalni   otpad   predstavlja   vrlo   značajan   sekundarni   resurs,   čijim   se
sakupljanjem i vraćanjem u proces ponovne prerade značajno smanjuje potrošnja
primarnih sirovina,produžuje vek trajanja njihovih rezervi i smanjuje zagađenje
životne   sredine.   Ponovno   korišćenje   metala   iz   otpada,   kao   i   uopšte   ponovno
korišćenje drugih materijala naziva se recikliranje (reciklaža). Od svih komponenti
komunalnog otpada, najlakše se reciklira čelik, koji se smatra 100% reciklabilnim.
Aluminijum   iz   reciklaže   opredstavlja   idealnu   sirovinu   za   izradu   ambalaže   za
prehrambene proizvode.

Slika 1. Reciklaža metala

4.1. RECIKLAŽA ALUMINIJUMA

Aluminijum   je   metal   koji   je   za   relativno   kratko   vreme   uspeo   da   se   svojim
izvanrednim   tehničkim,   estetskim   i   drugim   pozitivnim   svojstvima,   nametne
konstruktorima i projektantima tako da je njegova oblast primene šira nego kod
drugih   metala.   Čist   aluminijum   nema   veliku   primenu   zbog   loših   mehaničkih   i
livačkih   svojstava.   Svojom   sposobnošću   legiranja   sa   raznim   drugim   metalima
omogućeno   je   dobijanje   tri   i   više   komponentnih   legura.   Razvojem   određenih
tehnologija   pripreme   liva   i   procesa   livenja,   ostvarene   su   strukture   sa   unapred
zadatim mehaničkim, fizičko-hemijskim i tehnološkim svojstvima, tako da se te