UNIVERZITET U NIŠU
TEHNOLOŠKI FAKULTET LESKOVAC
RECIKLAŽA OTPADNOG IT UREĐAJA
Predmet : Konstrukcioni materijali
Profesor : Kandidat :
Staniša Stojiljković Aleksandra Stanković 5170
Leskovac, Septembar , 2016. god.
1
SADRŽAJ
1. UVOD…………………………………………………………………………………………..2
2. OTPAD…………………………………………………………………………………………3
2.1. Klasifikacija otpada…………………………………………………………………..3
2.2. Principi upravljanja otpadom…………………………………………………………4
3. RECIKLAŽA…………………………………………………………………………………...4
3.1. Ciljevi reciklaže………………………………………………………………………6
3.2. Materijali za reciklažu………………………………………………………………...6
4. RECIKLAŽNI PROCESI……………………………………………………………………....6
4.1. Mehanički reciklažni procesi…………………………………………………………7
4.2. Hemijski reciklažni procesi…………………………………………………………...7
4.3. Biološke reciklažne tehnologije………………………………………………………8
5. RECIKLAŽA RAČUNARA…………………………………………………………………...9
5.1. Reciklaža monitora………………………………………………………………….11
6. SASTAV ELEKTRONSKOG I ELEKTRIČNOG OTPADA………………………………..11
6.1. Sadržaj metala i njihovih jedinjenja u elektrouređajima…………………………….12
7. SREBRO………………………………………………………………………………………14
7.1. Fizičko-hemijske osobine srebra…………………………………………………….14
7.2. Jedinjenja srebra……………………………………………………………………..15
7.3. Reciklaža srebra elektrohemijskim putem…………………………………………..15
8. ZLATO………………………………………………………………………………………..16
8.1. Fizičko-hemijske osobine zlata……………………………………………………...16
8.2. Jedinjenja zlata………………………………………………………………………18
8.3. Elektroliza zlata……………………………………………………………………..18
8.4. Reciklaža zlata iz matične ploče…………………………………………………….19
9. ISKUSTVO U PRERADI E-OTPADA…………………………………………………….....19
10. RECIKLAŽA E-OTPADA U SRBIJI…………………………………………………….....21
11. ZAKONI EVROPSKE UNIJE O E-OTPADU………………………………………………22
12. UTICAJ E-OTPADA NA ŽIVOTNU SREDINU…………………………………………...23
13. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………..25
14. LITERATURA………………………………………………………………………………26
3
2. OTPAD
Svaki proizvod na tržištu ima svoju vrednost i upotrebnu vrednost. Vrednost proizvoda je,
ustvari, njegova cena na tržištu, a upotrebna vrednost robe ogleda se u njenoj mogućnosti da
zadovolji neku ljudsku potrebu. Nakon toga, iskorišćena roba se baca i tako se započinje proces
stvaranja otpada. Koliko je otpad štetan pokazuje i vreme potrebno za razgradnju pojedinih vrsta
otpada:
o Organski otpad - 3 do 12 meseci
o Aluminijumske limenke- 10 do 100 godina
o Plastične kese- 100 do 1000 godina
o Staklene boce- 4000 godina
o Stiropor- nikada!!!
2.1. Klasifikacija otpada
Generalno, otpad možemo posmatrati kao:
• Kontrolisani koji obuhvata kućni, komercijalni, medicinski i industrijski otpad
• Nekontrolisani u koji se ubraja poljoprivredni otpad i otpad iz rudarstva i
kamenoloma
Tradicionalno, proizvođači se nisu osećali odgovornim za svoje proizvode nakon njihove
upotrebe. Danas, korisnici i vlasti očekuju od proizvođača da smanje otpad koji prave njihovi
proizvodi. Zbog toga se sve više obraća pažnja na upravljanje otpadom.
U skladu sa politikom upravljanja otpadom Evropske unije, posebno se izdvajaju sledeći tokovi
otpada:
1) Kućni, komercijalni i neopasni industrijski otpad
2) Otpad od ambalaže
3) Korišćeni akumulatori i baterije
4) Neupotrebljiva vozila
5) Stare gume
6) Otpadna ulja
7) PCB otpad-ulja iz trafostanica
8) Opasni otpad
9) Elektronska oprema
10)
Mulj iz postrojenje za tretman otpadnih voda
4
2.2. Principi upravljanja otpadom
Principi upravljanja otpadom definisani u „Nacionalnoj strategiji za upravljanje otpadom"
su sledeći:
> Princip održivog razvoja
> Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom
> Princip predostrožnosti
> Princip „zagađivač plaća"
> Princip hijerarhije u upravljanju otpadom
> Princip primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu
> Princip odgovornosti proizvođača
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:
■
Prevencija stvaranja otpada i redukcija
- minimizacija korišćenja resursa i
smanjenje količine i/ili opasnih karakteristika generisanog otpada
■
Ponovna upotreba
- ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu
■
Reciklaža
- ponovni tretman otpada radi korišćenja sirovine u proizvodnji istog ili
različitog proizvoda
■
Iskorišćenje vrednosti otpada
- kroz kompostiranje, proizvodnju/povrat energije i
druge tehnologije
■
Odlaganje otpada
- ukoliko ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, odlaganje
otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćenja energije.
Ovi prioriteti predstavljaju opcije upravljanja otpadom.
3. RECIKLAŽA
Reciklaža jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili
drugu namenu, osim u energetske svrhe.
Pod električnim otpadom podrazumevaju se odbačeni veliki kućni aparati poput mašine za
pranje i/ili sušenje veša i suđa, rerne, mikrotalasne peći, električni radijatori, termo-
akumulacione peći i dr.; zatim mali kućni aparati kao što su usisivači, friteze, tosteri i dr.; razni
električni alati poput bušilica, testera, brusilica i dr.; kao i automati za tople i hladne napitke.
Ceo proces reciklaže električnog otpada odvija se u okviru namenskih radnih prostorija i
tehnoloških linija koje su obrađene u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu na koju je data
saglasnost Ministarstva nauke i žaštite životne sredine.
6
Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji, (određene vrste plastike, određene vrste
ulja, izolacioni materijali i dr.) odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u
specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklabilne komponente) po
važećoj zakonskoj regulativi. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se
njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti
za ove komponente.
3.1. Ciljevi reciklaže
Štednja sirovinskih resursa
(svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama)
Štednja energije
(nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te
procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju)
Zaštita životne sredine
(otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti
životna sredina)
Otvaranje novih radnih mesta
(procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i
rada, što stvara potrebu za radnim mestima).
3.2. Materijali za reciklažu
U pogledu mogućnosti pononog iskorišćenja, materijali mogu biti:
Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u process proizvodnje)
Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije – spaljivanjem ili se
na ekološki bezbedan način skladište)
Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za čoveka i njegovo okruženje)
Bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje)
4. RECIKLAŽNI PROCESI
Izbor reciklažnih procesa i redosled primene procesa zavisi od stanja i porekla sekundarne
sirovine i zahtevanog kvaliteta međuproizvoda ili proizvoda. Procesi reciklaže mogu biti
mehanički, hemijski i biološki.
