Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
59
Redukovana obrada zemljišta
Prelaskom sa ručne na sprežnu, obrada zemljišta se nije bitno promenila jer je izvor energije ostao isti
(živa sila). Prekretnica u razvoju obrade zemljišta nastupila je naglim razvojem metalurgije, kada je omogućena
izrada sprežnih oruđa od gvožđa. Nakon pronalaska parne mašine, te kasnijim uvođenjem benzinskih i dizel
motora, ona je prešla u drugu, razvijeniju fazu. Od tada se intenzivira i usavršava u dva pravca
: a) povećava se
dubina
zahvata, b) povećava se broj operacija
(
Mihalić,
1985). Upotrebom mašinske obrade zemljišta,
ostvareni su takvi zahvati koji su bili fantastični. u poređenju sa ručnom ili sprežnom obradom, prvenstveno po
dubini zahvata u pedosferi (
Mihalić
, 1985 ).
Redukovana obrada se često primenjuje na nagnutim terenima
Glavno i osnovno oruđe u obradi zemljišta je lemešni plug, koji energično prekreće, mrvi i meša
oranični sloj zemljišta. Takvim načinom rada pluga, javili su se neželjeni efekti kao što su
gubitak organske
materije
, pojave
tabana pluga
,
narušavanje strukture zemljišta
a s tim u vezi
fizičkih i hemijskih svojstava
zemljišta
.
Zbog toga su još u prošlom stoleću počela kritika klasične obrade zemljišta. Zahtevi za promenu načina
obrade nisu u početku imali za cilj ekonomičnost i jednostavnost obrade, nego brigu za plodnost tla i efikasno
uništenje korova. Iz tog razloga su na kraju prošlog i početkom ovog stoleća stvoreni sistemi obrade tla koji su
odbacili upotrebu pluga, a zamenili ga upotrebom plošnog kultivatora. Tada su se razvili novi sistemi obrade
zemljišta kao što su
Jeanev
i
Ovsinsky-ev
(
Butorac
et.al. 1986 ), sistem biološkog ratarenja po
Goerbing-Sekeri
(
Todorović,
1957 ),
Maningerov
sistem u Mađarskoj,
Campbellov
sistem u Australiji i još neki sistemi razvijeni
u Nemačkoj i SAD (
Butorac
et.al. 1986 ), te sistem obrade tla po
Maljcevu
u prvoj polovici ovog stoleća, (
Todorović,
1957 ).
Čizel plug je dobra zamena za lemešni
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
60
U većini slučajeva, na ovim sistemima obrade zemljišta opao je prinos ratarskih biljaka, uglavnom zbog
jake zakorovljenosti, a između ostalog i zbog plitke obrade teških zemljišta bez okretanja plastice. Iz tog razloga,
ovi sistemi obrade zemljišta bili su napušteni, iako su i dalje vršena istraživanja. Međutim, pojavom totalnih
herbicida krajem pedesetih godina, uvođenjem teške mehanizacije u obradu zemljišta, te nastankom energetske
krize, javili su se novi momenti koji su intenzivirali istraživanja, pa tako i širenje sistema redukovane obrade
zemljišta.
Imajući sve ovo u vidu, može ne navesti nekoliko razloga uvođenja i širenja redukovane obrade
zemljišta:
1.
Energetski razlozi
-Primenom standardne obrade zemljišta, troši se velika količina energije. Tako
se prema zapadno evropskim proračunima, 38% od ukupne energije u poljoprivredi troši za obradu
zemljišta, (
Milojić
, 1988 ), a od toga 75 do 85% samo na oranje (
Mihalić
, 1978 ).
Prema američkim podacima, gajenjem useva bez obrade zemljišta troši se 8 l/ha goriva i 48 sati
ljudskog rada, dok se na standardnoj obradi zemljišta potroši 50 l/ha goriva i 515 sati/ha ljudskog
rada (
Mi1ojić
, 1988 ).
1.
Ekonomski razlozi
- Smanjivanjem utroška energije, mašinskog i ljudskog rada, opadaju troškovi
proizvodnje, raste produktivnost i do 2000 (
Konstantinović,
1988 ), što se konačno odražava na
profit gospodarstva.
2.
Organizacijsko-tehnički razlozi
- U mnogim zemljama ili u pojedinim područjima jedne zemlje,
specijalizacija u biljnoj proizvodnji dovela je do "špice radova". Primenom redukovane obrade
zemljišta u smislu izostavljanja pojedinih radnih procesa ili njihovim spajanjem u jedan prohod,
bitno se ubrzavaju i pojednostavljuju radni zahvati i time obezbeđuje obavljanje radova u
optimalnim rokovima.
3.
Ekološki razlozi
– Primenom teške mehanizacije s velikim brojem prohoda, dolazi do kvarenja
strukture zemljišta, degradacija humusa, povećanja zbijenosti zemljišta, narušavanja vodo-
vazdušnih odnosa u zemljištu i promene odnosa štetne i korisne mikrofaune u zemljištu u korist
štetne. Klasičnim ratarenjem na nagnutim terenima pojavljuju se hidroerozija, a u područjima sa
suhom klimom i eolska erozija. Primenom nekih sistema redukovane obrade (konzervacijska
obrada) smanjuju se ili čak zaustavljaju ove pojave izazvane klasičnim ratarenjem.
Promene koje se danas uvode u obradu zemljišta imaju tri cilja:
1.
Redukovanje klasičnih sistema obrade zemljišta.
2.
Minimalizacija obrade zemljišta.
3.
Izostavljanje obrade zemljišta.
Direktna setva soje i kikirikija u malč od slame
